IVAN KARL: Bojim se da ostajemo bez Bitefa i Sajma knjiga

Ana Popadić

nedelja, 02. 08. 2020. u 15:51

ИВАН КАРЛ: Бојим се да остајемо без Битефа и Сајма књига

Foto P. Mitić

NIKO ne može sa si­gurnošću da predvi­di kako će se epide­miološka kriva kretati.

Krajem proleća smo pomi­slili da je gotovo, pozori­šta su žurila da krenu sa probama, zakazivali su se festivali širom zemlje, i onda je korona uzvratila udarac, ne samo u Srbi­ji, već i svuda oko Srbije. Pored kolektivnog imuni­teta koji polako stičemo, mislim da smo mnogo brže stekli kolektivno iskustvo i da nam ono sada nalaže da se ponašamo opreznije - kaže, za "Novosti", Ivan Karl, sekretar za kulturu Grada Beograda, u čijoj na­dležnosti su brojne mani­festacije.

Zbog epidemije, festi­valski život zaustavljen je još od marta. Poslednja velika manifestacija u Srbiji bio je Fest, koji je završen 8. marta, a onda su počela pomeranja i otkazi­vanja festivala. Pet mese­ci kasnije festivali su i dalje "na čekanju", a neizve­sna je i sudbina najvećih jesenjih smotri - Bitefa i Sajma knjiga.

- Bitef je planiran za 9. septembar. Taj datum je i veoma blizu i veoma dale­ko. Ako tokom avgusta bude­mo imali sličnu epidemi­ološku sliku kakva je sada ovde i u Evropi, nije real­no održavanje, jer većina predstava zahteva zatvore­ni prostor. Takođe, sve se­lektovane trupe dolaze iz inostranstva, pa se nameće pitanja eventualnog karan­tina, ili u dolasku ili u povratku. Projekcija za oktobarski Sajam knjiga je slična kao za Bitef, poseb­no što Sajam sa sobom nosi desetak hiljada posetilaca dnevno, a to je, sve i da se mere relaksiraju, osetljiva brojka. Održavanje Sajma knjiga bez publike ili sa limitiranim brojem ljudi, nije ekonomski održivo ni za organizatore ni za izda­vače.

* Neke od manifestacija, poput Martovskog festivala, već su zbog pomeranja "prešle" polovinu svog termina (mart-septembar). Novo pomeranje, čini se, ne bi imalo smisla?

"CVIJETA" NIJE NAŠA NADLEŽNOST

NEDAVNO se pojavila informacija o rekonstrukciji "Cvijete Zuzorić" i bojazan ULUS-a da će ostati bez svog višedecenijskog prostora. Da li ste vi prava adresa za ovo pitanje?

- Razumem brigu novog rukovodstva ULUS-a, ali još jednom ponavljam  zgrada paviljona niti pripada, niti može vlasnički da pripadne Gradu Beogradu, pa samim tim ne postoje nikakvi planovi po pitanju eventualne rekonstrukcije, a posebno ne prenamene ovog značajnog

zdanja! Kolege iz ULUS-a su, u međuvremenu, javile da su od nekih medija bili pogrešno protumačeni, da je sve nesporazum i da znaju da Grad Beograd nije adresa za ovo pitanje.

- Slažem se. U taj kor­pus su, pored Kratkog me­tra, ušli Belef, festival u Sopotu, Dani Beograda, a moguće i Bitef, Sajam knjiga i Oktobarski salon. Novo pomeranje, kao što sugerišete, nema smisla. Sve takmičarsko-program­ske manifestacije, koje zbog korone nismo održali ili nećemo održati ove kalendarske godine, slede­će 2021. imaće tzv. dupla izdanja i trajaće nekoliko dana duže. Na primer, Bi­tef bi tako bio održan sa prefiksom 54-55, dakle, za­držao bi selekciju iz 2020. i nadogradio je dodatnim predstavama iz 2021, čime kontinuitet ne bi bio do­veden u pitanje. Identič­no bismo rešili Kratki metar i Sofest. Nagrade Grada Beograda ćemo takođe dodeliti za 2019. i 2020, jer smo ovog proleća pot­puno opravdano vrednovali Heroje Beograda.

* Šta je vaša prognoza - koji festival će označiti nastavak kulturnog života?

- Nema prognoze, korona nije loto. Najviše bih vo­leo da to bude bilo koji od pomenutih festivala pred­viđenih za septembar ili oktobar. Međutim, nije ne­moguće da Fest, poslednji veliki festival održan u Beogradu i Srbiji nepo­sredno pre korone, bude i prvi u punom kapacitetu, posle epidemije.

