KAMERA KAO IGRAČKA - IN MEMORIAM BOŽIDAR BOTA NIKOLIĆ: Pogled kroz objektiv

Vesna PANTELIĆ

19. 05. 2021. u 11:32

SVAKI put kad uzemem kameru, čini mi se da počinjem iz početka.

КАМЕРА КАО ИГРАЧКА - ИН МЕМОРИАМ БОЖИДАР БОТА НИКОЛИЋ: Поглед кроз објектив

Foto: Arhiva "Novosti"

Ovako je Božidar Bota Nikolić, čuveni jugoslovenski i srpski reditelj i vrsni direktor fotografije, rođen 1942. na Novu godinu u Nikšiću, s narečjem crnogorskim i dušom neomeđenom geografskim granicama, opisivao svoj životni poziv, koji ga je vinuo u visine filmskog stvaralaštva.

Fotografijom se bavio od 12. godine, kada je počeo da uči fotografski zanat. Poljoprivrednu školu završio je u Čapljini, a kada se otvorio odsek kamere na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, upisao se i diplomirao sa prvom generacijom u klasi poznatog snimatelja Vladete Lukića. Na televiziji je 33 godine pekao zanat, kao direktor fotografije i reditelj. Snimio je više od 30 igranih filmova, više od 50 televizijskih drama, dvadesetak serija, mnogo dokumentarnih emisija, režirao šest igranih filmova. Na njega su trajno uticali filmovi velikog Ejzenštajna, koje je snimao nenadmašni filmski snimatelj Tise, a od domaćih filmova isticao je "Skupljače perja" Aleksandra Petrovića, u izvanrednoj snimateljskoj kreaciji Tomislava Pintera.

- Uporedo sam studirao i radio svakodnevni posao kao kamerman na televiziji - ispričao je jednom prilikom Nikolić. - Tako sam imao priliku da ono što teoretski učim, odmah praktično i proveravam. Televizija mi je izlazila u susret, davala kamere, trake, jer je student kamere najskuplji student Beogradskog univerziteta.

Foto: Arhiva "Novosti"

Još na drugoj godini studija je dobio prvo priznanje Fonda Jugoslavije za debitantski rad na filmu "NJen radni dan", nagrađen takođe i u Grenoblu 1974. Iduće godine, na Festivalu kratkometražnog filma u Beogradu, dobija nagradu Televizije za snimateljski rad na dokumentarnom filmu "Prozor" Živka Nikolića. Mada mu je na studijama režija bila na drugom mestu, to što je posle toliko godina sedenja samo za kamerom rešio i da režira, bilo je Botino sazrevanje kao autora. Prvenac mu je bila dramska komedija "Balkanski špijun" iz 1984, koju je režirao zajedno sa njenim autorom, Dušanom Kovačevićem. Taj film, uz još 99 srpskih igranih ostvarenja, Jugoslovenska kinoteka je pre pet godina proglasila za kulturno dobro od velikog značaja.

SLATKI FILMSKI HLEB

- FILMSKI hleb je izuzetno sladak. Teško je da se dođe do njega, ali kad počne da se jede, onda je sladak. Raduje me ako moje ćerke, bar jedna od njih, budu umele da cene i poštuju ono za šta sam se opredelio u životu. Da shvate koliko truda i energije treba da se uloži u taj posao, čiji će hleb biti sladak.

- Na televiziji sam snimao poznate drame i serije sa dobrim rediteljima, od kojih sam mnogo naučio - izjavio je Nikolić 1993. za "Novosti". Onda sam osetio potrebu da se autorski kompletnije izrazim. Sada, sa rediteljskim iskustvom, ne bih mogao drugom da prepustim kameru dok režiram. Ja glumca ne mogu drukčije da gledam nego kroz objektiv. A kada sam počeo da režiram, bilo je mnogo onih koji su me pitali zašto hoću da od odličnog snimatelja postanem loš reditelj. Jedan od prvih koji mi se izvinio posle "Balkanskog špijuna", bio je moj kolega Miša Radivojević. Otvoreno mi je priznao da je pogrešio.

Sutra: "Balkanski špijun" dočekan na nož

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)