BORAVAK U SRBIJI KAO PRAZNIK: Jelena Šubina, moskovska književna kritičarka

POZNATA moskovska književna kritičarka i urednica Jelena Šubina živi je brend koji garantuje da će knjiga koju ona odabere i objavi sigurno biti izuzetno čitana i prihvaćena na ruskom tržištu.

Jelena Šubina (treća sleva) i Guzelj Jahina (desno), , uz Emira Kusturicu i prevodioca Nadu Petković / Foto Privatna arhiva

Najveća ruska izdavačka kuća AST je 2012. odlučila da u okviru svog sastava i službeno da naziv redakciji po njoj i tako je nastala "Redakcija Jelene Šubine". Dokaz njenog prefinjenog ukusa i stručnosti je to da su knjige objavljene pod oznakom RJŠ vrlo često nagrađivane prestižnim ruskim literarnim priznanjima. Guzelj Jahina, jedna od novih aduta ove izdavačke kuće, za roman "Deca Volge" nagrađena je u - Srbiji. Bolje reći, u Andrićgradu, gde joj je dodeljeno prestižno priznanje - Velika nagrada "Ivo Andrić".

Šubina je pre nekoliko meseci boravila u Srbiji. Posetila je Drvengrad, a zatim je posetila i Andrićgrad sa književnicom Guzelj Jahinom, kojoj je tom prilikom uručena Velika nagrada "Ivo Andrić" za roman "Deca Volge". Domaćin im je bio Emir Kusturica, koji je na njih ostavio najprijatniji utisak.

- Prvi put sam bila u Srbiji. Bila sam gost kod Kusturice u Andrićgradu i Drvengradu. Tamo mi se dosta svidela atmosfera i demokratičnost. U Beogradu sam, na moju žalost, bila kratko. Još se vide posledice NATO bombardovanja, ali na svakom koraku sretala sam mlade ljude sa osmehom na licu. Oseća se prijatna atmosfera - rekla je Jelena Šubina, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti".

* Jeste li bili u nekoj od knjižara u Srbiji?

- Za to kratko vreme boravka u Beogradu uspela sam da uđem i pogledam pet prodavnica knjiga. Iskreno sam bila oduševljena time koliko se mnogo prevodi na srpski jezik, kao i to koliko se objavljuje domaćih autora. Sviđa mi se kako izgledaju vaše knjige. Za mene je boravak u Srbiji bio zaista praznik.

* Kako ste počeli da se bavite izdavaštvom?

- Po završetku Filološkog fakulteta na Lomonosovu, posrećilo mi se da sam došla u izdavačku kuću "Sovjetski pisac", u redakciju književne kritike. U to vreme tamo su radili pravi asovi, od kojih sam mnogo naučila. Posle toga radila sam u "Enciklopediji", pa u časopisima "Literaturni pregled" i "Prijateljstvo naroda", a onda sam prešla u izdavačku kuću "Vagrijus", koja se za razliku od drugih nije bavila brzom zaradom nego je objavljivala savremenu rusku prozu i memoare. Prelaskom u AST 2008. godine sa mnom su prešli i autori sa kojima sam sarađivala.

* Zašto ste prešli u AST?

- U "Vagrijusu" je u to vreme bila teška ekonomska situacija. Počeli su da odlaze pisci sa kojima sam radila, Ljudmila Ulicka i Viktor Peljevin. Za mnom su u AST došli Mihail Šiškin, Aleksandar Kabakov, Zahar Prilepin, Olga Slavnikova i drugi autori. Imali su poverenje u mene, jer u to vreme AST nije imao veliko iskustvo sa takvom vrstom literature.

 Foto Privatna arhiva

* Koliko je sada jaka konkurencija među izdavačima u Rusiji?

- Konkurencija je velika. Naravno da mi urednici nastojimo da na vreme primetimo nove talentovane autore i sačuvamo one sa kojima već dobro sarađujemo. Jasno je da je lakše urednicima i izdavačima koji su već okupili ugledne i popularne pisce. Kad je o novim piscima i knjigama reč, vrlo je važno da urednik dobro proceni hoće li se određena knjiga svideti čitaocima.

* Objavljujete dela Ulicke, Prilepina, Dmitrija Bikova, koji su zvezde sadašnje ruske literature, ali i ljudi dijametralno suprotnih političkih pogleda. Imate li zbog toga sa njima probleme?

