NEMAČKA SE PONOVO NAORUŽAVA: Berlin razmatra kupovinu različitih vojnih sistema , što je veliki preokret

TRAJANjE ruske intervencije u Ukrajini dovelo je do usijanja berlinsku diskusiju o tome na šta potrošiti 100 milijardi evra dodatnog vojnog budžeta, koji je "nabildovan" samo nekoliko dana po otpočinjanju ukrajinske operacije. Pored pet naoružanih brodova korveta, 50 borbenih aviona, 350 puma-tenkova, u opticaju je i kupovina takozvane Gvozdene kupole od Izraela. Berlin je za iduću godinu povećao budžet za odbranu na više od dva procenta bruto društvenog proizvoda, pa će, najavljuju, para biti.

Foto AP

Nemačka će neke od svojih starih "tornado" bombardera zameniti avionima američke proizvodnje "F-35A lajtning dva", iz proizvodnog asortimana "Lokid Martina", koji mogu da nose nuklearno oružje. Ministarstvo odbrane obelodanilo je da će unaprediti svoje borbene letelice "jurofajter tajfun" za elektronsko ratovanje, što je sposobnost koju u Nemačkoj sada imaju samo "tornado" avioni. "Jurofajter tajfun" će od 2040. biti zamenjen borbenim vazdušnim sistemom (FCAS), koji Berlin razvija zajedno sa Francuskom i Španijom.

Nemačka vojska nema nuklearno oružje, ali je, kao deo sistema nuklearnog odvraćanja razvijenog tokom Hladnog rata, održavala bombardere sposobnim da nose američke atomske bombe, od kojih su neke skladištene na njenoj teritoriji.

Sistem "Strela tri", u slengu poznat kao "Gvozdena kupola", olakšao bi nemačku državnu kasu za dve milijarde evra, bio bi Berlinu na raspolaganju tek 2025. godine, a nema ni saglasnosti oko pitanja da li bi mogla da pokrije čitavu teritoriju Nemačke. Zvaničnici su, međutim, spremni da pređu i preko negativnog odgovora na pitanje pokrivenosti državne teritorije jer je, još 2020. godine, tadašnja vlada stopirala razvoj nemačko-američkog raketnog štita. Neko vreme vladalo je zatišje koje nije nikoga plašilo, ali sa ruskom intervencijom u Ukrajini, rupe u sistemu odbrane pretvorile su se u goruće pitanje.

- "Gvozdena kupola" koristila bi i Austriji, kao i ostalim susedima, čime bi Nemačka preuzela ključnu ulogu u očuvanju evropske bezbednosti - tvrdi Andreas Švarc, ekspert za bezbednost u Bundestagu, član Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD), čija bi izjava, da nije u manjini, mogla da otkloni nedoumice oko isplativosti "Strele".

Glavni kriterijum za odluku o načinu punjenja rupa u sistemu odbrane, ipak, nije pokrivenost teritorije, nego činjenica li su sistemi do kraja razrađeni i da li mogu odmah da se isporuče. Ako ispunjavaju te zahteve, Berlin je spreman da pregovara. Zato se, minule nedelje, na razgovore u Izrael uputila Mari-Agnes Štrak-Cimerman, predstavnica Saveta za odbranu u Bundestagu, da otkloni početne nejasnoće.

- S obzirom na aktuelnu bezbednosnu situaciju u Evropi, logično je da razmatramo naše mogućnosti za odvraćanje neprijatelja - kazala je Štrak-Cimermanova uoči polaska, dodajući da je odbrana efikasna samo kao dvokomponentna, s jedne strane su to avioni, a sa druge raketni štit.

U razgovoru o "Gvozdenoj kupoli", nemački kancelar Olaf Šolc i generalni inspektor Bundesvera Eberhard Corn zaključili su da bi ovaj protivraketni štit služio za odbranu od neprijateljskih raketa kratkog i srednjeg dometa, a upotrebljiv je i u stratosferi, gde je u stanju da hvata te projektile visoko iznad Zemlje i da ih eliminiše. "Patriot sistem" kojim raspolaže Bundesver ne daje ovu opciju, u stanju je da se obračuna samo sa raketama kratkog dometa.

Prema pisanju nedeljnog izdanja tabloida "Bild", u slučaju kupovine "Strele", planirano je da se, na tri lokacije u Nemačkoj, postave radarski sistemi koji detektuju avione, takozvani Super grin pajn, koji bi sve snimljene podatke prosleđivali centralnom nacionalnom komandnom mestu u opštini Uedem u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Tu bi ih vazduhoplovni specijalci trijažirali i sklapali sliku o mogućim pretnjama iz vazduha.

