GLAVNA BITKA USKORO U DONBASU: Zelenski tvrdi da u regionu Donjecka i Luganska ima 44.000 ukrajinskih vojnika koji će se boriti do kraja

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

15. 04. 2022. u 19:54

ODLUČUJUćE bitke u ratu Ukrajine i Rusije vodiće se u Donbasu. Tamo je, za ukrajinsku vojsku, najsloženija situacija, pa su se koncentrisale najsposobnije trupe. Od rezultata bitaka u Donbasu zavisi dalji ishod rata, kazao je u intervjuu za Bi-Bi-Si ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji tvrdi da Ukrajina u tom regionu ima 44.000 vojnika.

ГЛАВНА БИТКА УСКОРО У ДОНБАСУ: Зеленски тврди да у региону Доњецка и Луганска има 44.000  украјинских војника који ће се борити до краја

Foto AP

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu pred početak rata kazao je da je Ukrajina na granice Donjecke i Luganske NR dovela 53.000 vojnika i oko 2.000 jedinica vojne tehnike. Posle oslobađanja Marijupolja, ruska vojska i jedinice Donjecke NR moći će da presele značajan broj vojnika upravo u onaj deo gde se očekuju najveće bitke.

U Moskvi takođe smatraju da će rezultat rata u Donbasu uticati na brzinu završetka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

- Ruska specijalna operacija za zaštitu Donbasa završiće se prilično brzo - izjavio je zamenik šefa komiteta Jedinstvene Rusije za međunarodnu saradnju Andrej Klimov. - Specijalna vojna operacija Ruske Federacije završiće se prilično brzo, nećemo je posebno rastezati.

Precizirao je da će operacija biti okončana čim Ukrajina postane bezbedna za Rusiju, odnosno čim ruski stručnjaci provere šta se dešava u biološkim laboratorijama i nuklearnim objektima u Ukrajini.

Građani Kijeva su u četvrtak na petak, oko ponoći, čuli jake eksplozije, a u pojedinim kvartovima je nestala struja. Sirene su dale znak za uzbunu i opasnost od napada iz vazduha. Predstavnik Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov je saopštio da su visokopreciznim raketama "kalibar" pogođeni pogoni fabrike "Vizar", u kojima su popravljali i pravili PVO sisteme srednjeg i velikog dometa, kao i protivbrodske rakete.

- Intenzitet raketiranja biće u skladu sa terorističkim napadima na teritoriji Rusije - objasnio je general Konašenkov.

Foto AP

U toku 24 sata ruske snage artiljerijskom vatrom i raketama pogodile su 132 ukrajinska vojna objekta. Ruska vojska je oborila ukrajinski helikopter Mi-8 koji je napao selo Klimovo u Branjskoj oblasti. Helikopter je srušila raketa S-400 u Černjigovskoj oblasti kod mesta Gorodnja. Gubernator Branjske oblasti Aleksandar Bogomaz tvrdi da je oštećeno skoro sto kuća.

Rusija je u petak, prvi put od početka sukoba u Ukrajini, koristila bombardere dugog dometa za napad na opkoljeni lučki grad Marijupolj, saopštio je portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Oleksandr Motuzjanik. Po njegovim rečima, u Marijupolju, koji ruske snage nisu uspele u potpunosti da zauzmu, vode se ulične borbe, a najveći sukobi su oko marijupoljske železare i železare "Iljič", kao i u oblasti luke.

Kozaci iz Kurske, Brjanske i Belgorodske oblasti pojačali su granicu sa Ukrajinom. NJih oko 550, pomagaće ruskim graničarima.Oni bi trebalo da brane ruska sela od upada terorista, ali i lopova.

U istom intervjuu za Bi-Bi-Si, Vladimir Zelenski je kazao da su se oni odavno pripremali za rat, dobijajući od Zapada oružje.

- Tajno smo se dogovarali sa liderima zapadnih zemalja o nabavci oružja. Upravo zato smo hteli da uđemo u NATO. Važno nam je bilo i to da imamo jako političko rukovodstvo Ukrajine, pa smo se borili sa nekim političkim grupama unatar zemlje - kazao je Zelenski.

General Konašenkov je saopštio da je u potpunosti oslobođen Metalurški kombinat "Iljič" i sada su ostaci ukrajinske armije i nacionalistički bataljon Azov, kao i strani plaćenici, koncentrisani u podzemnim skladišnim tunelima čeličane "Azovstalj".

Preostale ukrajinske snage u čeličani i u petak su molile rukovodstvo u Kijevu za vojnu ili političku pomoć. Komandir morske pešadije major Sergej Volina, koji se nije predao već prešao u "Azovstalj", zamolio je da rukovodstvo u Kijevu organizuje proboj, ili da Zapad napravi pritisak da se vojnici iz "Azovstalja" puste da koridorom dođu do teritorije pod kontrolom ukrajinske vojske. Tu njegovu molbu objavila je "Ukrajinska pravda". Major Volina priznaje da je situacija u "Azovstalju" kritična.

A zamenik komandira bataljona Azov, Svjatoslav Palmer, poznatiji kao Kalina, ponovo je kritikovao rukovodstvo u Kijevu.

- Žalosno je što iz Kijeva slušamo da je deblokada Marijupolja nemoguća, dok je nas sve manje i manje - kazao je Palmer.

Posle masovne predaje vojnika i oficira 36. ukrajinske brigade morske pešadije, Rusi su se našli pred problemom šta da rade sa tolikim brojem zarobljenika. U poslednje dve nedelje zarobljeno je oko 1.600 vojnika samo iz elitne jedinice ukrajinske morske pešadije. Jedan broj zarobljenih ne želi da ih razmene, jer su se "zasitili ratovanja, a svesni su da bi ih vrlo brzo uputili na neko drugo ratište". Za razliku od Ukrajinaca, koji se iživljavaju nad zarobljenim ruskim vojnicima, Rusi to ne čine, već pružaju pomoć povređenima.

