SA UMOM GENIJA I SRBIJOM U SRCU: Sve spremno za snimanje serije o Pupinu

J. BANjANIN

31. 07. 2020. u 18:00

СА УМОМ ГЕНИЈА И СРБИЈОМ У СРЦУ: Све спремно за снимање серије о Пупину

Foto: Arhiva „Novosti”

U GODINI kada se navršila 85-godišnjica smrti Mihajla Pupina (1854, Idvor - 1935, Njujork), vreme je da se ponovo osvetle lik i delo velikog svetskog naučnika našeg porekla.

Tragajući za znanjem, Pupin je iz rodnog Idvora u Banatu stigao do Amerike, i tamo patentirao 34 izuma koja i danas imaju primenu u elektrotehnici i telekomunikacijama. Kao da to nije bilo dovoljno, za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine. Bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta. Čuveni njujorški Univerzitet Kolumbija ima i njegovu bistu i laboratoriju sa njegovim imenom. Nikada nije zaboravio Srbiju i pomagao joj je i humanitarnim i patriotskim aktivnostima.

Domovina mu se odužila školama i ulicama, institutima i mostovima koji nose njegovo ime, a Novi Sad ima i bronzani spomenik u natprirodnoj veličini. Ali na planu filmova i serija posvećenih ovom naučniku, Srbija je tek počela da otkriva Pupina. Grupa za film Regionalnog centra za talente iz Pančeva snimila je 2014. kratkometražni film "Mihajlo Pupin ponovo u Banatu", nastavak dela "Pupinovo detinjstvo" iz 2013, i to su jedini igrani filmovi o jednom od najvećih srpskih naučnika. Doduše, 2015. Sava Sajko je napravio i kratkometražni animirano-dokumentarni film "Mihajlo Idvorski Pupin - put ka svetlosti".

Scenario Radoslava Pavlovića za seriju o velikom svetskom naučniku našeg porekla

Odavno je trebalo snimiti dugometražni film ili seriju koja bi se opširno bavila prebogatom Pupinovom biografijom, ali je uvek pravo vreme za to i scenario za takvo nešto već postoji. Dramski pisac Radoslav Lale Pavlović pre četiri godine je počeo, a prošle godine završio rad na scenariju za televizijsku igranu seriju "Pupin" od dvanaest epizoda, čiji su recenzenti prof. dr Darko Tanasković i Milorad Vučelić, publicista. Pokrajinski javni servis RTV Vojvodina predložio je da se napravi igrana serija o Mihajlu Pupinu jer je postojala, smatra i Pavlović, nacionalna praznina na tu temu.

- Trebalo je da se snima ove godine. Izuzetno su svi korektni i profesionalni, ali besparica je učinila svoje i očigledno nemaju para da bilo šta snimaju. Trudio sam se da pišem što ekonomičnije, i ne bi bilo mnogo ni kompjuterske grafike. Pisao sam dramsku seriju, onu koju nose glumačke emocije, pogledi, hod, držanje, replike - objašnjava Radoslav Pavlović za "TV novosti".

Foto: Arhiva „Novosti”

Sa Albertom Ajnštajnom u Idvoru

A imalo bi šta da se dramatizuje, jer je Mihajlo Pupin odrastao drugačije no što danas obično zamišljamo odrastanje "malih genijalaca". Bio je dete pogranične austrougarske naseobine, čiji su stanovnici imali obavezu da granicu brane od Turaka.

- Bio je sin seoskog kneza, izvrstan jahač i odlično je rukovao oružjem. Kasnije je i na Kolumbiji bio najbolji u trčanju, plivanju i rvanju. Bio je i buntovnik. Izbačen je iz pančevačke gimnazije, jer se na procesiji potukao sa Nemcima i Mađarima, i gazio zastavu carevine. Crkva je uspela da ga zaštiti i potom mu je stipendirala studije u Pragu - podseća Pavlović.

U Ameriku je Mihajlo Pupin stigao ne znajući ni reč engleskog. No, što bi rekao Pavlović, Amerika je tada bila zemlja prilika, te je i mladić iz Idvora posle nekoliko godina mogao da upiše već čuveni univerzitet Kolumbija. A na prijemnom ispitu se stiglo i do naše epske poezije.

- Trebalo je da izgovori dva prva pevanja "Ilijade", i on ih je otpevao. Komisija ga je pitala zašto je pevao, a on im je rekao da se poezija tako iznosi u selu iz koga potiče. Zamolili su ga da čuju kako to zvuči na njegovom maternjem jeziku, i onda im je otpevao nekoliko strofa iz srpske narodne poezije - prenosi Pavlović anegdotu.

Taj splet poezije i predanja obeležio je Mihajla Pupina. Zato je i po dolasku u Ameriku dodao sebi još jedno prezime - Idvorski.

- "Idvorski" je plod njegove želje da svi znaju da je on odatle. To u Americi nema nikakvu težinu, ali je njemu bilo važno. Kada bi u Idvor došle teške zime, kada bi napadao sneg, stari ratnici poput njegovog oca pričali su o Kraljeviću Marku, o Karađorđu, o bojevima, i onda bi se čule i stare pesme u kojima se tuku Turci, leti vila Ravijojla, lete konji... On je u tome odrastao. Takođe je želeo da se zna čiji je sin. Na više mesta u autobiografiji govorio je da je ustajao kad god bi pomenuo majku, Olimpijadu. U scenariju sam napisao i za Teslu i za njega da su im zavičaji bile njihove majke. Na obojicu su majke imale jak uticaj, dajući im snagu i podršku. Dar koji one nisu umele da formulišu, kao nepismene ali pametne seljanke sklonjene od sveta, oni su ispričali kroz svoj život i delo.

O dobročinstvu Mihajla Pupina moralo bi se pisati posebno. Opremao je sirote devojke iz južne Srbije i Makedonije mirazom, delio stipendije, kupovao vredne slike za Narodni muzej...

- Ako imate dilemu da nešto nije moguće, gledajte u Pupina. Čovek je stvarao čuda. Bio je neponovljiva istorijska ličnost. Ako smatramo da život koji živimo treba da ima neki smisao i putokaz, onda govorimo našoj deci da uče od njega. Ako u životu treba nešto učiniti, on je učinio za dvadesetoricu. Preko Pupina ćete doći do nauke, do truda, do empatije, sve je tu - zaključuje Radoslav Pavlović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)