PROZOM LEČI LJUDSKE DUŠE: Primarijus Miladin Ćosović postao cenjen romanopisac i esejista

M. BOŠNJAK

05. 03. 2021. u 12:42

U jesen života, primarijus dr Miladin Ćosović ušao je u proleće svog spisateljstva i brzo postao cenjen romanopisac i esejista. Od Gornjeg Milanovca, gde živi, pa nadalje. Dr Ćosović, sada 81-godišnjak rodom iz Pljevalja, roman prvenac "Gledam zvijezde preko planine" objavio je u 58. godini. O tada se nižu ostala dela.

ПРОЗОМ ЛЕЧИ ЉУДСКЕ ДУШЕ: Примаријус Миладин Ћосовић постао цењен романописац и есејиста

Miladin Ćosović

- U tim godinama, kad sam počeo kao književnik, susreli su se moja iskustva i unutrašnji porivi, pisanje mi je postalo unutrašnje moranje, mada sam i kao student "ponešto" pisao. Iskreno, nisam hteo da budem lekar, nego da studiram filologiju i književnost! Studij medicine u Zagrebu završio sam zbog stipendije. Sada, pisanjem razrešavam unutrašnje raspetosti. Ceo život mi je ispunjen sudbinama drugih ljudi, sretao sam smrt, o njoj i o njima razmišljao. Postoji li i nagon za smrću, kao za životom?! Neprevaziđeni Tolstoj je celog života patio od straha od smrti. Likovi su mi uglavnom stvarni, lajtmotiv razumevanje, prijateljstvo, saosećanje i ljubav kao temelji ljudskih odnosa. Ne pripadam nijednom pravcu, nisam član Udruženja književnika zbog podela u njemu - objašnjava dr Ćosović.

Originalnim stilom, dijagnostikuje društvo kroz psihologiju i postupke romansiranih stvarnih i ono malo nestvarnih likova. Ne haje za popularnost i elitizam. Opusu ovog, nekad lekarskog iscelitelja duša, a sada čitalačkih duša, poznati publicista prof. dr Vladimir Dimitrijević posvetio je dve svoje knjige.

- Na to me je podstakao, pre svega, kvalitet njegovog pripovedanja i esejistike, koji su, zahvaljujući činjenici da nam je kultura koncentrisana samo u Beogradu, a da se o vrednim piscima iz unutrašnjosti malo govori, ostali neuočeni na širem planu. Ćosović je, i kao prozaista i kao esejista, čovek koji ima mnogo šta da kaže savremenom čitaocu - kaže, za "Novosti", Dimitrijević.

Ćosović, po njegovim rečima, spada u prozaiste koji se dotiču niza značajnih tema: od života rudara do psihičkih posledica rata na teritoriji bivše Jugoslavije.

- Kao lekar, nastupio je sa jednog bitnog stajališta, iz perspektive Hipokratove zakletve: da prozom leči ljudske duše. U tri romana i tri zbirke pripovedaka kreće se na terenu Pljevalja, rudnika cinka i olova na planini LJubišnji i u Foči, dajući sliku rudara umirućih od silikoze, a na Rudniku kod Gornjeg Milanovca opisuje žive i živopisne ljude sa njihovim odlikama. Kao esejista, nastupa u ime hrišćanskog humanizma i prosvećenog patriotizma. On, kao i Solženjicin, zna da su "pokajanje i samoograničenje" bitne karakteristike nacionalnog života. Ne podilazeći svom narodu i uočavajući njegove mane (kako običnog sveta, tako i intelektualaca), on u isti mah brani Srbe od svih kleveta naših neprijatelja, pokazuje nam put kojim treba ići - put svetosavlja kao, po rečima vladike Nikolaja, pravoslavlja srpskog stila i iskustva - ističe Dimitrijević.

O tome da li kod Ćosovića postoji originalnost tema, Dimitrijević kaže:

- Izuzetno je originalan, ne samo u tematskim okvirima koje sam pomenuo, nego i u bavljenju temama koje mnogi zaobilaze, poput smislenog umiranja. NJegovu knjigu "Živimo zajedno, a (da li) umiremo sami" trebalo bi svako da pročita.

Ćosović se bavi i temama o kojima drugi autori nerado govore, a po Dimitrijevićevim rečima, to su: psihičke posledice rata u bivšoj SFRJ, teška bolovanja, umiranja, demografski slom Srba i mogućnosti obnove našeg naroda.

- I kao prozaista i kao esejista, zauzima istaknuto mesto u našoj savremenoj književnosti. Da je dela objavljivao kod velikih izdavača, bio bi još čitaniji literata - zaključuje Dimitrijević.

RAZNI ŽANROVI

POSLE romana prvenca, Ćosoviću izlazi roman "Promjena identiteta", zbirke "Pod bremenom istine" i "Priče iz radionice srca", zapisi "Sazrijevanje", studija "Živimo s drugima a (da li) umiremo sami" pa "Srbi između dobra i zla"... Napisao je i knjigu kritičkih studija i dnevničkih zapisa "Moć i beščašće" (zašto su nas i kako demonizovali, bombardovali), kritičku studiju "Srbi u (post)komunizmu" o pogubnim delovanju te ideologije... Polemičkom knjigom "Ima li Srbija danas inteligenciju" dokazuje da je, nažalost, nema, da je uništio komunizam. U romanu "Dodir duša" obradio je aktuelnu temu ratnih trauma, pakleno dejstvo rata, lečenje, oporavak i vraćanje u život. Knjige objavljuje isključivo u Gornjem Milanovcu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Komentari (0)