NEVIDLJIVI EKOLOŠKI NEPRIJATELJ: Kako mikroplastika ugrožava životnu sredinu i ljudsko zdravlje

MIKROPLASTIKA, nevidljivi ekološki neprijatelj, postaje sve prisutnija pretnja po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

Foto: Shutterstock

Ovi sićušni fragmenti plastike, manji od 5 mm, potiču iz različitih izvora, uključujući industrijske procese, kozmetičke proizvode, veštačka vlakna iz odeće, pa čak i gume za automobile. Njihova sveprisutnost u našoj okolini danas zahteva hitna rešenja.

Izvori mikroplastike

Prema izveštaju Evropskog parlamenta, ključni izvori mikroplastike uključuju:

1. Primarnu mikroplastiku, koja je namerno proizvedena, kao što su mikroperle u kozmetičkim proizvodima i deterdžentima.

2. Sekundarnu mikroplastiku, koja nastaje razgradnjom većih plastičnih predmeta, poput boca, kesa ili ribolovnih mreža, usled fizičkih, hemijskih i bioloških faktora u prirodi.

Industrije širom sveta, od tekstilne do prehrambene, doprinose ovom problemu na više nivoa.

Primetno je da mikrovlakna iz sintetičkih tkanina tokom pranja odeće dospevaju u vodene ekosisteme, dok su čestice iz guma za automobile sveprisutne na drumovima i u vazduhu koji udišemo.

Posledice mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje

Posledice mikroplastike su dalekosežne. U prvom redu, ove čestice akumuliraju se u morskim ekosistemima, ugrožavajući biodiverzitet i čineći morsku hranu opasnom za ljudsku upotrebu.

Istraživanja su pokazala prisustvo mikroplastike u pitkoj vodi, morskim plodovima, pa čak i u vazduhu. Zabrinjavajući nalaz koji je nedavno objavio Forbs ukazuje na prisustvo mikroplastike u ljudskom mozgu, što otvara nova pitanja o njenim potencijalnim neurotoksičnim efektima.

Na individualnom nivou, mikroplastika ulazi u naš organizam putem hrane, vode i vazduha, što izaziva zabrinutost zbog mogućih dugoročnih posledica na zdravlje, uključujući upale, kancerogene efekte i hormonalne poremećaje.

Prema izveštaju sa Bloomberg-a, sve više ljudi postaje svesno potrebe za smanjenjem izloženosti mikroplastici, bilo da je reč o promeni navika kupovine, filtriranju vode ili korišćenju prirodnih materijala u svakodnevnom životu.

Kako se boriti protiv mikroplastike

Rešenja za problem mikroplastike moraju biti višeslojna i obuhvatiti sve aspekte društva, od politike i industrije do individualnih navika.

U skladu sa Agendom 2030, nekoliko koraka je ključno:

1. Smanjenje proizvodnje plastike - odgovorna proizvodnja i potrošnja

Prelazak na održivije materijale, reciklažu i ponovnu upotrebu može značajno smanjiti količinu plastike koja ulazi u životnu sredinu.

2. Poboljšanje reciklažnih kapaciteta

Povećanje stopa reciklaže plastike u razvijenim i nerazvijenim zemljama zahteva nova ulaganja u infrastrukturu.

3. Promovisanje svesti među potrošačima

Promena ponašanja potrošača, poput smanjenja upotrebe proizvoda za jednokratnu upotrebu i prelaska na alternativne materijale, može smanjiti potražnju za plastikom.

4. Tehnološka inovacija

Razvoj novih metoda za prečišćavanje vode i vazduha, kao i filtriranje mikročestica iz veš mašina i industrijskih postrojenja, igraće ključnu ulogu.

Mikroplastika je globalni problem koji zahteva hitne i koordinisane akcije. Kroz integraciju Agende 2030, rešenja mogu biti održiva i dugoročna, čime se obezbeđuje bolja budućnost za našu planetu i sve nas. 

Preporučujemo

Zelena budućnost

0 3

ČISTA ENERGIJA ZA SVE: Od vizije do održive budućnosti

26. 01. 2026. u 16:18UN cilj 7, 13

Zajednica

0 3

ZNANjE POKREĆE BUDUĆNOST: Moć mladih u zajedničkom kreiranju obrazovanja

24. 01. 2026. u 16:22UN cilj 4

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije