ESTER JE ROĐENA NA MESTU SMRTI: Izložbom obeležena 84. godišnjica formiranja logora na Starom sajmištu

RODILA sam se u logoru. Moji su bili ovde. Majka je bila u sedmom mesecu trudnoće kada me je donela na svet. Bilo je dva sata posle ponoći. Stričevi su me spasili. Imala sam samo 900 grama, stric me je stavio u kutiju za cipele napunjenu vatom i kroz ogradu je dodao drugom stricu. U logoru niko nije znao da postojim. To je moralo da se krije od Nemaca. Na Staro sajmište sam dolazila i kad nikoga nije bilo, a sad je ovde lepo, toplo i popravljeno. Kad god sam dolazila, bilo mi je teško, a ne mogu da ne dođem. Rat je najveće zlo koje čovek može da stvori. Nije bitno ko smo po nacionalnosti, bitno je da li smo ljudi.

Foto: Zoran Jovanovic

Ovako za "Novosti" govori osamdesettrogodišnja Ester Bajer Albahari, jedna od retkih danas živih zatočenika koji su nadživeli logor na nekadašnjem Beogradskom sajmištu. Upoznali smo je juče na otvaranju izložbe "Prihvatni logor Zemun" dr Milana Koljanina i Asje Drače Muntean u Centralnoj kuli Memorijalnog centra "Staro sajmište", organizovane povodom 84. godišnjice formiranja logora.

- Dugo je ovaj logor bio deo našeg zaborava, a sada polako postaje deo našeg sećanja - kaže dr Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište". - Beograd je bio jedina evropska prestonica u kojoj su za vreme Drugog svetskog rata bila četiri nacistička logora: Banjica, Topovske šupe na Autokomandi i dva logora na Sajmištu - Jevrejski logor Zemun i Prihvatni logor Zemun. Cilj Meorijalnog centra je da te nacističke logore stavimo na evropsku mapu nacističkih logora.

Foto: Zoran Jovanovic

Vidaković Petrov je istakla da je Staro sajmište bio hibridni logor:

- Za neke od 30.000 zatočenika bio je logor smrti. Za druge, koncentracioni. Za treće, mesto za prinudni rad, za četvrte - tranzitni logor, za pete logor ratnih vojnih zarobljenika. Ogroman deo žrtava bili su Srbi, kako oni iz okupirante Srbije, tako i oni deportovani iz Nezavisne Države Hrvatske. U ovom logoru bili su i Jevreji sa Kosova i Metohije i iz Crne Gore, koji su deportovani u logor Bergen Belsen. Bili su i Romi iz raznih krajeva Srbije, kao i antifašisti. Prihvatni logor Zemun bio je najveći nacistički logor za ratne vojne zarobljenike u jugoistočnoj Evropi.

Foto: Zoran Jovanovic

Na izložbi u Centralnoj kuli, u kojoj je vršena registracija zatočenika, ispričana je priča o ovom prihvatnom logoru koji je postojao od maja 1942. do raspuštanja u julu 1944. godine. Od decembra 1941. do njegovog osnivanja, logor je bio samo mesto smrti.

- Ubijanjem logoraša stvoren je prostor za nove zatočenike koji su deportovani iz okupirane Srbije, ustaške NDH, a zatim i sa jugoistoka Evrope - rekao je Milan Koljanin, jedan od autora izložbe. I pored toga što je osnovna namena novog logora bila da bude mesto prikupljanja protivnika okupacije i radno sposobnog stnaovništva za koncentracione i radne logore u Nemačkoj ili okupiranim zemljama, zbog gladi, bolesti i torture jedna trećina dovedenih zatočenika je izgubila život, što nije daleko od smrtnosti u veliki nacističkim koncentracionim logorima. Život zatočenika je malo vredeo jer su stizali novi. Organizovanje i otpor zatočenika, kao i kažnjavanje, čiji simbol je bilo mesto masovne smrti u Mađarskom paviljonu usko je povezano sa funkcionisanjem logorske bolnice i požrtvovanih lekara, koji su činili sve da spasu živote što većem broju zatočenika.

Foto: Zoran Jovanovic

Na izložbi je prvi put predstavljen do sada najduži spisak poznatih imena žrtava koji se i daljee dopunjuje. Svakodnevni život u Prihvatnom logoru obeležili su glad, bolesti, prinudni rad i tortura. Izložba kroz arhivske dokumente, svedočanstva preživelih, fotografije, umetnička dela i upotrebne predmete prikazuje mehanizme funkcionisanja logora, upravu logora, svakodnevicu zatočenika, sistem nasilja kome su bili izloženi, deportacije, prinudni rad. U fokus postavke stavljeni su ljudi - njihove sudbine, stradanje, ali i otpor. Žene su, neretko sa decom, deportovane u logor od prvih meseci 1943. One su bile izolovane od ostalih logoraša, ali su sa njima održavale vezu i na razne načine pružale otpor solidarišući se sa ostalima.

