ŠESTORKA KOJA JE MENJALA UMETNOST: Kako je Galerija SKC postala centar nove avangarde i išla u korak sa sličnim pokretima u svetu

Miljana Kralj

12. 03. 2021. u 11:45

ĆEBE, zastava, radio-aparat, epolete, pisma, "oblaci", čak i jedna devojka, zamenili su tradicionalne likovne eksponate na jednoj od prvih izložbi održanoj u Likovnoj galeriji SKC-a, čiji je urednik bila Dunja Blažević.

ШЕСТОРКА КОЈА ЈЕ МЕЊАЛА УМЕТНОСТ: Како је Галерија СКЦ постала центар нове авангарде и ишла у корак са сличним покретима у свету

Pobesnela krava, akcija Rešina Tucića

Samo nekoliko meseci po otvaranju, od 22. do 30. juna 1971. godine, postavka "Drangularijum", započela je revoluciju u shvatanju uloge umetnika i njegovog dela u društvu, ali i otvorila pitanja suštine i svrhe umetničkog dela, kao i načina stvaralačkog izražavanja.

Iz današnje perspektive, jasno je da se iz drangulija i drangulijica na ovim prostorima izrodila konceptualna umetnost, koja će obeležiti poslednje tri decenije 20. veka, a njen uticaj seže do današnjih dana.

- Ovoj izložbi prethodili su mnogobrojni razgovori i sastanci na kojima su se pretresala pitanja položaja mladog umetnika, njegovog obrazovanja, njegovih budućih perspektiva u umetničkom životu i slično i u jednom istovremeno defetističkom i euforičnom raspoloženju došlo se do sledećeg predloga koji je umnogome podsećao na ideju izložbe "Amore mio", organizovane od strane Ahila Bonita Olive u Moletepucijanu 1970: nije se želelo da pozvani umetnici izlože svoje redovne slikarske skulptorske ili grafičke radove, dakle ono što su prikazivali na grupnim i samostalnim izložbama, nego se umesto toga predlaže da izaberu bilo koji izvanumetnički predmet koji za svakoga od njih iz sasvim ličnih razloga predstavlja znak nekog stava, nekog sećanja ili neke moguće poruke - objasnio je profesor Ješa Denegri (koji je uz Biljanu Tomić i Bojanu Pejić, bio kustos izložbe), u tekstu koji je, u Muzeju savremene umetnosti, deceniju i više potom, pratio izložbu "Nova umetnost u Srbiji, pojednici grupe, pojave, 1970-1980".

LIČNE stvari su u SKC-u predstavli Marina Abramović, Josif Alebić, Bojan Bem, Radomir Damjanović Damnjan, Bora Iljovski, Stevan Knežević, Stojan Kovačević Grande, Slobodan Milivojević Era, Milija Nešić, Dušan Otašević, Neša Paripović, Zoran Popović, Radomir Reljić, Halil Tikveša, Dragoljub Raša Todosijević i Gergelj Urkom. Prema jednim izvorma centralna ličnost - predlagač ovog projekta bio je Zoran Popović, dok neki drugi tvrde da je ideja potekla od Raše Todosijevića, koji je predložio naziv, dizajnirao katalog i na postavci izložio svoju tadašnju, a i sadašnju životnu saputnicu Marinelu Koželj. Bio je to prvi tableau-vivant u našoj umetnosti.

"OKTOBAR 75" - POD PETOKRAKOM

KAO odgovor Oktobarskom salonu, koji su smatrali previše "buržosakim" u Likovnoj galeriji SKC-a, organizovali su alternativnu smotru - "Oktobar", numerisanu godinom održavanja. Najradikalnija bila je "Oktobar 75" (poslednja u mandatu Dunje Blažević kao urednika, jer je iz Likovne galerije prešla na čelo cele kuće): bila je izložena samo jedna šapirografisana skripta, na čijoj naslovnici se nalazila petokraka. U njoj su bili tekstovi umetnika, kritičara i kustosa, okupljenih oko likovnog programa SKC-a, koji su se bavili odnosom umetnosti i politike u jugoslovenskom umetničkom prostoru, odnosno promišljanjem društva, ideologije i umetničke produkcije koja je tražila nove forme - od filma, videa do upotrebe tela. Engleski reditelj Luc Beker, poznat po delima o ruskoj avangradi, snimio je film o "Oktobru 75".

