NEZABORAVNA STVARALAČKA MOĆ MILOŠA ŠOBAJIĆA: Sećanje na velikog i jedinstvenog srpskog i evropskog umetnika (1945-2021)

Piše Dejan ĐORIĆ

27. 04. 2021. u 10:30

DELO Miloša Šobajića potpuno se samosvojno pojavilo na srpskoj i evropskoj likovnoj sceni i od početnih, čisto slikarskih dometa, proširilo do skulptura.

НЕЗАБОРАВНА СТВАРАЛАЧКА МОЋ МИЛОША ШОБАЈИЋА: Сећање на великог и јединственог српског и европског уметника (1945-2021)

Foto: Tanjug

Šobajić je osobenije od drugih postavio unutar figuracije (koju nikada ne izneverava) pitanje analize sadržaja, deformacije i destrukcije kao estetskih vidova prevladavanja uobičajenih formi. U njegovoj slici sveta detalj, predmet, ljudska figura i kompozicija polazište su analize i metamorfoze organskog i neorganskog. Unutar takve slikarske strategije, iskazane sa mnogo strasti, on podržava fiksaciju na proces nastanka likovnog dela. Nije, međutim, reč o konceptualnom mišljenju, hladnom diskursu cerebralne zamene tkiva slike i skulpture golim idejama i projektima, ili mišljenje o istoriji umetnosti neistorijskim sredstvima (koncept kao delo). Šobajić uvek zasniva slobodan i čist oblik likovnosti.

Ako je Jozef Bojs mislio da posle konceptualne avangarde umetnik više nikada neće uzeti četkicu u ruke (postmoderno slikarstvo i estetika "Novih divljih" ubrzo su ga demantovali), Miloš Šobajić otvara ono tako interesantno polje delovanja između tradicije i avangarde, slike i objekta. Ni realizam niti fantastika kao oblici aktuelnog suprotstavljanja neoavangardi, ali ni ekspresionizam, apstrakcija ili minimalizam kao ključne pojave ne samo u umetnosti dvadesetog veka, njegov opus u znaku je obdukcije leša (post)moderne, potrage za novim telom i novom uspravnošću.

Na tom terenu osluškuje nemoć (post)modernizma ali i krizu umetnosti kao iluzije, prevare oka i radikalnih oblika predstavljačke umetnosti. Želi da spozna dublje i dalje, ali ne kao učeni slikar, već kao tvorac likovnog sveta koji srčano izražen ima poreklo i razvoj. Kako mistička misao uči, onaj ko se spušta u ambis, u zev bezdana, ravan je onome ko se lestvicama uspinje put Neba. Nije reč samo o odslikavanju, mimezisu duhovnog i fizičkog stanja savremenog sveta, već o simbolisanju njegovih entropijskih procesa. Mada ovo delo liči na neki lični obračun, krvavi resantiman ili pesimistički Weltanschauung, njegov ishod duboko je ličan, nagonski i iracionalan, kao opsesivno doživljavanje i istraživanje psiholoških dubina čoveka i sveta umetnosti.

Foto: D. Dozet

Slikarstvo i skulptura mogu biti metodi posezanja u same osnove sveta, inače ne bismo tako duboko doživljavali umetnost, koja zadire u same zasnove ljudskog. Šobajić to veoma dobro zna, njegovo stvaralaštvo je zadiranje u najdublje. Zanima ga nadlična dimenzija dela, zato je njegovim ostvarenjima teško davati nazive. Stalno i sve dublje povlačenje iz kruga prvobitnih uticaja, u rasponu od majstora baroka koje je vrsan crtač izučavao na beogradskoj Likovnoj akademiji, težeći apsolutnoj vernosti prizora, što je sada vidljivo samo kao detalj na njegovim slikama, vodilo je i ka "Mediali" kao najvrednijem srpskom doprinosu svetskoj umetnosti dvadesetog veka.

On se, međutim, veoma brzo oslobodio tih uzora, što se poistovetilo sa istraživanjem čiste forme likovnog dela i sudbine figure u novoj umetnosti. Šobajić otkriva psihologiju modernog čoveka, čoveka gomile i usamljenika za koga je kriza trajno stanje. Premda je naizgled ezoterijsko, medialno, ustupilo mesto egzoterijskom, sociološkom, umetnik je izašao iz krugova učenja i uzora, pa i uopštavanja i odavno ušao u vidove dubljih analiza. Kao što je ikona rezultat precizne, postupne analize božanskog uticaja na telo i dušu umetnika, tako se i Šobajić povlači iz oblasti ličnih naklonosti, društvenih uticaja, problema originalnosti i stila. Traga za opštom i vanvremenom suštinom savremene slike kao izraza slojeva i stanja čoveka ovog vremena, što je u njegovoj skulpturi još izrazitije.

Tragao za opštom i vanvremenom suštinom savremene slike kao izraza slojeva i stanja čoveka ovog vremena, što je u njegovoj skulpturi još izrazitije

Svako delo, ne samo u kritičkoj recepciji, podrazumeva veoma složen odnos prema prošlosti i sadašnjosti, povlači nova čitanja i vrednovanja, menjajući se u svesti publike, nadograđujući ili razgrađujući se, katkad do kontradiktornosti. Tom naknadnom, drugom životu dela, u svezi galerijskog, literarnog i egzistencijalnog, drugoj sudbini umetnosti od one kojom nastaje u misticizmu stvaranja, Šobajić ne prilaže mnogo. NJegova ostvarenja brutalno odvraćaju posmatrača i onoga ko uhodano promišlja umetnost od istorijskih i filosofskih spekulacija, analogija, diskursivnih analiza formalnog, simboličkog ili ikonografskog tipa, tih vrhunaca doprinosa istorije umetnosti kao humanističke nauke.

Ne nudeći mnogo opštoj istoriji duha, zatvoreno i neprozirno Šobajićevo delo, upućuje na ono nepoznato i neiskazano u istoriji evropske figuracije, na magmu, mulj, apersonalne donje slojeve, na nesaznatljivo i elementarno. Otuda toliko krvi, umetnik bi da se oslobodi stega uobičajenog, svih konvencija i krene u akciju otkrivanja najdubljeg pokretača u čoveku. U docnijim radovima napuštajući i sociološke naznake, otkriva krik i skok, čupa korenje straha i užasa, destiluje adrenalinski sok istorije, sve ono što je tako duboko određuje, što je nekoliko sjajnih francuskih tumača njegovog stvaralaštva odredilo kao energiju i energetsko isijavanje. Na tim antivrednostima Šobajić formira svoju umetnost samo da bi sa druge, neispitane strane, prišao čistoj likovnosti. On radi sa energijama, u energijama, njegovo delo pojavljuje se kao višedecenijska orgija.

Foto: Milena Anđela

Ti izlivi stvaralačke moći, slike i skulpture nastali orgazmički i orgijastički, snažne su i nezaboravne. Nastaju u ekstazi, samosagorevanju, samoporicanju, povišenoj stvaralačkoj temperaturi autora neobičnog temperamenta, kao vid avangarde u transu. Šobajić je umetnik koji odmah ulazi u problem, koji se, kako bi rekao Lazar Trifunović, baca u epicentar uragana, "jede sa dve kašike", kako kaže otac srpske istorije moderne umetnosti. Po spremnosti i hrabrosti da istraži zemljotrese koji potresaju njegovu dušu, po vulkanskom karakteru, Miloš Šobajić jedinstven je u srpskoj i evropskoj umetnosti.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)