- Početkom maja 1942. formirana je komanda logora, koja je i dalje bila u rukama Gestapoa iz Beograda - kaže istoričar umetnosti i autor izložbe Asja Drača Muntean. - Organizacija logora bila je slična onoj u nacističkim koncentracionim logorima. Pod nadzorom komande logora, neke logorske službe su vršili sami zatočenici. Unutrašnje obezbeđenje je takođe birano iz redova zatočenika, koji su postajali mučitelji i ubice svojih dojučerašnjih drugova.

Foto: SPC

Tišina glasniji svedok od reči

PATRIJARH srpski Porfirije juče nije bio u Beogradu, ali je na otvaranju izložbe vladika Dositej pročitao njegovo pismo u kome, između ostalog, piše:

- Sabrani ste u nedrima zloglasnog zdanja, među zidove nekadašnjeg logora koji bi nas, kad bi mogli da pripovedaju, uverili bolje od svakog svedoka, koliko je stradanja, bola i plača bilo na tom mestu. Danas je Staro sajmište hram sazdan od više od četrdset hiljada života nedužnih ljudi, žena i dece, prostor na kojem su sile mraka opet razapele Hrista, istinska Golgota, ne samo srpskog naroda, već i ostalih koji su tu mučenički stradali. Na ovom mestu bezgraničnog ljudskog poraza pojavila se tišina koja, glasnije od svake ljudske reči, svedoči o tragediji srpskog, jevrejskog i romskog naroda. Izložba je još jedno svedočanstvo nezapamćenog stradanja i rasne mržnje tokom Drugog svetskog rata i nacističke ideologije. Pažljivo odabrani eksponati koliko su pokazatelj bezumlja, još većima su apel da se slično nikada i nikome ne sme ponoviti, ne samo na našim prostorima, već i u čitavom svetu.

Prve grupe zatočenika su počele da stižu 4. maja iz okupirane Srbije, većinom pripadnici partizanskog, kasnije i rojalističkog pokreta otpora. Sledile su velike grupe zatočenika iz logora Nezavisne Države Hrvatske Jasenovac i Stara Gradiška, uglavnom srpskih seljaka, žrtava ustaške politike genocida. U logoru su od 1943.godine internirani i zatočenici iz Grčke i Albanije, kao i Jevreji sa doskorašnjih italijanskih okupacionih područja.

- Prihvatni logor Zemun je tako postao glavni nacistički logor za evropski jugoistok - navodi Drača. - Zajedno sa logorom na Banjici, bio je i izvor talaca za streljanja za odmazdu zbog akcija pokreta otpora. Posle savezničkog bombardovanja Beograda i Zemuna 16. i 17. aprila 1944, logor je izgubio raniji značaj, sredinom maja je predat na upravu ustaškoj hrvatskoj policiji, a krajem jula 1944. je raspušten.

Foto: Zoran Jovanovic

Na izložbi su izložene skulpture Vide Jocić, Dušana Gakovića i Daniela Glida, crteži logoraša kao i upotrebni predmeti i oružje iz Drugog svetskog rata. Posebno su obrađeni porterti logoraša. Za ovu priliku urađena je i 3D rekonstrukcija Trećeg jugoslovenskog paviljona u kojem su bile smeštene žrtve logora na Sajmištu kao i digitalna prezentacija logora.

Preporučujemo

Reportaže

0 1

LOBANjA KNEZA ALEKSANDRA UKRADENA U BEČU: Aleksandra Bogdanović godinama na društvenim mrežama objavljuje malo poznate istorijske činjenice

09. 12. 2025. u 16:20

Reportaže

0 0

DUNAV BEZBEDNIJI ZA PTICE TOKOM SEOBE: Niz zaštitnih mera sa ciljem da se spreči stradanje ptica na dalekovodima

08. 12. 2025. u 18:20

Reportaže

0 0

NADI SU DOBRI LjUDI JEDINA NADA: Devetomesečnoj Nadi Stanković iz Boljara kod Vlasotinca potrebna je pomoć da pobedi bolest

08. 12. 2025. u 12:15

Reportaže

0 1

IMA NEKOJ KOJ ĆE GI RAZUME: Milena Šović, iz Niša, pokrenula prvi portal u Srbiji na prizrensko-timočkom dijalektu

08. 12. 2025. u 12:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije