ENGLESKI RADO UČE, A OD SRPSKOG BEŽE: Skandalozni rezultati pilot-testiranja državne mature - đaci znaju za jedinicu

LJ. BEGENIŠIĆ

09. 06. 2022. u 07:00

ĐACI gimnazija i srednjih stručnih škola bolje znaju engleski jezik od srpskog. To su pokazali rezultati pilotiranja državne mature, prema kojima su budući maturanti iz engleskog jezika osvojili prosečno 64 boda, a iz srpskog 47 od maksimalnih 100 poena. Pilotiranje je pokazalo i vrlo slab rezultat iz matematike - prosek je svega 18 poena. Da je reč o oceni, iz matematike bi sa ovoliko bodova dobili čistog keca!

ЕНГЛЕСКИ РАДО УЧЕ,  А ОД СРПСКОГ БЕЖЕ: Скандалозни резултати пилот-тестирања државне матуре - ђаци знају за јединицу

Foto N. Skenderija

Ove zapanjujuće loše rezultate iz srpskog jezika i matematike, koji se, inače, polažu na svim završnim ispitima kao obavezni, profesori i psiholozi tumače nedostatkom motivacije da učenici pokažu stvarno znanje, ali i pragmatičnošću mlade generacije koja neće da radi ništa za šta proceni da joj ne treba. Jer, pilotiranje državne mature ničim nije bilo uslovljeno, đacima je ostavljeno na volju da u njemu učestvuju, a prema iskustvima profesora koji su dežurali, veliki broj njih napustio je ispit nakon pola sata.

Što se tiče boljeg poznavanja engleskog jezika nego srpskog, naši sagovornici smatraju da je reč i o zanemarivanju maternjeg jezika u školama, velikom uticaju anglosaksonske kulture, ali i ekonomskim razlozima, jer deca uče strane jezike da bi lakše otišla u zemlje zapadne Evrope na fakultet ili da rade.

- Opšti globalni milje je pod jakim uticajem anglosaksonske kulture, a engleski jezik počinje da zauzima mesto latinskog jezika u doba humanizma i renesanse, kao jezik opšte komunikacije. Ko zna taj jezik, lakše će naći posao van zemlje ili otići na studije - kaže za naš list profesor Filološkog fakulteta dr Slavko Petaković.

On ukazuje i da status našeg jezika u nastavi nije dobar i podseća da se lingvisti zalažu za davanje natpredmetnog statusa srpskom jeziku. Prof. Petaković naglašava da se neznanje maternjeg jezika odražava i na sve druge predmete, pa i na matematiku.

- Ako učenik ne razume pročitani tekst, on ne može da radi ni matematiku, ni hemiju, niti bilo koji drugi predmet - upozorava naš sagovornik.

Istovremeno, profesor matematike i direktor prestižne novosadske gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoje Stojković smatra da prosek od 18 osvojenih poena - nije realno stanje.

- Znaju oni mnogo više, ali naša omladina neće da se potrudi, pragmatična je i ponaša se po principu - ako ne moram, neću. Da bi se rešili zadaci iz matematike, trebalo je razmišljati, čitati zadatak, postaviti ga i uraditi, što nije moglo na brzinu, a oni ne žele da ulažu trud ako ne moraju - ocenjuje za naš list prof. Stojković.

On navodi primer jednog svog učenika koji je predao prazne papire iz sva tri testa i rekao - ko može da mi uzme devet sati mog života (ispiti su, inače, trajali po 120 minuta) i izašao ne uradivši nijedan zadatak, iako je izvanredan đak.

- Siguran sam da ovakav rezultat ne bi bio da su polagali "pravu" državnu maturu ili prijemni ispit - ističe Stojković. - Maturanti jednostavno nisu želeli da pomognu sistemu da pripremi državni ispit tako što će, bez uslova, učestvovati u pilotiranju. To je pitanje odnosa prema društvenim obavezama, sistemu i to je pitanje građanske svesti. Mene više brine što toga nema i na tome se mora raditi.

Za Ivana Ivića, profesora Filozofskog fakulteta u penziji, rezultati pilotiranja državne mature su - veoma loši i zabrinjavajući, ali nisu neočekivani.

- S obzirom na to kako se radi u školama i koliko ima odlikaša bez stvarnog znanja, nije ni čudo što je prosek iz matematike 18 bodova, iz srpskog 47 - kaže prof. Ivić za "Novosti". - To što su pokazali znatno bolje znanje iz engleskog jezika nije rezultat školskog znanja. Pokazuje se da je učenje van škole efikasnije i da za to deca imaju jaku motivaciju.

Prof. Ivić poručuje da nam je potrebna ozbiljna državna matura kakao bi se videlo stvarno znanje i kako bismo znali šta treba preduzeti.

SKANDINAVSKA KATEDRA POPULARNA

PROFESOR Slavko Petaković naglašava da je na Filološkom fakultetu sve veće interesovanje za skandinavske jezike, a da je na svim nacionalnim katedrama primetna lagana oseka kandidata.

- Srednjoškolci se rukovode time da će lako naći posao u skandinavskim zemljama ili u njihovim firmama u Srbiji - ocenjuje prof. Petaković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

KIŠA JE PADALA NA KRSTOVDAN: Šta to znači po narodnim verovanjima