"KLIJENTI SAD" PROPADAJU ZBOG KORUPCIJE: Britanski list "Ekonomist" uporedio Avganistan, Irak, Haiti, Bih i situaciju na Kosmetu

Tanjug

23. 08. 2021. u 19:19

LONDONSKI nedeljnik Ekonomist u opsežnoj analizi o razlozima potpune propasti dugogodišnjeg američkog prisustva u Avganistanu, posebno se osvrnuo na to kako funkcionišu "države klijenti SAD" i zašto propadaju, navodeći u tom kontekstu Irak,tzv. Kosovo, BiH i Haiti.

КЛИЈЕНТИ САД ПРОПАДАЈУ ЗБОГ КОРУПЦИЈЕ: Британски лист Економист упоредио Авганистан, Ирак, Хаити, Бих и ситуацију на Космету

Foto: Depositphotos

U tekstu se navodi da je u Avganistanu situacija na terenu eskalirala ubrzo nakon što su SAD obelodanile da se povlače, što kako se ocenjuje, posebno ukazuje na široko prisutnu korupciju u državama koje zavise od prisustva i uticaja SAD.

- Kada je neprijatelj zauzimao pokrajinu za pokrajinom, vladini vojnici su skidali uniforme i bežali. Na papiru je vojska imala stotine hiljada dobro opremljenih boraca, ali u stvarnosti je nekoliko lojalnih komandanata moralo da kupuje municiju od korumpiranih oficira za snabdevanje i da plaća za podršku artiljerije. Oficiri su prodrivali vojni budžet, a građani su ostajali lojalni svojim porodicama i plemenima, a ne korumpiranoj vlasti - navodi se u analizi britanskog nedeljnika i podseća da se ista situacija dogodila u Južnom Vijetnamu 1973. godine.

Sličnosti između dva kolapsa, avganistanskog i vijetnamskog, velike su i idu dalje od grešaka u obaveštajnim podacima, lažnih izgovora i napuštanja saveznika.

Propast u Avganistanu, a ranije i u Vijetnamu, stigla je jer je sistem i društvo nagrizala korupcija, drevna bolest koja uvek pogađa američke projekte izgradnje neke države i u tom registru bi trebalo da razmisljamo i o Iraku, tzv. Kosovu, Bosni i Hercegovini i Haitiju, navodi se u članku Ekonomista.

- Korupcija se obično opisuje kao zloupotreba javne funkcije radi lične koristi. Najjednostavniji oblik je podmićivanje, koje je bilo rasprostranjeno širom Avganistana. Od izvoda iz matične knjige rođenih do svega što morate na neki način da platite - predočio je Ahmad Šah Katavazai, bivši avganistanski diplomata.

On podseća da su carinici, policajci i drugi vladini službenici stalno tražili napojnice i tvrdi da je tokom nedelja napredovanja talibana širom Avganistana cena pasoša dostizala i više hiljada dolara.

Sitna podmićivanja su najmanja pretnja, navodi se u članku Ekonomista i ukazuje da više zabrinjavaju odobrenja vlade za velika ulaganja, što je, u slučaju Avganistana, značilo davanje dobrih ponuda vojnim ministrima ili komandantima.

Katavazai tvrdi da je kupovina položaja bila rasprostranjena i da je cena za mesto okružnog načelnika policije dostizala i 100.000 dolara i predočava da takva korupcija stvara zaštitničke mreže koje ugrožavaju integritet države, a glavni cilj zvaničnika takvih država nije uspešno sprovođenje misije koja im je poverena, već iznuda novca, prenosi portal Kosovo onlajn analizu Ekonomista, u kojoj se navodi i da je Amerika umesto da demontira takve mreže osnaživala i paralelno plaćala vojnim liderima da čuvaju mir.

Prema izveštajima Specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana i nadzornog tela iz SAD, Avganistanci su brzo postali nezadovoljni korupcijom u vladi i počeli su da se približavaju talibanima.

U vreme poslednje ofanzive talibana, država je bila toliko korumpirana da su se mnogi guverneri dogovorili sa džihadistima da promene stranu.

Avganistanska vojska nije bila spremna za borbu, spiskovi sa brojem vojnika bili su "naduvani vojnicima duhovima", tj. dopisivanjem imena koja su komandanti dodavali platnim spiskovima da bi uzeli još neku platu.

Amerikanci mogu da se sete izraza "vojnici duhovi" iz vremena Vijetnama, kada su korumpirani komandanti koristili isti sistem.

Smatra se da je četvrtina vojske Južnog Vijetnama u delti reke Mekong 1975. godine bila nepostojeća na terenu, ali je postojala na platnim spiskovima.

Pored svega navedenog, korupcija u Avganistanu učinila je da i vojne i policijske snage izvlače korist i od trgovine heroinom, navodi se u analizi londonskog nedeljnika Ekonomist.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)