U međuvremenu, ugovoreni dilovi sa Vašingtonom sprovode se u delo. Američka mornarica najavila je da će u nemačku pokrajinu Rajnland-Palatinat poslati šest borbenih aviona i 24O vojnika, koji, kako pišu mediji, treba da "iz daljine zaplaše Rusiju" i osujete eventualni napad iz vazduha, ali nisu namenjeni borbi u Ukrajini. U pitanju su letelice tipa "boing EA-18 grouler", najavio je portparol Ministarstva odbrane SAD Džon Kirbi i dodao da naoružanje i trupe neće biti stavljene na raspolaganje vlastima u Kijevu da bi se borili na njihovoj strani, nego treba da "ojačaju istočno krilo NATO", kako je dogovoreno sa vladom u Berlinu.

Istovremeno, Nemačka je, kao i druge članice NATO, od početka napada Rusije na Ukrajinu povećala isporuke odbrambene opreme Kijevu, uključujući smrtonosno oružje kao što su protivtenkovske rakete. Činjenica da Berlin šalje Ukrajini oružje predstavlja preokret u nemačkoj posleratnoj politici pošto je zemlja ranije uvek zabranjivala zbog svoje istorije pod nacizmom da izvozi ubitačno oružje u zone konflikta. Portparol vlade Volfgang Bihner rekao je novinarima da Nemačka, "da bi izbegla bezbednosne rizike, neće otkriti više informacija o tome koje se oružje isporučuje Ukrajini i kako".

Iz Ministarstva odbrane Nemačke poručuju da je "cilj ruskih agresora da preseku rute snabdevanja ukrajinskih snaga i da Kijevu otežaju odbranu, a da Berlin ne želi da im to olakšava". Ministarstvo saobraćaja Nemačke je, iz bezbednosnih razloga, ukinulo mogućnost onlajn gledanja snimaka kamera na auto-putevima u zemlji, takođe ne precizirajući detalje svoje odluke.

UKRAJINI POMAŽU RAKETAMA SSSR

ORUŽJE koje je Nemačka do sada izvozila u treće zemlje preusmereno je u Ukrajinu, gde se upućuje 2.700 protivvazdušnih raketa sovjetske proizvodnje, starih više od 30 godina. Rakete "strela" potiču iz zaliha vojske bivše komunističke Istočne Nemačke, dobijenih od SSSR, a uključene su u zalihe nemačke vojske Bundesvera posle nemačkog ujedinjenja 1990. godine. Kijevu je poslato i 18.000 dodatnih vojnih šlemova, pored 5.000 dostavljenih ranije, a odobreno je i slanje 500 protivvazdušnih raketa tipa "stinger", protivtenkovskih raketnih bacača i devet haubica, takođe sovjetske proizvodnje.

UPOZORENjA NA NUKLEARNI RAT

OPOZICIONA Levica kritikovala je odluku o kupovini bezmalo 30 aviona F-35.

- Odbijamo naoružavanje oružanih snaga Bundesvera novim borbenim avionima sa nuklearnom sposobnošću. Opremanjem nemačkih pilota američkim atomskim bombama mogao bi da se podstakne rizik od nuklearnog rata u Evropi - ocenila je nedavno ova stranka, ali to nije pokrenulo širu reakciju.

CORN PONAVLjA - HOĆEMO RAKETE

GENRALNI inspektor Bundesvera Eberhard Corn ponovio je u petak da Berlin razmatra kupovinu raketnog odbrambenog sistema od Izraela ili Sjedinjenih Američkih Država za, kako je rekao, odbranu od pretnji ruskih raketa "iskander" lociranih u Kalinjingradu.

- Izraelci i Amerikanci imaju takve sisteme. Koji bismo mi hteli? Hoćemo li uspeti da napravimo takav raketno-odbrambeni sistem u NATO? To su pitanja na koja sada želimo odgovor - rekao je Corn.

Preporučujemo

Svet

5 0

NEMCI SE NAORUŽAVAJU: Spremno 100 milijardne evra, najviše ide za vazduhoplovstvo

01. 04. 2022. u 19:42

Svet

2 22

(ISPRAVKA) Nemačka nije sprovodila „vojno-biološki program“ u Ukrajini

31. 03. 2022. u 21:05

Svet

0 0

NEMAČKI JUROFAJTERI BIĆE RASPOREĐENI U RUMUNIJI: NATO pojačava prisustvo na istoku

31. 01. 2022. u 21:26

Svet

3 1

NEMAČKA BI EVROPSKU VOJSKU: EU da formira vojnu jedinicu za hitno reagovanje od 20.000 ljudi

03. 09. 2021. u 00:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije