Svet

MOZAIČKA DOKTRINA IRANA OD KOJE ZAZIRE AMERIKA I IZRAEL: Nema centralizacije, komanda ne zavisi od vrhovnog vođe, glavni cilj - izdržljivost

В.Н.

03. 03. 2026. u 07:31

IRANSKI ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da Teheran može da izdrži kontinuirane američko-izraelske napade uprkos "obezglavljivanju" komandnog kadra, kao i da je zemlja sposobna da vodi dugotrajan rat.

МОЗАИЧКА ДОКТРИНА ИРАНА ОД КОЈЕ ЗАЗИРЕ АМЕРИКА И ИЗРАЕЛ: Нема централизације, команда не зависи од врховног вође, главни циљ - издржљивост

Kako? On je to nazvao strategijom "decentralizovane mozaične odbrane", za koju kaže da ju je Iran razvijao tokom decenija.

Štaviše, glavni teheranski diplomata je rekao da, prateći ovu asimetričnu ratnu doktrinu, Iran može da bira kako - i kada - će se sukob završiti.

- Imali smo dve decenije da proučavamo poraze američke vojske istočno i zapadno od nas. U skladu sa tim smo izvukli pouke. Bombardovanje našeg glavnog grada nema uticaja na našu sposobnost da vodimo rat. Decentralizovana mozaična odbrana nam omogućava da odlučimo kada - i kako - će se rat završiti.

U intervjuu za Džordža Stefanopulosa iz ABC njuza, Aragči je rekao da zemlja ima legitimno pravo da se brani.

On je okrivio Trampa za izbijanje rata.

- Sporazum je bio na dohvat ruke. Napustili smo Ženevu sa razumevanjem da ćemo ga postići sledeći put kada se sastanemo. Oni koji su želeli da pokvare diplomatiju uspeli su u svojoj misiji. Ali gospodin Tramp je, još jednom, na kraju naredio bombardovanje pregovaračkog stola.

U početnom napadu je ubijen iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei 28. februara 2026. godine, što su potvrdili iranski mediji.

Dve teme

U objavi u kojoj je objašnjavao decentralizovanu mozaičnu odbranu, Aragči je naglasio dva faktora:

Iran neće biti poražen bombardovanjem
Teheran namerava da oblikuje kako - i kada - će se sukob završiti

Pozivajući se na glavnu temu doktrine mozaične odbrane, Aragči je sugerisao da je "hibridni rat" jedna od njih, navodeći da iranska sposobnost borbe ne zavisi od jednog komandnog centra, glavnog grada ili pojedinačnog vođe.

Poruka služi i kao uverenje na domaćem nivou i kao upozorenje protivnicima: vojna eskalacija neće brzo srušiti sistem.

Šta je decentralizovana mozaična odbrana?

U pitanju je doktrina koju je Iran razvio tokom poslednje dve decenije, posebno u okviru Korpusa čuvara Islamske revolucije, (IRGC), jedinice poznatije kao Revolucionarna garda.

Ideja je prilično jednostavna: raspoređuju se komandne strukture, sistemi naoružanja i operativne jedinice po ogromnim geografskim i organizacionim čvorovima.

Sa ukupnom površinom od oko 1,65 miliona kvadratnih kilometara, veličina Irana je uporediva sa američkom državom Aljaskom.

Umesto da koncentriše moć u jednom štabu ranjivom na precizne udare, iranska strategija osnažuje regionalne komandante da deluju autonomno ako je komunikacija sa Teheranom poremećena.

Odbrana u dubinu

Zapadne strateške studije opisuju ovo kao oblik "odbrane u dubinu" osmišljene da zakomplikuje ciljeve protivnika.

Studija Centra za strateške i budžetske procene (CSBA) o vojnoj ravnoteži na Bliskom istoku napominje da decentralizovana komandna struktura Irana omogućava lokalnim jedinicama da se brzo prilagode, nakon što prežive početne napade.

Analiza koju je objavio Univerzitet vazduhoplovstva, centar za profesionalno vojno obrazovanje Američkih vazduhoplovnih i svemirskih snaga, takođe ističe da je Iran prilagodio svoju doktrinu kako bi parirao tehnološki superiornijem protivniku oslanjajući se na distribuirane snage i "asimetrične" taktike.

Slično tome, istraživanje Kanadskog koledža oružanih snaga naglašava iransku integraciju teritorijalne odbrane sa prednjim mrežama - uključujući "proksi" grupe (kao što su Hezbolah, Hamas, Huti) i neregularne snage - stvarajući međusobno povezane, ali veoma raspršene slojeve, umesto jedne tačke.

Prelazak sa konvencionalnog ratovanja

U praktičnom smislu, ova doktrina se udaljava od tradicionalnog konvencionalnog ratovanja, koje daje prioritet centralizovanoj komandi i masovnim formacijama.

To favorizuje raspršene raketne jedinice, mobilne lansirne sisteme, ojačane objekte, taktiku roja u vodama Zaliva i savezničke jedinice i milicije širom regiona.

Glavni cilj - Izdržljivost

Ukratko, to znači: Preživeti početni šok, uzvratiti kroz više kanala i povećati cenu dugotrajnog angažovanja.

Kada Aragči govori o "dve decenije za proučavanje poraza američke vojske na istoku i zapadu", on misli na američke ratove u Avganistanu i Iraku:

U Avganistanu (2001–2021), Sjedinjene Države su postigle brze pobede na bojnom polju, ali su se borile da uspostave trajnu političku stabilnost, na kraju se povlačeći kada su talibani povratili kontrolu.
U Iraku (nakon invazije 2003. godine), početna promena režima ustupila je mesto pobuni, sektaškom nasilju i usponu Islamske države, pokazujući da konvencionalna superiornost ne garantuje strateški uspeh.

Iz perspektive Teherana, ovi sukobi su pokazali da centralizovani sistemi i oslanjanje na fiksne pozicije mogu postati prepreke u dugotrajnim ratovima.

Sve najnovije vesti sa Bliskog istoka pratite u našem blogu UŽIVO.

(Gulf News)