RADOŠ BAJIĆ O NOVOM FILMU: Kod nas su mnoge istine još zakopane

Radmila Radosavljević

utorak, 28. 07. 2020. u 13:36

РАДОШ БАЈИЋ О НОВОМ ФИЛМУ: Код нас су многе истине још закопане

Novosti

APSOLUTNI pobednik upravo završenog konkursa Filmskog centra Srbije je novi rediteljski film Radoša Bajića, "Heroji Halijarda", koji će dobiti podršku od 52.000.000 dinara, što je najveći iznos koji je dodeljen u konkurenciji filmova u dve kategorije, one sa nacionalnom temom i dugometražne igrane.

Ova filmska saga (žanrovski, ratna drama), bazira se na autentičnom događaju iz Drugog svetskog rata - spasavanju američkih i britanskih pilota od maja do septembra 1944. sa improvizovanog aerodroma u selu Pranjani, podno Ravne gore.

- Ni ja kao autor, ni naša produkcijska kuća "Kontrast studios", za petnaest godina rada i postojanja od Filmskog centra nikada nismo dobili ni dinar podrške. Zbog toga je odluka kojom je podržan "Halijard", pored ostalog, za mene veoma važna. Verujem da su tema projekta i kvalitet scenarija bili presudni da nadležna komisija i Upravni odbor odluče kako su i odlučili, na čemu smo im zahvalani - ističe, u razgovoru, za "Novosti", Radoš Bajić.

* Šta je ono što dramu spasavanja saveznika čini tako intrigantnom i uzbudljivom za filmsko platno?

- Više od dve godine opsednut sam idejom da snimim film inspirisan kataklizmičnom 1944. godinom, koji odslikava jednu od najdramatičnijih epoha u istoriji srpskog naroda. Reč je o operaciji "Halijard", koja je od kraja Drugog svetskog rata bila skrajnuta i gurnuta pod tepih. Pod pretnjom nadolazećeg komunizma sa istoka, na krilima Crvene armije, Jugoslavija je u završnici rata, novom podelom sveta, uz aminovanje Čerčila i Ruzvelta, bila gurnuta u naručje Staljinu. Jasno je kao dan, da se to tada nije dogodilo, Srbija bi danas izgledala potpuno drugačije.

* U kojim se istorijskim okvirima događala operacija "Halijard"?

- U proleće i leto 1944. saveznici SAD i Velika Britanija, podlo i izdajnički, napuštaju Dražu Mihailovića i okreću se Titu i partizanima. Uprkos tome što su ostavljeni na milost i nemilost komunistima, predvođeni Jugoslovenskom vojskom u otadžbini (JVuO), sa livade u selu Pranjani srpski seljaci realizuju najveću pojedinačnu akciju spasavanja savezničkih pilota u istoriji svetskog vazduhoplovstva. To je istorijski okvir za uzbudljivu priču o velikoj žrtvi i herojstvu, o nezabeleženom dobročinstvu našeg naroda prema saveznicima koji su nas pustili niz vodu. Posle dve godine rada i istraživanja došli smo do scenarija za film "Heroji Halijarda" i TV seriju od šest epizoda, koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

* Zanimljivo je da su koscenaristi ovog filma Dušan Kovačević i Đorđe Milosavljević. Da li to literarno "pojačanje" znači da "Halijard" za vas možda ima i najveći značaj od svega što ste snimili do sada?

- Slutim da bi se moglo tako reći. Odlukom FCS, i pre toga Fonda Vojvodine koji nas je takođe podržao, "Halijard" je krenuo na svoj put. Hoće li biti snimljen - pokazaće vreme. Ovo kažem zbog toga jer se radi o veoma zahtevnom i za naše uslove skupom projektu, čija je tek jedna petina budžeta iznos koji nam je odobren. Ali čak i ako se ovaj film nikada ne snimi, za šta su u ovom trenutku pretpostavke podjednake, on će za mene biti nezaboravan i veoma značajan - u radu na scenariju ostvario sam izuzetnu saradnju sa Kovačevićem, koji je sigurno naš najveći dramski pisac, i sa jednim od najuspešnijih srpskih scenarista, Đorđem Milosavljevićem. Ništa manje mi nije bila važna i saradnja sa mladim i talentovanim autorom Strahinjom Madžarevićem, čija mi je vizura "Halijarda" bila neophodna u stvaranju potrebne emocije koju treba da prepozna savremeni gledalac.

* Spasavanje više od pet stotina savezničkih pilota svih ovih decenija stajalo je u nekom polumraku istorije. Zašto se u javnosti ova tema nikada nije smatralo važnom?

