PRVA GODINA BEZ DOKTORA! U najjačoj kategoriji se od ove sezone takmiči Rosijev tim "VR 46"

TEŠKO se može reći da je bilo koji sportista veći od sporta u kojem učestvuje. Ali, ono što je Valentino Rosi uradio u karavanu dvotočkaša za 25 godina, odnosno 21 u najjačoj klasi Moto GP šampionata, pomerilo je sve granice motociklizma.

FOTO: EPA

Devetostruki šampion sveta, od toga sedam puta u kraljevskoj kategoriji i dve u nižim, pretvorio je od prvenstva za koje su neki smatrali da ga prate samo hipici i entuzijasti, do te mere da svaki trkački vikend prati višemilionski auditorijum, posmatrajući njegove bravure.

Dok je Rosi pomerao lestvicu sve više, oko staze se okupljalo više stotina hiljada gledalaca, uživajući u zvuku motora, mirisu benzina i guma.

Svi su znali da će u jednom trenutku doći kraj ere popularnog Doktora. I došao je 14. novembra 2021, kada je u Valensiji odvezao poslednji takmičarski krug. Ali, čini se da je sport koji je godinama činio atrakcijom i unapređivao, ostavio u dobrim rukama.

Rejtinzi sa početka ove 2022. obećavaju i pokazuju da gledanost nikako nije opala, iako nema u prvenstvu više "VR 46" (prepoznatljivi inicijali i broj dresa). Zapravo se u drugoj trci tekuće sezone na pisti "Mandalika" u Indoneziji tražila i karta više.

Mnogi od sadašnjih takmičara odrastali su dok je Valentino harao, a većina je i imala prilike da vozi uz bok najvećem svih vremena. Njegov "naslednik" Mark Markez, osmostruki šampion, muči se i bori sa konstatnim povredama. Čini se da je pritisak da skine "nedodirljivog" sa trona po broju titulama ogroman. Tokom sezone 2021. izleteo je sa staze čak 22 puta u samo 14 trka! Španac ponovo ima problema sa očnim nervom, duplim vidom, zbog čega je i razmatrao povlačenje. Ipak, kada se pogledaju prve četiri trke u ovogodišnjem prvenstvu, jako je teško reći ko će biti pravi Rosijev naslednik, jer smo na pobedničkom postolju videli čak devet različitih vozača.

Iako svi sanjaju da dostignu visine koje je postavio legendarni Italijan, zaostavština koju je ostvario je neverovatna. Pojavio se kao golobradi mladić još davne 1996. i do 2017. ostvario je 115 pobeda i jedini uz Đakoma Agostinija ima trocifreni broj trijumfa.

Takođe, raspon od prve do poslednje pobede jednog vozača je najduži u istoriji motociklizma (20 godina i 311 dana). Upravo mu je taj trijumf pre pet sezona na VN Holandije, na stazi "Asen", doneo epitet najstarijeg pobednika u svetskom prvenstvu, a proslavio ju je sa 38 godina i 129 dana.

Menjale su se kategorije, kubikaže, motori... ali brzine nikada nije manjkalo. U najslabijoj od 125 kubika (danas Moto 3) osvojio je prvu titulu 1997, dve godine kasnije u srednjoj klasi do 250 pridodao je još jednu. Na kraju 2001. postao je drugi vozač u istoriji posle Fila Rida, koji je uspeo da objedini pehare u svim kategorijama.

Upravo je taj period sa početka 21. veka najdominantniji u istoriji, tokom pet sezona nije mu bilo ravnog. Koliko je bio uspešan, govori podatak da je bio u stanju da promeni tim i nastavi sa pobedama. Jedini je kome je pošlo za rukom da u dve trke zaredom slavi sa dva različita proizvođača motocikla, budući da je u smiraj sezone 2003. trijumfovao je na VN Valensije na "hondi", a potom i na otvaranju naredne na VN Južnoafričke Republike na "jamahi". Gotovo neverovatno zvuči kuriozitet da je na više od polovina trka na kojima je učestvovao, završio na pobedničkom postolju, ispijajući šampanjac. Od ukupno 432 trke, na podijumu se našao čak 236 puta, od čega 199 u kraljevskoj kategoriji.

Teška srca, tokom 2021, Rosi je saopštio da se povlači. Bio je to dan koji su svi imali negde u podsvesti da će se desiti, ali niko zapravo nije bio spreman da poveruje. Na nagovor ili pod ultimatumom svoje tada trudne partnerke Fančeske Sofije Novelo, rešio je da više ne drži glavu u torbi svaki put kada se nađe na pisti. Valentino, otac male devojčice Đulijete (svaka sličnost sa modelom automobila alfa romea je slučajna), izabrao je mirniji život i prelazak na četiri točka u "Šampionat izdržljivosti", gde se takmiči sa našim najboljim automobilistom Dušanom Borkovićem.

Ipak, Valentino se fizički više ne nalazi na stazi kojem bruje dvotočkaši, ali njegovo ime još uvek piše na semaforu. Rosijev tim "VR 46" osnovan je tokom 2014. godine, pre svega kao akademija mladih italijanskih vozača u cilju njihvog afirmsanja. Do 2020. ekipa se takmičila u najslabijoj Moto 3 klasi. Od 2017, prelazi u Moto 2 u kojoj je, zasada, osvojila dva pehara. U pojedinačnoj to je uspeo Frančesko Banjaja 2018, a potom 2020, prva timska. Stoga, od ove sezone na gridu (startnom poretku), u najjačoj kategoriji Luka Marini i Marko Beceki će pokušati da ne okaljaju slavno ime. A ko zna, možda će Rosi kao vlasnik ekipe uspeti u narednim godinama da pomrsi konce najuspešnijima i nastavi da kreira nove stranice istorije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije