INTERVJU: Davide Kvadrio, sekretar Lige Đovani, politički savetnik u EP

Evropski parlament odavno nije mesto u kojem se jednoglasno donose odluke, kao što ni EU nije jedinstvena po pitanju usaglašene politike i poverenja koje narod poklanja vladajućim elitama.

Foto Privatna arhiva

O tome svedoče stalni socijalni potresi, nezadovoljstvo građana i jačanje konzervativnih partija. Davide Kvadrio, sekretar Lige đovani, omladinskog krila italijanske Salvinijeve Lige i politički savetnik u Evropskom parlamentu, u razgovoru za "Novosti" kaže da EU nije ponudila adekvatan odgovor na izazove turbulentnih vremena kojima prisustvujemo.

Alternativa ovakvoj EU su, smatra, evropske institucije koje bi služile interesima naroda, a ne multinacionalnih kompanija ili establišmenta. Većina građana EU okreće se konzervativnoj struji i uprkos nastojanjima da se umanji značaj ovih rezultata, Kvadrio je uveren da će predstojeći evropski izbori doneti iznenađenje i - promeniti politički pejzaž u Briselu.

Kako objašnjavate činjenicu da EU sa njenim institucijama nije pokazala spremnost da se suoči sa izazovima koji prete da iz temelja poljuljaju načela na kojima počiva?

- Evropska unija se pokazala neadekvatnom da se nosi sa krizama poslednjih godina. Osnovni problem ovakve Unije je što iracionalno sledi ideološki nacrt ovog trenutka, bez ikakvog pragmatičnog plana za suočavanje sa izazovima, a to se tiče i ekonomskog diskursa i krize u Ukrajini. Pogledajte samo zelene politike: EU i dalje želi da nametne izbor načina života koji ne može biti održiv. Ovaj projekat donosi korist multinacionalnim kompanijama i uništava ekonomski sistem pojedinačnih država, pri čemu se za zagađenje i globalno zagrevanje sankcionišu mala i srednja preduzeća, ali ne bogati i multinacionalne kompanije. Obećavaju budućnost prosperiteta, a vraćaju nas tri stotine godina unazad. Isti ideološki pristup primenjen je i na krizu u Ukrajini. Iz dana u dan, svet se delio na dobre i loše momke, a zapadni mediji samo su preuzeli narativ zapadnog filma. Što se tiče migracije, vidimo da je politika EU koja insistira na brisanju granica i identiteta - potpuni promašaj. Ali, vredno zapažanje je da kada pojedine nacije zauzmu čvrst stav, stvari se menjaju: suočen sa odlučnim, konkretnim politikama i izborima zasnovanim na odbrani zemlje i suvereniteta, Brisel saginje glavu.

Kongres konzervativaca održan nedavno u Beogradu, Foto Privatna arhiva

Koliko je konzervativna struja jaka u Evropskom parlamentu i da li su ovi glasovi usamljeni?

- U Evropskom parlamentu vlada neprirodan savez sastavljen od levice, desnog centra i nekoliko grana centra. Poslednjih meseci međutim, vidljiva su pomeranja i glasovi neslaganja na konzervativnoj strani sve su glasniji. Zamislite šta bi se desilo ako bi osovina koju čine Evropska narodna stranka i evrogrupe koje se na političkom spektru nalaze dalje desno morale da se suprotstave politikama koje bi potencijalno mogle da nanesu štetu ekonomskom tkivu pojedinih država. Da ne govorimo o uspesima na lokalnim izborima kao rezultat rasta i afirmacije identitetskih snaga, kao što se nedavno dogodilo na lokalnim izborima u Nemačkoj sa nezamislivim rastom AfD.

Kakav će biti epilog jačanja suverenističkih snaga u Evropi?

- Reći ću samo da će sledeći evropski izbori doneti iznenađenja i da su u Briselu toga svesni. Preporod Evrope je na patriotama.

Kako u kontekstu procesuiranja građana od strane češkog tužilaštva, onih koji se pozitivno izjašnjavaju o Rusiji, tumačite sudbinu slobode govora u zemljama EU?