- Zbog toga što istoriju pišu pobednici. Posle Drugog svetskog rata mnoge generacije su odrastale sa povezom oko očiju, u lažima čija su pogubna ishodišta bila katastrofalna za sve narode koji su živeli u Titovoj Jugoslviji, a pogotovo za Srbe. Živimo u zemlji u kojoj je komunizam ostavio pustoš u istorijskom pamćenju nacije, u kojoj su mnoge istine još uvek duboko zakopane. Film i serija inspirisani "Halijardom" biće naš pokušaj da bacimo svetlo na jedan herojski podvig srpskog naroda u ratnoj kataklizmi, koji bi budućim generacijama morao da bude primer ljubavi, patriotizma, žrtvovanja i žudnje za slobodom.

Privatna arhiva

 

* Fantastična akcija srpskih seljaka gotovo je prećutana i zaboravljena i u svetskim istorijskim analima. Zbog čega?

- Svet se bavi sobom. U istorijskom i civilizacijskom smislu globalni događaji pretiču jedni druge. Ako mi pokazujemo nemar prema tako važnim dagađajima u sopstvenoj istoriji, zašto bi se neko drugi bavio nama. Doduše, otkako radim na ovom projektu stekao sam utisak da američka strana neguje veliki pijetet prema herojstvu Srba u operaciji "Halijard". To nam podgrejava nade da pokušamo da zainteresujemo američke partnere za naš projekat, bez obzira na to što su šanse da dođemo do koprodukcije sa tamošnjim producentima realno tanušne.

* Zašto su američki koproducenti "nemoguća misija"?

- Zbog toga što je centralna vizura našeg scenarija data iz srpskih očiju i iz naše duše. Glavni junak naše priče o "Halijardu" neće biti nikakav Rambo koji se zatiče u Srbiji i rešava stvari, već srpski narod, koji je kolektivni protagonista herojstva, dobročinstva i humanosti. Kao takav, on je iskušenik velike žrtve, i epski tragičar u zloslutnom vremenu razaranja svih nada u sopstvenu budućnost i nacionalni opstanak.

* Šta je ono najvažnije što mi ni danas ne znamo o "Halijardu"?

- Pored spektakularnosti čitave akcije zadivljujući podatak koji me je fascinirao bile su osvedočene reakcije naroda i seljaka koji su čuvali pilote. Po cenu sopstvenih života oni su krili, štitili i negovali mladiće iz Teksasa, Arizone, Virdžinije, čiji jezik nisu ni razumeli. Jeli su luk i vodu, a avijatičarima su davali krtinu. Druga krucijalna spoznaja tiče se ponašanje saveznika. Svojim praznim avionima doleteli su na Galovića polje da preuzmu pilote, i umesto da u znak zahvalnosti vojnu i sanitetsku pomoć donesu svojim dobročiniteljima, oni su je pre sletanja izbacili na teritoriju koju kontrolišu Titovi partizani. Neverovatno! A kada je u pitanju strani faktor, istorijski je nepobitno da su glavni egzekutori puštanja Srbije i JVuO na čelu sa đeneralom Mihailovićem niz vodu bili Englezi. U tom sudbonosnom trenutku po srpski narod, za razliku od Amerikanaca, prosto je neverovatno koliki su stepen licemerja, izdaje i bahatosti pokazali Englezi. To će u filmu i seriji biti prepoznato.

* "Halijard" fokusira srpsku porodicu u kojoj je jedan sin u partizanskoj, a drugi u četničkoj vojsci, dok otac pokušava da spase najmlađeg sina, da bar on ne uđe ni u jednu vojsku... Da li su te viševekovne podele u srpskom narodu i srpskim porodicama, zapravo, i lajtmotiv ovog filma?

- Mislim da su raskol i bratoubilaštvo najveće kletve koje su zadesile srpski narod. Uz fiksaciju na samu akciju i čin spasavanja pilota u akciji "Halijard", jedna od glavnih tema biće upravo ta raspolućenost u mentalnom tkivu našeg naroda koja nas prati kao usud. Mi, nažalost, i dan-danas još tragamo za nacionalnim konsenzusom, ne uspevajući da identifikujemo nacionalne interese oko kojih dugoročno neće biti polemika i vađenja bratskih očiju.

Privatna arhiva

* Gde leži koren te naše raspolućenosti koja neprestano traje?