* Ove godine zbog korone i vanrednog stanja nije bilo konkursa Sekretarijata za kulturu. Može li se na konkursu u 2021. očekivati dvostruki budžet?

Foto arhiva

"Tartif" - Sa prošlogodišnjeg Bitefa

-

- Mislim da može da se očekuje veći budžet, a koliko, zavisiće od ekonomske situacije, jer rashode diktiraju prihodi. Mi smo sredstva namenjena za ovogodišnji konkurs usmerili na jednokratnu pomoć svim koleginicama i kolegama koji su vezani za naše ustanove kulture, a nemaju stalno zaposlenje. Bilo je negodovanja zbog otkazivanja konkursa, bilo bi ih i

da smo uradili suprotno od ovoga. Republika je sledila naš primer i na istovetan način i sa istim pojedinačnim iznosom od 90.000 dinara pomogla samostalne umetnike na teritoriji države, a i ta pomoć je išla uz asistenciju službi Grada Beograda.

* Kolarčeva zadužbina je na pomenutom konkursu dobijala novac za svoje programe, a trenutno je u teškim finansijskim problemima. Može li Sekretarijat za kulturu da pomogne, i na koji način?

Foto P. Mitić

- Ti problemi nisu novi. Sekretarijat za kulturu je krajem prošle godine, kada je bilo konkursa na kome je Kolarac podržan sa ne­koliko miliona dinara, a nije bilo korone ni otka­zivanja koncerata, upravo na njihov zahtev, reagovao i pomogao sa još dva milio­na dinara. To je bio kolegi­jalni gest i ad hok rešenje koje ne može da bude redov­no, jer ne postoje pravne osnove, što je konstatovao i Upravni odbor Kolarca. Da bismo došli do odr­živog rešenja, inicirao sam sastanak sa kabinetom premijerke i kolegama iz Ministarstva kulture, na kome je još početkom juna dogovoreno da će se odvo­jiti sredstva, u iznosu koji je dovoljan, da se premoste letnji i neizvesni jesenji pojas. U toku je prva faza realizacije onoga što je dogovorenog. Podsećam, iz­menama Zakona o kulturi, Kolarac je pod posebnom brigom države.

* Koliko je korona poremetila dugoročne projekte oko Muzeja grada Beograda i rekonstrukcije pozorišta "Boško Buha"?

- Tokom vanrednog stanja uspeli smo da privedemo kraju rešavanje dugogodi­šnjih katastarskih pro­blema vezanih za poslov­no-stambenu zgradu u kojoj se Buha nalazi i sada je na redu usklađivanje plana i projekta. Za Muzej Grada, odnosno rekonstrukcije zgrade u Resavskoj ulici, stvari idu ustaljenom dina­mikom i očekujemo krajem godine raspisivanje tende­ra za radove.

* Dve godine ste gradski sekretar za kulturu, a evo već pola godina se "borite" sa epidemijom i, kao i ostatak sveta, smišljate odgovore u hodu. Na šta ste ponosni, a šta je, možda, moglo bolje?

- Ponosan sam što si­stem funkcioniše, bez trzavica i tenzija. Što se skladnost tima koji se bavi kulturom na nivou gradske uprave reflektuje na sve naše ustanove, a ima ih trideset, plus dvanaest ma­nifestacija od značaja, pa kad saberete sve zaposlene i honorarce, to je čitava mala armi­ja ljudi koji ulažu sebe, svo­je znanje i vreme u zajedničke ciljeve. Grad Beograd u finan­sijskom smislu opredelju­je relevantna sredstva kao podršku kulturnoj poli­tici i to uvek i svuda treba pomenuti i ponoviti. Kada sam došao na ovo mesto, ve­ćina direktora gradskih pozorišta, biblioteka i muzeja bila je u v. d. sta­tusu. Sada su skoro svi u punom mandatu i rade sa mnogo elana.

* U toku je formiranje nove vlade. Imate li neka predviđanja o novom ministru kulture i da li će se to odraziti na vaše radno mesto?

- Mislim da informisa­nje treba odvojiti u zaseban resor, da kultura samostal­no diše. U kadrovskom po­gledu, nemam predviđanja ni priviđanja, ali imam očekivanje i želju da slede­ći ministar bude integra­tivan i korektivan faktor koji povezuje i artikuliše različitosti kojima je srp­ska kulturna mapa u svakom pogledu prožeta. Sa takvom koleginicom ili kolegom će mi biti zadovoljstvo da sarađujem

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)