- Nisam detaljno upoznat sa dešavanjima u Češkoj, ali progon onih građana koji se ne slažu sa zvaničnom istinom dostojan je Orvelovog romana "1984". Hapsiti ili krivično goniti nekoga zbog ideja koje nisu u skladu sa preovlađujućim zadatim mišljenjem dostojno je zemlje koja se ne može pohvaliti demokratskim uređenjem. Nažalost, ova patologija se zapatila u većini evropskih zemalja. Prepoznajemo isti obrazac delovanja bilo da je reč o kovidu ili ratovima - ukoliko se usudite da pokažete sumnju ili tim povodom postavite pitanje, rizikujete da vas optuže za urušavanje autoriteta i bivate ućutkani. U poslednje vreme ipak postoje neki pomaci. Zapad je shvatio da ne može davati kredibilitet samo i isključivo jednoj strani, već se mora vratiti razumevanju i dubljoj analizi događaja koja zahteva format "razgovor za stolom".

Da li preporuke Saveta Evrope koje nalažu da svako kršenje sankcija RF podrazumeva represivne kazneno-pravne mere predstavlja obračun sa Rusijom ili pokušaj Zapada da sankcioniše sve one koji se usude da ga ospore kao hegemona?

- Zapadne zemlje moraju da shvate jedno: nema povratka u vreme od pre pedeset godina. Vraćanje hladnoratovskom konceptu ne pomaže Evropi. Nama su potrebne evropska kulturna i politička renesansa koje će naš kontinent i našu civilizaciju, koja je stvorila savremeni svet, ponovo staviti u centar svetskog narativa.

Mogu li sporadični protesti građana prerasti u ustanak protiv briselske administracije?

- Socijalne tenzije u Evropi su veoma jake i ne bi ih trebalo potcenjivati. Evropske institucije bi trebalo da ulože napor kako bi prepoznale svoju odgovornost, prirodu nezadovoljstva i iznašle rešenja koja treba primeniti. Međutim, to je moguće samo pod uslovom da u Briselu vladaju snage koje slede interese naroda i poštuju njihov identitet.

Protesti muslimana u evropskim gradovima po pitanju podrške Palestini ne jenjavaju. Da li u njima prepoznajete elemente koji mogu biti uvod u destabilizaciju evropskog kontinenta?

- Situacija na Bliskom istoku u ovom trenutku je veoma složena jer ovde nije reč o ograničenom sukobu između Izraela i Palestine, već i o tome da ostale države otvoreno gravitiraju na neku od strana. Kako ovo nije fudbalska utakmica već rat, analiza i ispravni zaključci mogu biti spasonosni. Iako mnogi demonstracije podrške Hamasu percipiraju kao problem, mislim da opasnost ne leži u njima, već radikalizovanim pojedincima koji su odgovor Izraela prepoznali kao zeleno svetlo za delovanje usamljenih vukova na Zapadu. Po mom mišljenju, trebalo bi da radimo na putu Svete stolice: da garantujemo postojanje dve države, čvrsto garantujući pravo države Izrael.

Kako Liga iz čijeg krila dolazite tumači prestrojavanja sveta i na kojoj strani vidi saradnike na koje može da računa?

- Kao službenik za spoljne poslove Lige đovani, radio sam na tome da obezbedim alternativu u komunikaciji evropskom konzervativnom svetu. Uspostavljao sam i stvaram kontakte i odnose sa svim onim snagama koje su suverenitet i identitet prepoznale kao svoje temeljne vrednosti i polaznu tačku u akcijama. Pogled na svet u kojem identitet ima suštinski značaj je zalog za budućnost naših naroda koji očekuju jasnu, odgovornu i odlučnu promenu kursa evropske politike.

Saradnja i bez članstva

Kako ocenjujete "dugo putovanje" Srbije ka EU i uslovljavanje sporazumom Beograda i Prištine?

- Mislim da su evropske integracije Srbije pre svega odluka vašeg naroda a ne Brisela, s obzirom na to da Srbija može da radi sa Italijom i zemljama EU sa članstvom ili bez njega. Italija neguje duboke veze sa Srbijom. Što se tiče Kosova, veoma je važno da Beograd i Priština zajedno rade na stabilnosti i prosperitetu Zapadnog Balkana.

Preporučujemo

Svet

0 0

DECA AMERIČKIH POLITIČARA KREĆU U IZBORE 2026 GODINE: Nastavljaju političke dinastije

25. 12. 2025. u 23:33

Svet

0 0

KIM DžONG UN NE ODUSTAJE: Nastavlja razvoj raketa u narednih pet godina

25. 12. 2025. u 23:22

Svet

0 0

NEIDENTIFIKOVANO „ITALIJANSKO“ ULjE : 12 tona zaplenjeno u Kalabriji

25. 12. 2025. u 23:11

Svet

0 1

TO JE ZMIJSKO LEGLO: Hanter Bajden pere ruke od Ukrajine

25. 12. 2025. u 22:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije