"PARTIZAN MOJE INOSTRANSTVO" Nemanja Stevanović uživa u klubu gde brani šest godina

Milan BLAŽIĆ

30. 04. 2022. u 21:00

PROŠLO je vreme kada su fudbalski snovi počinjali i završavali se u domaćim okvirima. Fudbaleri kojima pogled praktično od najranijih profesionalnih dana ne seže preko granice danas predstavljaju retkost, praktično da "endemske biljke" mogu da se izbroje na prste jedne ruke.

ПАРТИЗАН МОЈЕ ИНОСТРАНСТВО Немања Стевановић ужива у клубу где брани шест година

FOTO: M. Vukadinović

U Partizanu se "jedna takva" pojavila pre šest godina, kada je sa reputacijom proverenog čuvara mreže Banovo brdo zamenio crno-belom stranom Topčiderskog. Nije Nemanji Stevanoviću tokom svih ovih godina sve bilo potaman u klubu iz Humske, ali se privrženost i odanost Partizanu nisu promenili čak ni minimalno. Zato čak ni na pragu 30. rođendana ne razmišlja o tome da golmanske kvalitete unovčava u nekoj drugoj ligi na Starom kontinentu.

- Uopšte mi ne stvara opterećenje to što nikada u karijeri nisam imao neki inostrani angažman, naprotiv. Samim tim što sam ovoliko godina u Partizanu za mene je karijera uspešna, ne vidim šta bih mogao više da tražim, to je moje da tako kažem inostranstvo. U slučaju neke sjajne ponude i za klub i za mene bilo bi prostora za razgovore, a ja sam i ovako prezadovoljan.

Nedavno je vernost koja u njegovom slučaju, s obzirom na vreme provedeno na klupi, deluje iracionalno, potvrđena sa novim dvogodišnjim ugovorom.

- Vidim sebe u Partizanu, ne znam gde bih drugo. Volim sve u ovom klubu, golman sam kojeg pritisak čini boljim i spremnijim i kao što sam više puta apostrofirao ne bih imao nikakav problem da do kraja karijere ostanem u Humskoj. Kao jedan od dokaza moje privrženosti ekipi stoji i podatak o četiri žuta i jednom crvenom kartonu zarađenom dok sam sedeo na klupi za rezerve. Uvek sam takav, žustar, spreman da dam srce i dušu za tim i drago mi je da to ljudi prepoznaju. Podrška sa tribina i povici "Ćelavi, ćelavi" su nešto što mi iskreno mnogo znači.

Pred nama je praznik rada, a upravo je to jedan od sinonima za iskusnog čuvara mreže. I to ne samo zato što je prve tri godine karijere proveo na Banjici.

- Nema ništa bez rada, ceo život sam posvećen radu. Funkcionišem po principima red, rad i disciplina i mislim da drugačije ne bih ni mogao. Uz sve to kroz karijeru me je vodilo strpljenje jer mi bukvalno nikada ništa nije stiglo preko noći ili da nisam maksimalno zaslužio. Najbitnije je da sačekaš priliku, da ne gubiš glavu. Uz to je naravno podjednako važno da budeš spreman kada ta prilika dođe. Ako nisi onda je i strpljenje uzaludno.

Malo je onih koji bi bez pogovora trpeli da u "senci" iščekuju priliku kao što je to godinama činio Stevanović.

- Kada si u Partizanu nikada ništa nije problem i na sve mogu da se priviknem. U svakom momentu sam bio svestan da nekoliko dobrih utakmica može da promeni situaciju iz korena. Kada si između stativa takve veličine od kluba i nekoliko utakmica u sezoni ima veću težinu nego sve u nekoj drugoj sredini. Normalno je kad veruješ u sebe da imaš nadu da ćeš biti prvi golman. Posle tih sjajnih odbrana u finišu sezone kada smo osvojili duplu krunu vratio se Vladimir Stojković i logično je bilo da on bude u prednosti. Nisam klonuo duhom, išao sam na pozajmicu u Rad, pa godinu dana u Čukarički sa kojim sam se izborio za plasman u Evropu. Partizan je sve vreme bio moj dom i verovao sam da će doći trenutak kada ću da pokažem da vredim.

Činjenica da na gol može samo jedan, a da to često nije bio on, nikada u Nemanji nije budila ljubomoru.

- Partizan je svima nama kao porodica. Držimo se na terenu i van njega, atmosfera je uvek bila sjajna bez obzira na trenutne rezultate. Taj gest Vladimira Stojkovića kada je izašao sa mojim dresom dok sam čekao operaciju ramena mi je mnogo značio. Isto bih i ja uradio i svako od nas za svog kolegu. Svakome sam bio podrška, kao i oni meni i nadam se da će tako ostati - zaključio je golman koji timu znači mnogo više od "golih" statističkih podataka i učinka između stativa.

BRANI PENALE NATHU


POZNAT je Stevanović kao odličan "čitač" penaldžija.
- Ne bi imalo smisla da otkrivam recept za odbranu penala. Mogu samo da kažem da imam neke svoje načine pomoću kojih pokušavam da "uđem u glavu" protivnika i da ga nateram da šutira tamo gde ja želim. Kroz celu karijeru imam dobar procenat odbranjenih penala. Često se na treninzima nadmudrujem sa Nathom, uspem i da mu odbranim poneki penal. Po meni je on najbolji penaldžija sa kojim sam se u životu sreo, neverovatno je kako do poslednjeg trenutka uspeva da vreba reakciju golmana i onda ga prevari u deliću sekunde - ističe Stevanović.

MAJKA I SUPRUGA VETAR U LEĐA


DVE osobe su umnogome uticale na ono što je Nemanja Stevanović danas - majka Zorica i supruga Senka.
- To što nisam imao lako detinjstvo me očeličilo. Majka Zorica se borila kao lav da me izvede na pravi put i to mi je uvek i u svakoj situaciji davalo jak vetar u leđa. Svestan sam da nije bilo uvek lako uz mene i pratiti moje uspone i padove u karijeri. Lako je kada je dobro i kada sve ide kako želiš, a moja supruga Senka je bila velika podrška i kada mnogo toga nije valjalo i zbog toga sam joj beskrajno zahvalan - kaže Nemanja.

KNJIGE, FILMOVI, PAS...


FUDBAL kao ogromna pasija dok traju treninzi i utakmice, a izvan terena jedna sasvim normalna, mirna svakodnevica.
- U slobodno vreme uglavnom čitam i gledam filmove. Uz to najviše me opušta kada šetam psa. Nemam neke specijalne rituale - jasan je Stevanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

POTRESNE SCENE Sahranjen mladić koji je brinuo o 40 pasa: Dao si život za šapice! Zlotvori ti više ne mogu ništa