- U ondašnjoj Jugoslaviji postojale su četiri alternativne scene: Tribina mladih u Novom Sadu, SKC u Beogradu, Studentski centar i Galerija proširenih medija u Zagrebu i ljubljanski ŠKUC - prisetio se Todosijević u nedavnom razgovoru za naš list. - To su bile marginalne scene koje niko nije šljivio ni pet posto. Mislili su: To su klinci koji se zezaju, pa kada se malo smire pašće opet na naše grane, praviće radove kao Lubarda, Milunović, Konjović i drugi. Ne znajući na šta su sve spremni ti klinci.

Era Milivojević: Oblepljivanje umetnika selotejpom (Marina Abramović)

Posle "Drangularijuma" formiralo se jezgro beogradske alternativne scene okupljene oko SKC-a, a uz Todosijevića, činili su ga Marina Abramović, Zoran Popović, Era Milivojević, Neša Paripović i Gergelj Urkom. NJih šestoro činilo je nefromalnu grupu: nisu imali zajednički program, ni ime, iako su ih nazivali "Šestorica", šest autora, šestoro umetnika, generacija 71, prva generacija, "Oktobar"...

Prema Rašinim rečima, svi su se družili još kao studenti, sredinom šezdesetih:

- Mi smo brbljali, brbljali i brbljali o umetnosti, sedeći u "Manježu". Bilo je tu dosta naivnih stvari, budalaština, ali klinci su takvi. Korak po korak, bili smo rešeni da pravimo novu umetnost. I bili smo i svesni toga.

PRE NEGO što je upisao Likovnu akademiju, Era Milivojević se školovao na novosadskoj školi primenjenih umetnosti, a evocirajući prve beogradske susrete sa ostatkom grupe, u razgovoru za platforma "Kiosk", pre pet godina, rekao je:

- Tu je bila ta ekipa, Marina, Neša... Oni su još slikali. Marina je slikala cveće, još su verovali u neki klasičan pristup. Ja sam bio potpuno otkačen, uopšte nisam slikao. Napravio sam jednu sliku u pet godina.

Prve radove u duhu konceptualne umetnosti Milivojević je, tvrdi, napravio upravo na fakultetu: 1969. oblepio je zlatnim trakama kopiju Mikelađelovog "Roba" na Akademiji, a potom je na fasade stavljao Holbajnove portrete. Bio je i prvi koji se upustio u izvođenje performansa.

- Onda se pojavio SKC 1971. godine, gde smo srećno mogli da radimo koliko smo hteli. Sve je bilo otvoreno i slobodno i mogli smo da realizujemo bilo kakvu ideju... Atmosfera je bila drugačija i uticala na prijem publike. Galerija je bila puna. Makavejev je na prstima gledao moj performans.

SPASAVANJE MARINE IZ VATRE

PETI u svom ciklusu performansa "Ritam" Marina Abramović je izvela 1974. u sklopu "Aprilskih susreta". U bašti SKC-a iscrtala je zapaljivom materijom petokraku zvezdu, čiji je krak imao stranicu pet metara, koju je onda upalila i obilazeći oko nje, bacala u buktinju prvo kosu koju je sekla, a potom i nokte. Onda je legla na pod usred petokrake, sa namerom da tu ostane dok god gori vatra. Međuti, zbog nedostatka kiseonika je izgubila svest. Performans je prekinut, a iz publike je pritičao njen kolega, danas svetski priznati umetnik Radomir Damnjanović Damnjan, koji ju je izvukao iz plamene zvezde.

Za razliku od drugih grupa, šestorka iz SKC-a nikada nije pravila zajednički rad. Svoju različitost izražavali su u raznovrsnim medijima - akcijama, performansima, projektima, intervencijama, pisanju tekstova, fotografijama, slajdovima, filmovima, video-radovima... Razvijanjem individualnosti, u kasnijem razvoju su se profilisali, čak na različitim polovima, dok se, kako navode neki autori, Marina okrenula isključivo performansu i bodi artu, Zoran Popović se okrenuo tekstu, fotografiji, filmu.

PRVA zajednička izložba šestorke održana je u okviru Bitefa: "Objekti i projekti" u Galeriji SKC-a (mada neki izvori navode kako su, godinu dana ranije, sa još konzervativnim radovima - slikama, uz druge izlagače bili prisutni u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta).

- Sa počecima rada Galerije SKC-a, i koncipiranjem, 1972, Aprilskih susreta - Festivala proširenih medija, definisani su i procesi konceptualne, medijske, performativne i multidisciplinarne ideologije umetnosti sedamdesetih, tokom brojnih projekata, susreta, festivala i razmena programa - svedočila je Biljana Tomić, tadašnja kustoskinja, a potom i urednica Likovne galerije, u jednom razgovoru sa istoričarkom umetnosti Anom Bogdanović. - Tada je pojava novih umetnika istovremeno značila i pojavu mladih istoričara umetnosti, pored Dunje Blažević, koja je bila urednica Galerije SKC-a, a ostali su: Jasna Tijardović, Jadranka Vinterhalter, Bojana Pejić, Goranka Matić, Dragica Vukadinović, Slavko Timotijević i drugi... funkcionisali su kao saradnici i učesnici u programima. Period SKC-a i umetničkih zbivanja od 1971. veoma je interesantan i istorijski neponovljiv, kao i svaka avangarda.

Nova uzbudljiva stremljenja iz nekadašnjeg Oficirskog doma krenula su u svet, gde su se paralelno odvijali slični procesi. Marina Abramović, Neša Paripović, Raša Todosijević, Zoran Popović i Gergelj Urkom, učestvuju 1973. na festivalu u Edinburgu, u projektu "Osam jugoslovenskih umetnika" koji je uključivao i Radomira Damnjanovića Damnjana i Nušu i Sreča Dragana.

CRNE OVCE KOJE REMETE RED

ZAHVALJUĆI SKC-u, šestorka koja je prva zagazila u konceptalnu umetnost kod nas, nalazila se u krugu prijatelja koji su razumeli promenu i otklon prema slikarstvu, što baš nije tipično za institucije, prisetio se u jednom razgovoru povodom samostalne izložbe u MSU, decenijama kasnije Neša Paripović:

- Javila se sumnja u slikarstvo, a i u svetu su bile problematizovane izvesne stvari o slikarstvu... I mi smo se, kao i drugi po svetu, tada pitali čemu slika, ali se nikad nije radilo na tome da ukinemo sliku. Bili smo u manjini, pa je na nas gledano kao na crne ovce, kao na nekog ko remeti red u sredini.

NA JEDNOJ od najznačajnijih svetskih smotri Raša Todosijević je bojio fikuse belom bojom, posipao se zemljom i trčao. Jednu ribu je izvadio iz vode i stavio na pod gde je ostala sve vreme trajanja ove akcije. Marinela Koželj je neprestano pokazivala parole, a uz nju povremeno i Raša Todosijević... Paripović je napravio rad "Portreti" - umesto lica snimao je potiljke, a imena su na fotografijama identifikovala osobe.

Grupa TOK na delu ispred SKC-a

Marina Abramović je izvela svoj "Ritam 10", sa 10 noževa različitih veličina i oblika. Između prstiju ruke zabadala je vrh noža u sve bržem ritmu. U momentu kada bi se posekla menjala bi nož. Istovremeno je ove udarce noževima snimala na magnetofonsku traku. Zoran Popović je, skriven iza Sali Holman, snimao akciju Marine Abramović.

- Upoznali smo Hermana Niča, Gintera Brusa, Toma Marionea, DŽozefa Bojsa, Tadeuša Kantora...Bilo je to neverovatno vreme, ostali smo potom celu godinu, delom u Edinburgu, delom u Londonu - prisetila se umetnica decenijama kasnije svojih izlaska na globalnu scenu, na kojoj je posle postala međunarodna zvezda.

NJen nedavni povratak u Beograd, blokbaster izložbom "Čistač" u MSU, i pored svih kontraverzi, bio je prilika da se aktuelizuje značaj šestorke, koja je u prvoj deceniji postojanja SKC-a izvela pravu umetničku revoluciju.

SARADNJA SA BITEFOM

ZA RAZVOJ likovne scene u SKC-u posebnu ulogu imao je Bitef, počev od izložbe "Objekti i projekti", u godini osnivanja Centra: - Drugo učešće u okviru Bitefa 1972. bili su performansi MED Slobodana Milojevića Ere u "Teatru u podrumu", AKSIOMI Zorana Popovića u Ateljeu 212 i zvučni spektakl grupe A3 u javnom prostoru - svedočila je jednom prilikom Biljana Tomić, kustos, a kasnije i urednik Likovne galerije. - Na poslednjem umetničkom projektu Informacije `73, u okviru Bitefa 1973, uvode se dokumenti SKC-a, pored drugih štampanih dokumenata međunarodnih i jugoslovenskih galerija i muzeja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)