- Nisam jedini koji veruje da nam je zbog podela u srpskom nacionalnom biću pomirenje preko potrebno. Nisam ophrvan mržnjom prema komunistima, niti sam zaljubljen u četnike. Posle TV serije "Ravna gora", sa kojom sam prošao golgotu, snažno sam motivisan da napravim još veći iskorak ka istini, oprostu i doprinosu - da se kroz umetnički narativni sadržaj podstaknu sećanja na najlepše osobine naroda kome pripadam, koji je na Zapadu, nažalost, još uvek anatemisan, a koga su od 1945. naovamo, zarad sopstvenih ideoloških utopija, i slovenska braća sa istoka surovo manipulisala. Dok su se drugi narodi u Titovoj Jugoslaviji manje-više sačuvali, zatrovan komunizmom i autodestrukcijom, srpski narod je uništavao svoju samobitnost, tradiciju, veru, baštinu i kulturu. U "Herojima Halijarda" pokušaćemo da pokažemo kako je toga došlo.

* Kakve reakcije očekujete u javnosti sa ovim filmom, ako znamo da partizani i četnici kod nas i dalje ratuju?

- Retko koji filmski autor može da se pohvali činjenicom da su protiv njega i projekta koji radi bile organizovane demonstracije. Svestan sam da će me ponovo napadati i levi i desni, i četnici i partizani. Moguće i žešće nego ranije. Ali, verujte, ne dajem ni pet para! "Ravna gora" je, uprkos organizovanoj satanizaciji preživela, pobedila i izborila se za svoje mesto u pamćenju. U filmskoj umetnosti i u istoriji, već sam prošao sito i rešeto, i protrčao kroz njihovog "toplog zeca". Ali, za sve treba biti kadar. Pored ogromnog rada, upornosti i talenta koji vam Bog da, za ostvarivanje ciljeva i rezultata koji će postati trajna vrednost u kulturnom i nacionalnom biću naroda potrebno je i nešto hrabrosti.

ZVUČNA IMENA HOLIVUDA

* A Koliko će biti komplikovan kasting za ovakav film, i da li možda već imate podelu za likove glavnih junaka?

- U filmu "Heroji Halijarda" i TV seriji "Vazdušni most" igraće više od dve stotine glumaca, od čega skoro jedna četvrtina moraju biti stranci. Za neke velike uloge američkih oficira probaćemo da angažujemo i poneko zvučno ime iz Holivuda. Ali, sve će zavisiti od budžeta kojeg uspemo da dosegnemo. Pored scenarija, kasting je najznačajniji segment uspeha svakog filmskog projekta. Protagonisti "Halijarda" će biti mladi glumci čiji rad posebno pratim i analiziram. Neće biti laka odluka kome da poverim glavne uloge, a pogotovu ko će posle briljantnog Nebojše Glogovca igrati đenerala Mihailovića.

UŽE ZA SIDRO BRODA

* A Šta je, zapravo, halijard?

- Halijard je debelo uže kojim se privezuje sidro broda. Nema, dakle, veze sa Amerikom, Srbijom, a ni sa vazduhoplovstvom. Posle invazije saveznika na Siciliju, na područiju Barija stacionirana je Petnaesta vazduhoplovna armija SAD, koja je teškim bombarderima koji su preletali Srbiju u proleće 1944. bombardovala naftna postrojenja u okolini rumunskog grada Ploešći. Tu su bili najveći Hitlerovi energetski potencijali za Istočni front. Iz pogođenih aviona po povratku iz tih akcija, saveznički avijatičari su iskakali i padali širom Srbije. Posle saznanja da u srpskim planinama seljaci i pripadnici Ravnogorskog pokreta kriju i gledaju kao najrođenije stotine američkih i engleskih pilota, organizovana je akcija njihove evakuacije pod kodnim nazivom "Halijard".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (24)

Zoran

28.07.2020. 14:09

Sto ne snimiste neki film o herojskim Ruskim borcima kod oslobadjanja Brograda i sl. Dokle vise uvlacenja Amerikancima. Verovatno cete snimiti i film o pilotima koji su bombardovali Srbiju.

Rat I Mir

30.07.2020. 07:44

@Kostadin - Lupas gluposti, licemeru! Cetnici gospodina Djenerala Draze Mihailovica su bili pravi srpski patriote i prvi ustanici protiv nacizma u Evropi!

Bosko

28.07.2020. 18:04

Ne mogu da verujem, i pored toga sto njegove filmove i serije niko ne gleda on dobija novac iz budzeta ponovo da snima.....pa ravnu goru kada je snimao ni jednu epizodu nisu vise reprizirali....neverovatno takvi ljudi i njemu slicni cine filmske umetnike..... Sramota

Vlade

28.07.2020. 18:41

Лепо молим Радоша Бајића, ако има трунке пристојности да се повуче из режисерског и продуцентског посла, јер све што дотакне упропасти. Не ради се о томе да ли је ова тема заслужила да буде снимљен филм о њој, сигурно јесте, али нека то уради неко други а не Радош Бајић. Нека се Радош Бајић бави глумом јер то уме да ради, а режију нека препусти онима који су за то школовани. А новац који је сада добио нека уступи неком ко ће снимити добар филм а не те досадне и патетичне филмове какве он снима. Човече, пусти младе да снимају филмове, шта је тебе сад спопало?

buki

28.07.2020. 22:47

Žali Bože para, a naravno, kao i sve što je do sada snimao ovaj čovek, ni ovo neću moći uz sav trud i napor da odgledam. Kod Mokre Gore sam uspela polovično da odgledam par epizoda, a onda odustala jer trpim mučenje, bez obzira što sam zainteresovana za temu. Stidim se u ime Radoša Bajića i onih koji ga neprestano filuju našim parama. Blago rečeno - užas.

Nadica

29.07.2020. 12:05

Ljubomora je cudo... ako neko ne voli Radoseve filmove i serije nek ne gleda, a ima i te kako ljudi koji vole, rejtinzi govore za sebe! U ovoj zemlji se uspeh ne prasta, Radose svaka vam cast na radu i verujem da ce film biti izuzetan!!!

Jasmin

29.07.2020. 12:23

Priča koja svakako zaslužuje da bude ispričana, i nema bolje osobe za to od Radoša iz prostog razloga što on neće stvar gurati prema „odgovarajućoj“ ideologiji već će prikazati šta se zapravo desilo.

Peđa

29.07.2020. 22:51

Tema je dobra, iz 2 sv rata sa naših prostora ima dosta tema i događaja koji bi mogli da se obrade. Meni se lično nije svidela nešto ravna Gora, ali možda ovde uz kovačević i milosavljevića naprave nešto bolje. Naravno možda bi neki mladi reditelj bilo bolje rešenje.

Savezničko bombardovanje

30.07.2020. 01:21

Ваљда као знак захвалности Србима за "Халијард"? Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан Краља Петра, у Лесковцу је било много света. Број жртава, погинули и рањени, никад тачно није утврђен, а по проценама великог броја историчара креће се од 4000—7000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели...) У бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1161 лице, рањено 1468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша, погинуло је око 700 људи. После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен-чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:29

Београд су англо-америчке ваздушне снаге током ДСР бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Београду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944. Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000—5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:31

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено. Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника. Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944. По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:33

Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668). Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:35

Oштећена je фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву. Приликом васкршњег бомбардовања 1944. године погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава...

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:37

У неким публицистичким радовима се тврдило да је на једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“. Међутим, колаборационистички лист Српски народ из априла 1944. не помиње честитку исписану на бомби, већ да је честитку за Васкрс упутио шеф југословенске секције Би-Би-Си-ја Х. Д. Харисон. Према немачким проценама страдало је око 4.000 људи а према проценама амбасаде САД 2.271. Последице бомбардовања су биле видљиве на појединим зградама у Београду и после седам деценија. Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале савезничким и немачким бомбардовањем.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:39

Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 америчких долара по курсу из 1939. године). Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 долара. Штета настала немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 долара, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачки. Постоје сведочанства из којих се види да је Врховни штаб партизанског покрета, конкретно Јосип Броз Тито и Коча Поповић, тражили од савезника да бомбардују немачке циљеве у Србији.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:43

Британска средства извештавања су известила да је бомбардовање Београда извршено на Титов налог. Бомбардовање важних војних циљева у Србији су тражили Југословенска влада у избеглиштву и војска Драже Михаиловића још 1942. и 1943. априла 1944. тврдили су да су савезницима сугерисали списак циљева за бомбардовање у Београду уз пристанак Слободана Јовановића.... ХВАЛА "ХАЛИЈАРДУ" И "САВЕЗНИЦИМА". СА ТАКВИМ "САВЕЗНИЦИМА" НЕПРИЈАТЕЉИ НАМ И НЕ ТРЕБАЈУ.

nišlija

30.07.2020. 06:31

Radoš Bajić očigledno nije ništa naučio od Ravne gore koja je bila samo pokušaj da on stavi novac i džep. Očigledno se podrška i ljuljanje u naručju vlasti isplati a on to najbolje ume pa treba da vodi računa kada kaže da njegova kuća nije dobila nikada novac za neki projekat. O tome kako se dodeljuju sredstva i kome iluzorno je govoriti. Ovde jedino ,,peglanje,, i mogućnost da od ovog projekta bude nešto naslućuju scenaristi inače ne ginu nam novi ,,Nemanjići,,.....