UPALILI LUČU DOBROTE, ČASTI I ČOVEČNOSTI: "Stranci koji su zadužili Srbiju", nova knjiga "Novosti", Žiže Radivojević

Milena Marković

23. 05. 2021. u 08:00

KO ZABORAVI dobrotu drugoga, nije zaslužan ni za sopstvenu. Onu za koju misli da je samo on zaslužan.

УПАЛИЛИ ЛУЧУ ДОБРОТЕ, ЧАСТИ И ЧОВЕЧНОСТИ: Странци који су задужили Србију, нова књига Новости,  Жиже Радивојевић

Foto N. Skenderija

Da se samome sebi diči i divi. LJubi tragove samo sopstvenih stopala. Podvig i viteštvo su kad u svom dobrom delu i plemenitosti podižeš i drugoga. I, nije dovoljno da ih čuvaš, zarobljene, u sopstvenom nezaboravu. Već da o njima svedočiš, bez obzira na to pod kojim su nebom rođeni. Kome su se bogu molili. Kojim su jezikom govorili.

Ovim načelima rukovodila se Žiža Radivojević, autorka dragocenog svedočanstva "Stranci koji su zadužili Srbiju", najnovije knjige u izdanju "Novosti" koja osvetljava podvige stranaca utkanih u srpsku herojsku istoriju, a koja će se od sutra naći u prodaji. Mnogi koje je svojim perom osvetlila žrtvovali su se za Srbiju u vremenima iznad svakog zla. Ostavili nemerljivo dobro, mnogi i svoj život, najdragoceniji zalog za istinu o potresnoj viševekovnoj istoriji srpskog naroda, u bici za pravdu i istinu.

Foto N. Skenderija

- Uzvišena je veličina, nedostižna, za ono što su učinili za naš narod i otadžbinu - kaže Žiža Radivojević.

- Za mnoge se zna, kao za Arčibalda Rajsa, cara Nikolaja Romanova Drugog, za škotske medicinske sestre... Ali, u zaborav su potisnuti mnogi, poput Evelin Haverfild, škotske baronese, a srpske bolničarke i ratnika, srpske dobrotvorke koja je osnovala dom za nezbrinutu decu u Bajinoj Bašti tokom Prvog svetskog rata. Ona je svoju sudbinu vezala, zauvek, za Srbiju u najžrtvenijem stradanju. A za svoj večni počinak odabrala je upravo ovo mesto, u kome je bila majka najmlađih stradalnika.

Zahvalnost

- DUŽNI smo mnogo, nebrojenim, a nepoznatim herojima: Rusima, Amerikancima, Škotima, Englezima, Grcima, Česima, Francuzima... Dužni smo da ih otrgnemo od zaborava. NJihova dela i herojstvo zaslužuju divljenje i zahvalnost - kaže Žiža Radivojević.

- Svako od njih doprineo je Srbiji na svoj način. Svoju udobnost, iz poštovanja i empatije prema našem narodu, zamenili su patnjom. Za neke je ona trajala do kraja života. Ali, nažalost, neki nemaju ni spomen-ploču, bistu, ulicu. Ne pominju se u udžbenicima. Ova knjiga nastoji da ispravi tu nepravdu.

Među heroinama, iz nezaborava, Žiža Radivojević izdvaja i ledi Margaret - Lejlu Pedžet.

- Kada je počeo Prvi rat, ova dama, odrasla u najvišim krugovima britanskog plemstva, školovana u svetskim metropolama, pristupila je srpskoj vojsci, kao bolničarka. Previjala je ranjenike, umivala ih, hranila, prala krvave zavoje, ribala podove i radila sve ono što nikada nije. Ostalo je zabeleženo: u svom mladom životu nije videla toliko muke, bola i vapaja.

Marija Fjodorovna Zibold (sedi, druga sleva), Foto Arhiva

Arčibald Rajs, Foto Arhiva

- Kada je srpska vojska morala da se povuče preko Albanije, odbila je da napusti bolnicu i ostala je dok poslednji ranjenik nije bio evakuisan - beleži Žiža Radivojević.

- Tu je sačekala bugarsku okupacionu vojsku i četiri meseca je provela zarobljena u bolnici.

Žiža Radivojević otvara priču i o Ludvigu Hiršveldu, na putu stradanja sa Srbijom. Hiršveld je, podseća nas, napustio udobnost univerziteta u Cirihu, poveden herojskom borbom srpskog naroda u Cerskoj i Kolubarskoj bici i uputio se da pomogne u suzbijanju epidemije tifusa.

