U LEKOVITOJ BAŠTI MILENINIH SLIKA: Darivanjem stana u Beogradu, naša ugledna likovna umetnica, zaokružila zaveštanje Kući legata

NEMAŠ gde pobeći osim u sliku. Zasuti smo lažima, moral je u egzilu, rekla je jednom prilikom naša ugledna umetnica Milena Jeftić Ničeva Kostić, čiji je beg u sliku stvorio impozantan opus, a jedan njegov deo je još pre 14 godina zaveštala Kući legata.

Foto Privatna arhiva

Bila je tada među tri prva legatora institucije koja danas čuva dela čak 12 naših likovnih velikana.

Prošle nedelje okončana je procedura, prema kojoj će i stan, (poklonila ga je Gradu Beogradu), jednoga dana biti deo legata. Kada je 2007. Kući legata poklonila 30 dela, 18 slika i 12 crteža, to je izazvalo malu kontroverzu, priseća se Ana Popović Bodroža, kustos zadužen za Mileninu zbirku, jer je bila retkost da stvaralac u punoj snazi ostavlja takvo zaveštanje.

- Prijem ovog legata bio je dobra strategija - nastavlja sagovornica, podsećajući da su u galeriji ove institucije u Knez Mihailovoj, organizovane četiri izložbe ove umetnice, koja im je 2015. poklonila još pet slika iz serije "Tropi", a pre dve godine i 34 slike, iz svih svojih ciklusa.

Tako Kuća legata, među beogradskim ustanovama, ima najkompletniji pregled stvaralaštava naše Džordžije O`Kif (MJNK često porede sa ovom američkom umetnicom): od takozvanih belih slika - "krojačkih salona" iz 70-tih godina, preko radova sa motivima životinja, koje slede slike na kojima su žita, krošnje, a iz njih onda proizilaze ciklusi "Cvetnje" i "Tropi", pa do poslednje serije sa imenom "Sumrak".

Foto Privatna arhiva

Od kako je pre dve godine otpočela procedura poklanjanja stana, u Kući legata su, objašnjava sagovornica, zajedno sa MJNK napravili idejni projekat njegovog budućeg korišćenja (po ugovoru umetnica ima doživotno plodouživanje):

- U pitanju je jedan umetnički ambijent prepun svetla i biljaka, a ne neki luksuzni hladni prostor. U njemu je sve ručno obrađeno, do kuhinjskih elemanata, koje je umetnica sama oslikavala. Tu su stvari koje je donosila sa putovanja po svetu - od Vijetnama, Kambodže, Australije... Kako je Milena Banaćanka, rođena u Tomaševu, kod Zrenjanina, mnogo je etno predmeta - starih pegli, škrinja, lutaka. Svaka od tih stvari ima svoju priču, ništa tu nije uniformno.

Taj ambijent bi, smatra sagovornica, trebalo stalno da živi, da bude u korespodenciji sa mladima, da jednoga dana podseća na osobenu, vibrantnu ličnost umetnice, koja stvara već 50 godina.

- Njen rad je uvek bio u promeni u pokretu, stalno je putovala - dodaje kustoskinja Kuće legata.

- Specijalizovala se u Parizu, obišla ne samo sve evropske zemlje, već i mnoga egzotična mesta širom planete, sve do džungle Čapas, prapostojbine Asteka i Maja u Meksiku.

Foto Privatna arhiva

Ugovorom je umetnica ostavila i sve pokretne stvari iz stana, među kojima su fotografije, hemeroteka, dokumentacija, zbirka umetničkih kataloga i nekoliko velikih fioka crteža i akvarela koje još nisu istraženi.

- Kada nije stizala do Australije išla je u Meljine, gde je radila u tamošnjoj Botaničkoj bašti. Sa svih takvih mesta donosila je blokove pune crteža, na osnovu kojih bi u ateljeu nastajale slikarske kompozicije. U njenom pristupu biljke imaju status figura, očovečene su. To su junaci tih njenih priča. Uvek je govorila da je naš svet pun negativnosti i da kontakt sa suštinom i istinom izbija iz nepatvorene prirode - zaključuje Ana Popović Bodoroža, dodajući da se Kući legata javljaju studenti istorije umetnosti zainteresovani da pišu diplomske radove na različite teme iz opusa jedinstvene MJNK.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije