BEG OD RAZGOVORA: Krijemo se jedni od drugih čak i dok smo konstantno povezani jedni s drugima
MI konstantno govorimo. Pišemo poruke, postavljamo izjave na društvenim mrežama i četujemo. Možemo čak početi da se osećamo lagodnije u svetu naših ekrana. Među porodicom i prijateljima, među kolegama i ljubavnim partnerima okrećemo se svojim telefonima umesto jedni drugima.
Foto: Depositphotos
Spremno priznajemo da bismo radije poslali elektronsku poruku ili mejl nego se posvetili sastanku licem u lice ili pozvali nekog telefonom.
Ovaj nas je novi posredovani život doveo u nevolju. Razgovor licem u lice je najljudskija i najhumanija aktivnost koju činimo. U potpunoj prisutnosti jedni za druge, mi učimo da slušamo. To je mesto gde razvijamo kapacitet za empatiju. To je mesto gde doživljavamo radost što nas čuju, što nas razumeju. A razgovor unapređuje samorefleksiju - razgovore sa samim sobom koji predstavljaju temelj ranog razvoja, a nastavljaju se tokom čitavog života.
Ali, u poslednje vreme, mi nalazimo načine da zaobiđemo razgovor. Krijemo se jedni od drugih čak i dok smo konstantno povezani jedni s drugima. Jer smo na svojim ekranima pred iskušenjem da sebe predstavimo onakvima kakvi bismo želeli da budemo. Naravno, izvedba je deo svakog sastanka svuda, ali preko interneta i u slobodno vreme, lako je sročiti, prekrajati i poboljšavati dok preuređujemo tekst.
Kažemo da se okrećemo telefonima kad nam je "dosadno". A često nam bude dosadno zato što smo se navikli na konstantnu povezanost i priliv informacija i zabavnih sadržaja. Večito smo negde drugde. Na času, u crkvi ili na poslovnim sastancima obraćamo pažnju na ono što nas zanima, a onda kada nas ne zanima, gledamo u svoje uređaje kako bismo našli nešto što nas zanima. Sada u rečniku postoji reč "fabovanje" (engl. phubing) koja znači održavanje kontakta očima dok kucamo poruke. Moji studenti mi govore da oni to stalno rade i da nije tako teško.
Počinjemo o sebi da mislimo kao o jednočlanom plemenu, lojalni sami sebi. Proveravamo poruke u trenucima tišine ili onda kada zov onlajn sveta jednostavno deluje neodoljivo. Čak i deca više vole da jedni drugima pišu poruke nego da razgovaraju licem u lice s drugovima. A čak i umesto da sanjare, pri čemu bi se mogli osamiti sa svojim mislima, oni radije pišu poruke.
Sve to postaje beg od razgovora, barem onog koji je nestrukturisan i spontan, razgovora u kom se igramo sa idejama, u kom dopuštamo sebi da budemo potpuno prisutni i ranjivi. A to su razgovori u kojima bujaju empatija i bliskost, a društvena akcija dobija snagu. To su razgovori u kojima u obrazovanju i poslu buja kreativna saradnja.
Ali ovi razgovori zahtevaju vreme i mesto, a mi govorimo kako smo prezauzeti. Ometeni za stolom tokom obeda i u dnevnoj sobi, na poslovnim sastancima i na ulicama, pronalazimo tragove novog "tihog proleća" - termin koji je skovala Rejčel Karson kada smo postali spremni da vidimo da je zajedno sa tehnološkim promenama došla i pretnja po našu okolinu. Sada smo stigli do još jednog trenutka prepoznavanja. Ovoga puta tehnologija implicira pretnju po empatiju. Uočili smo da čak i utišan telefon sprečava odvijanje važnih razgovora. I samo prisustvo telefona u vidnom polju izaziva kod nas osećaj smanjene međusobne povezanosti, manje međusobne posvećenosti.
***
Sećam se generacije koja se prva susrela sa umreženim personalnim računarima osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. To su bile mašine kojima ste "odlazili" kada ste hteli da igrate igrice, pišete, radite s tabelama ili šaljete elektronsku poštu. Kompjuteri su nudili pomoćna sredstva za produktivnost i mnoge nove užitke, ali nisu nagoveštavali da pisanje poruka može zameniti govor.
Samo nekoliko godina kasnije pojaviće se grupe dece koja su odrasla uz pametne telefone, društvene medije i govorljive digitalne pomoćnike. Danas su ova deca, koja nisu više deca, naši učitelji, poslovni ljudi, lekari i roditelji...
(Iz knjige "Obnovimo razgovor - Moć razgovora u digitalnom dobu", izdavač "Klio", prevod Marina Vicanović)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
UKRAJINA POVLAČI RADIKALNI POTEZ: Ovo mnogi nisu očekivali, čak su i Rusi zbunjeni pred Olimpijske igre "Pariz 2024"
RAT u Ukrajini, odnosno "Specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, još jednom je u prvi plan izbacio i sport. Jer, iako najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" uopšte nisu naivne kada se radi o pomenutoj državi, poslednja dešavanja vezana za ruske sportiste - pomalo su iznenađujuća. I, tiču se - Ukrajinaca.
23. 04. 2024. u 18:44
PROKLETSTVO ILI NESREĆNA SUDBINA? Stub Brankovog mosta - tajna u centru Beograda
MNOGO Beograđana ovo ne zna, ali Brankov most danas živi svoj drugi život.
24. 04. 2024. u 13:36
"NIJE MI OPROSTILA..." Dijana nije pričala sa ocem - Noletov deda izneo detalje: Krivicu je prebacila na mene, a za svađu je potrebno dvoje
MAJKA najboljeg tenisera sveta Dijana Đoković, nakon razvoda roditelja, nije pričala sa ocem, a danas je njihov odnos u najboljem redu.
25. 04. 2024. u 10:08
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
DVE TEORIJE O SMRTI TESLINOG BRATA: Prema jednoj, upravo Nikola je bio kriv - roditelji verovali da je Dane nadareniji
VELIKI naučnik iza sebe je ostavio ogroman broj otkrića koja su unapredila savremeni život, i još više teorija, koje bi u budućnosti mogle u potpunosti da promene svet.
24. 04. 2024. u 08:55
BEOGRAĐANI PIJU KAFU PREKO 500 GODINA: Sulejman Veličanstveni doneo prva zrna u Srbiju
U BEOGRADU se kafa pije više od 500 godina! Često se u kafićima čuje "može jedna turska", a malo ko zna da je običaj ispijanja ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajanjem Beograda daleke 1521. godine i Sulejmanom Veličanstvenim.
24. 04. 2024. u 08:05
Najnovije iz rubrike
"NEKADA JE FILM BIO NAJBOLJI CIRKUS U GRADU": Reditelj Rajko Grlić o "Neispričanim pričama", novom filmu, Borislavu Pekiću, Dubravki Ugrešić
- BESKONAČNO mi je drago što sam živeo u vreme kada je film bio najbolji cirkus u gradu.
24. 04. 2024. u 17:25
POZORIŠNA KRITIKA: Jednorog bez roga - Tenesi Vilijams "Staklena menažerija", Madlenijanum
TEŠKA životna situacija porodice Amande Vingfild, anksiozna kćer koja hramlje i nezadovoljni sin pesnik, slika je Tenesi Vilijamsa, od pre 80 godina, večne freske američke porodice i sušta je suprotnost "američkom snu".
24. 04. 2024. u 12:20
PRIČA O ZLOUPOTREBI DECE: Predstava "Nestajanje" premijerno u Ateljeu 212
PO tekstu Tomislava Zajeca (u režiji Sanje Mitrović) u subotu, 27. aprila, premijerno će biti izvedena predstava "Nestajanje" na scenI "Mira Trailović" Ateljea 212.
24. 04. 2024. u 12:13
MIKA ĆE DOBITI SPOMENIK U NOVOM SADU : Inicijativa Odbora „Antićevih dana“ za obeležje pesniku
U NOVOM Sadu, kojeg je voleo koliko i svoj rodni Mokrin, pesnik, slikar i boem Miroslav Antić (1932-1986), gotovo četiri decenije posle smrti, dobiće - spomenik.
23. 04. 2024. u 19:43
IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.
23. 04. 2024. u 19:41
Komentari (0)