- On, lekar, dobrovoljac, tražio je da ode tamo gde je najteže - beleži u knjizi Žiža Radivojević.

Flora Sands,Evelin Haverfild,Đorđe Sebastijan Ros, Ledi Pedžet,  Foto Arhiva

- Stiže u sam epicentar bolesti i stradanja, u Valjevo, grad masovnog umiranja od trbušnog tifusa. Ovde mu se pridružuje i supruga Hana, pedijatar. "Nije tamo bilo raskoši švajcarske klinike, ali je u nama treperila snažna nota bratstva", poručio je Hiršfeld. "Ni za trenutak nismo zažalili što dobrovoljno napuštamo švajcarske palate".

LICE NARUŽENOG NARODA

UZVIŠENA je veličina onoga što su junaci ove knjige učinili za Srbiju, zemlju koja nije njihova. Jednako su doprineli, bez obzira na to da li su dobrovoljno došli da pomognu ili su došli po naredbi. Ovi koji su došli po naredbi, došli su sa slikom naruženog naroda, a upoznali gostoljubiv, otvoren, u jadu i muci izdržljiv i ponosan. Ti ljudi, rođeni pod drugim nebom, kad su nas upoznali, vezali su se uz nas. Neki su i ostali. Neki i zauvek.

Pomagali su vojsci i narodu. U bolnicama ispod šatora. I po kućama srpskih seljaka.

Snalazili su se u nemanju kakvo nisu osetili u životu. Odbili su da napuste Srbiju u rasulu i u dugoj koloni nevoljnika prešli su Albaniju, peške.

U knjizi, koja je nastala iz potrebe da se ne zaborave podvizi stranaca, njihova herojstva, široka je lepeza podvižnika, do sada malo poznatih ili gotovo nepoznatih, koji su se upisali u trajanje srpskog naroda i u njegovu istoriju. Žiža Radivojević je spojila osam vekova. Od Jelene Anžujske, latinske princeze, zadužbinarke i prosvetiteljke, do ovovremenih pravednika, glasnogovornika istine o srpskom narodu i njegovom stradanju:

Britanski i srpski artiljerci, Foto Arhiva

Petera Handkea, Gideona Grajfa, Arnoa Gujona i Žak-Fransoa Ogara, pripadnika Kfora koji se razišao sa svojom vojskom braneći pravdu i istinu o Srbima na Kosmetu.

Doktor Ludvik, Foto Arhiva

Ona, veštinom posvećenog faktografa, uz velike junake iz redova evropskih i drugih naroda, na posebno mesto postavlja Ruse koji su posle Oktobarske revolucije, u progonu, dospeli do Kraljevine Srbije. Nepregledan je, u ovoj knjizi, spisak lekara, arhitekata, umetnika... koji su unapredili Srbiju između dva rata.

Gideon Grajf, Foto: Printskrin

PLATILI VISOKU CENU

OVA knjiga nastala je iz potrebe da se najistaknutiji od tih ljudi, koji su se žrtvovali za Srbe i Srbiju u najtežim vremenima, saberu na jednom mestu. Da ostane svedočanstvo o njima i njihovim velikim delima - govori autor Žiža Radivojević. - I, koliko god ova knjiga svedoči o velikim herojstvima, nisu dovoljne reči da izmere pravu meru žrtve koju su oni podneli za naše dobro. Mnogi su platili visoku cenu toga. Ima onih koji je plaćaju i danas. Tu priču nosim u genima. Moji preci su solunski dobrovoljci. Možda me je i to pokrenulo da nastane ova knjiga u kojoj je najveći deo posvećen upravo junacima strancima, koji su nam bili velika pomoć i podrška u Velikom ratu.

Prelistavamo prvi primerak ove dragocene knjige nezaborava herojskih podviga stranaca koji su, spoznajući nepravdu prema srpskom narodu, svoje duše i srce, poput Arčibalda Rajsa, njemu zaveštali. I, pitamo se, koliko je nepravedno to što o njihovim delima toliko malo znamo. Knjiga Žiže Radivojević je udžbenik. Ko, u poplavi ovovremenih "lekcija", nema vremena za ovo jedinstveno štivo, koje spaja samo jedna mera - žrtva u vremenu svakog zla, nije ni vredan budućnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)