INTERVJU Kompozitor Rade Radivojević: Naša muzika nije samo ruralna

M. Ćunković

08. 03. 2021. u 16:08

ANTOLOGIJA srpske popularne pesme, koja je priređena nedavno, u tri dela, predstavlja izuzetno značajan dokument, u pisanom obliku, za istoriju muzike na ovim prostorima.

ИНТЕРВЈУ Композитор Раде Радивојевић: Наша музика није само рурална

Foto V. Danilov

Obimnu zbirku notnih zapisa, uz prateće tekstove, priredilo je Udruženje kompozitora Srbije, a izuzetno bitnu ulogu u svemu je imao Rade Radivojević. Eminentni muzičar je potpredsednik udruženja, međutim, s obzirom na to da predsednica Ivana Trišić trenutno nije u situaciji da obavlja svoju dužnost, postao je v. d. predsednika.

- Udruženje se prihvatilo velikog zadatka, da stavi u notni zapis stvaralaštvo srpskih kompozitora - od tridesetih godina prošlog veka, do današnjih dana - priča za naš list Radivojević.

- Edicija ima, na srpskom i engleskom jeziku, i predgovor i biografije svih kompozitora, i notne zapise - melodije sa klavirskom pratnjom i šiframa za druge instrumente.

I na sahranama

RADE Radivojević je, kao autor, u objavljenoj antologiji zastupljen sa tri pesme. To je balada "Ne idi od mene, zlato moje", veliki hit Mirjane Beširević iz 1986, zatim evrovizijska "LJubim te pesmama" Ekstra Nene, i "Budi dobar kao što sam ja" Maje Odžaklijevske.

- Čuo sam da se "Ne idi od mene, zlato moje" izvodi na sahranama - navodi za naš list Radivojević. - To mi nije bila namera, pisao sam je kao ljubavnu pesmu, ali, evidentno, dela se vremenom odvoje od autora i žive svoj život.

Za početak - "Vreme šlagera"?

- Tu se obrađuje period od tridesetih do šezdesetih godina. Zastupljene su i pesme napisane tokom Drugog svetskog rata kao, recimo, "Ne plači, majčice mila", koja je nastala kad su mladi odlazili na obavezni rad u Bor, pa "Mansarda, mali stan"... U to vreme su se pesme baš tako promovisale - štampala se melodija sa pratnjom, potpisanim tekstom i šiframa, i to se prodavalo u knjižarama.

Druga knjiga je "Vreme festivala"?

- Tad je već bilo malo drugačije, postojala je televizija. Treća knjiga je "Vreme popa i roka". Tu je zanimljivo da nisu svi autori bili muzički pismeni, bez obzira na talenat. Muziku su snimali na kasetofon, magnetofonske trake, da bi kasnije ušli u studio. Uglavnom su to pesme rok grupa, i za njih ne postoje notni zapisi. Ovo je prvi put da su se te numere, popularne i slušane, našle u notama. Na taj način su se ti kompozitori i pesme etablirali i ušli u fond kulture naše zemlje.

Kriterijumi za odabir pesama su bili veoma ozbiljni?

- Za svaku knjigu je postojala selektorska komisija, koja je uvek brojala pet članova. Bilo je bitno ne samo da je pesma popularna, već i kakav je njen muzički sadržaj - tehnika komponovanja, melodija, harmonije, težina kompozitorskog rada, poruka teksta... Na ovaj način se vidi kontinuitet naše muzike. Ne svodimo se mi samo na ruralnu, narodnu muziku. Imamo jaku tradiciju šlagera, pop pesama. To je, zapravo, isto, samo je šlager francuski izraz, a pop engleski.

ČETIRI PRESTIŽNE NAGRADE UDRUŽENJA

NAPOMINJE Radivojević da je UKS esnafsko udruženje svih kompozitora Srbije.

- Naš posao je volonterski - kaže muzičar za "Novosti".

- Imamo tri sekcije - ozbiljna muzika, muzički pisci i kompozitori popularne muzike. Brinemo o slobodnim umetnicima koji dobijaju od grada potporu za socijalno i penziono osiguranje. Organizujemo mnogo projekata. Tribinu kompozitora ozbiljne muzike ove godine ćemo realizovati 30. put. Prestižnu nagradu "Darko Kraljić" dobijaju kompozitori popularne muzike, a priznanje "Stevan Mokranjac" autori seriozne muzike. Nagrada "Pavle Stefanović" je za muzikologe i muzičke pisce, a "Aleksandar Pavlović" za promotere srpske muzike.

Mnogi su smatrali jugoslovensku pop-rok scenu jednom od najjačih u svetu van engleskog govornog područja?

- Mogu to da pravdam. Mi smo se rano otvorili, i do nas je dolazio uticaj američkog džeza. Tridesetih smo već imali prve džez ansamble. Posle rata smo pratili "Sanremo", slušali italijansku muziku. Naši muzičari su prvo snimali strane hitove, a onda su se autorski osmelili. Govorilo se o gvozdenoj zavesi, ja je nikad nisam osetio. Šezdesetih sam noću slušao Radio Luksemburg, od 1966. bio član niškog VIS "Daltoni"... LJudi su kod nas imali slobodan prostor da izraze kreativnost kroz rok.

Kako preživljavate odlaske brojnih kolega i prijatelja u poslednje vreme?

- Teško. Pored onih koje svi znamo, tu su i mnogi javnosti nepoznati ljudi. Oduvek se i rađa i umire, ali sad se to baš zacrnilo. U ovo vreme mi i kontakti fale. Imam ih, umereno, ali, ipak se svi pazimo. Nema putovanja, sve je svedeno na mali prostor, kavez. Vakcinisao sam se, ali, uopšte nije u mojoj glavi da ću da budem slobodan.

Šta mislite, hoće li bar na leto biti koncerata?

- Voleo bih, ali nisam optimista. Produžiće se vreme onlajn svirki. To, sa jedne strane, nije loše, na taj način vas vidi mnogo više ljudi. Samo postojanje koncerata je, međutim, kontakt sa publikom. Taj čin nedostaje, on ničim ne može da se nadomesti.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)