U Moskvi upozoravaju da u Kijevu smanjuju spiskove ruskih zarobljenih vojnika, što je dokaz da ih likvidiraju. Sada u Kijevu kažu da se kod njih nalazi 268 zarobljenih ruskih vojnika i oficira. Na početku je ukrajinsko rukovodstvo bilo za paritetnu razmenu zarobljenika, a sada bi hteli da se primeni princip "sve za sve".

Među zarobljenim u toku specijalne operacije su i vojnici iz zemalja NATO, izjavio je član Saveta federacije Andrej Klimov. On je rekao da Zapad i dalje vodi rat protiv Rusije tako što ginu Ukrajinci i strani plaćenici. Predstavnik ministarstva odbrane Rusije general Konašenkov je izjavio da je likvidiran odred plaćenika iz Poljske koji se nalazio u Harkovskoj oblasti. Poljaci, njih 30, iz privatne vojne kompanije, bili su u mestu Izjumsko, a zgrada u kojoj su se oni nalazili pogođena je raketama.

Foto AP

Posle potapanja ruske krstarice "Moskva", ruski eksperti i mediji i dalje raspravljaju o tome da li je ona stvarno pogođena sa dve ukrajinske rakete, ili je uzrok požara na brodu nešto drugo. Usled požara na brodu je eksplodiralo jedno od skladišta municije, što je oštetilo brod. U četvrtak su Rusi pokušali da ga dovuku do luke, ali je na Crnom moru bilo nevreme i talasi su ga potopili.

I u Moskvi jedan broj eksperata misli da su Ukrajinci mogli da ga pogode raketom "neptun". Tu raketu je konstruisao kijevski "Luč", na osnovu sovjetske rakete X35 PKR R-360. Ruski vojni ekspert Aleksandar Ovčinikov je već ranije upozoravao da se "neptun" ne sme potcenjivati, jer ima veliki domet i leti nisko, desetak metara nad morem. Ukrajina sada ima i britanske protivbrodske rakete "harpun". Na osnovu satelitskih snimaka, krstarica "Moskva" se nalazila oko 150 kilometara od obale kod Odese.

RAT SVE DO KRAJA GODINE

AMERIČKI državni sekretar Entoni Blinken preneo je evropskim saveznicima da bi, prema proceni SAD, ruski rat u Ukrajini mogao da traje do kraja ove godine, javio je Si-En-En. Veliki broj zvaničnika ranije je isticao da je teško predvideti koliko bi rat u Ukrajini mogao da traje, ali ih je više iznelo procenu da ništa ne ukazuje da je ruski predsednik Vladimir Putin promenio krajnje ciljeve operacije.

ZAVOLELI UKRAJINU

BIVŠI češki predsednik i premijer Vaclav Klaus u intervjuu listu "Mladi front", objasnio je zašto je Zapad "zavoleo Ukrajinu".

- LJubav prema Ukrajini služi Zapadu samo za skrivanje rusofobije. SAD i EU su u suštini zainteresovani za produženje konflikta, jer to može da oslabi Rusiju - objasnio je Klaus. - Umesto da pregovaraju sa Moskvom, oni povećavaju dostavu oružja Ukrajini.

NEPOŽELJNI U SKOPLJU

ŠESTORO diplomata Ruske Federacije u petak je proglašeno nepoželjnima u Severnoj Makedoniji i naloženo im je da napuste tu državu u roku od pet dana. Rusija će na ovaj potez makedonskih vlasti dati odgovarajući odgovor, saopštila je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Foto AP

BLOKIRAN "MOSKVA TAJMS"

RUSKO telekomunikaciono nadzorno telo Roskomnadzor blokiralo je u petak pristup sajtu "Moskva tajms", novinama koje su, kako prenosi Rojters, izveštavale iz Rusije tri decenije, od raspada Sovjetskog Saveza. Iz "Moskva tajmsa" su naveli da ruski internet provajderi već blokiraju stranice ovih novina na ruskom jeziku.

ITALIJA ODBIJA PLAĆANJE U RUBLJAMA

ZAHTEV Rusije za plaćanje prirodnog gasa u rubljama ne može da bude realizovan, kaže italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo, navodeći da bi se time kršile sankcije EU.

- Ne možemo da plaćamo u rubljama. Rusija je uvela šemu duplog obračuna iz evra u rublje, što je nemoguće prihvatiti jer bi to značilo zaobilaženje sankcija protiv ruske centralne banke - rekao je Di Majo.

Di Majo je takođe rekao da italijanska vlada trenutno radi na obezbeđivanju novih kanala za snabdevanje prirodnim gasom, dodajući da je premijer Mario Dragi već posetio Alžir i da planira da pregovara o dodatnim isporukama sa Angolom i Kongom u bliskoj budućnosti.

- Ubeđen sam da Italija ne treba da toleriše bilo kakav oblik ucene. Moramo da diverzifikujemo snabdevanje, to još nismo uradili, ali moramo - naglasio je on.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u martu saopštio da "neprijateljske zemlje" koje su uvele sankcije Moskvi moraju da plaćaju ruski prirodni gas isključivo u rubljama. To je naišlo na negativan odgovor iz većine zemalja članica EU. Ipak, neke države, uključujući Mađarsku i Slovačku, saopštile su da su spremne da prihvate ovaj način plaćanja.

Kremlj je takođe nagovestio da će u budućnosti sve ruske sirovine morati da se plaćaju u rubljama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

VELIKE DRAGOCENOSTI: Šta je kraljica Elizabeta II ponela sa sobom u GROB