- Mene zanimaju njihovi tekstovi i sa njima odlično sarađujem. O politici i njihovim javnim nastupima sa njima ne pričam i zato nemam nikakvih problema. To su odlični autori i meni je to najbitnije, a njihove političke ocene su njihova lična stvar. U tom pogledu sam prilično konzervativna i ne bavim se politikom. Imam svoje političke poglede i poštujem druge koji mogu da imaju sasvim drugačiji stav.

* Među čitaocima, pa i književnim kritičarima, može se čuti tvrdnja da će malo savremenih pisaca ući u red klasika ruske literature. Šta vi mislite o tome?

Mislim da će od sadašnjih pisaca jedan broj ostati zapamćen i ući među klasike. Ali, koji će to biti, pokazaće vreme.

* Koji su mlađi pisci talentovani i čija imena treba zapamtiti?

- Dosta je talentovana Jevgenija Nekrasova, pisac i scenarista, i o njoj će se govoriti. Naša redakcija objavila je njenu knjigu "Kalečina-Malečina" 2018. godine. Takođe je vrlo talentovan pisac i novinar Igor Saveljev, kao i pisac Konstantin Kuprijanov.

* Za razliku od Moskve, gde je mnogo knjižara, u provinciji ih je malo ili ih uopšte nema...

- Često idem sa autorima knjiga u provinciju. Tamo je zaista problem što je malo prodavnica knjiga. Nažalost, mnogo ih je zatvoreno jer nisu donosili vlasnicima očekivani profit. Nisam optimista da će se situacija brzo promeniti. Sećam se vremena kada su u knjižarama bili odeljci sa najnovijim knjigama kako bi se potencijalni čitaoci upoznali sa njima.

* Dobrim izborom pisaca dokazujete da i u ovo vreme literarno vredna knjiga može biti i komercijalno uspešna...

- Suviše je pojednostavljena podela na komercijalnu i nekomercijalnu literaturu. Po toj podeli dobri tekstovi i zaista kvalitetna literatura uglavnom nisu tiražni. Ali to nije tačno. Odlične knjige Guzelj Jahine, zatim Alekseja Ivanova, Zahara Prilepina, Jevgenija Vodolaskina i mnogih drugih su odlično prodavane. Znači, te dobre tekstove je ocenio i prihvatio i čitalac.

* Zanimljivo je da sociolozi tvrde da knjige Guzelj Jahine mnogo više čitaju žene.

- Guzelj piše o gorkoj ženskoj sudbini. Osim toga, radi se o istoriji i prisilnom preseljavanju malih naroda. Očigledno je da čitaoci vole da pročitaju dela o sudbinama ljudi.

* Iako se bavite objavljivanjem proznih dela, verujemo da pratite i poeziju. Slažete li se sa ocenom da je sada mladim pesnicima mnogo teže da objave knjigu?

- Neosporno je da čak i kad se objave knjige savremenih pesnika, one imaju male tiraže. Ali pesnike klasike i dalje štampaju u Rusiji. Slažem se da je novim pesnicima teže.

* Sada se u Rusiji malo zna o srpskim piscima. Čak i pisci sa kojima smo razgovarali uglavnom znaju za našeg klasika Ivu Andrića, a od savremenih za Pavića, koji je preveden na mnoge jezike, pa i na ruski. Zašto se u Rusiji prevodi malo srpskih autora?

- Tačno je da u Rusiji malo znaju o savremenim srpskim piscima. I ja spadam u one koji su čitali Ivu Andrića i Milorada Pavića. Uopšte ne sumnjam u to da u Srbiji ima vrlo interesantnih i dobrih pisaca. Pošto se bavim objavljivanjem ruskih pisaca, ne mogu da odgovorim na vaše pitanje. Izdavači imaju strategiju da objavljuju strane bestselere. Verujte mi da ću koliko budem mogla rado da pomognem da se objavljuju i srpski pisci.

KNjIGA KAO SUDBINA

JELENA Danilovna Šubina, devojački Poljakova, rođena je 1948. Završila je Filološki fakultet na Lomonosovu. Radila je kao književni kritičar, urednik, izdavač, a sada urednik "Redakcije Jelene Šubine" u izdavačkoj kući AST. Ranije je radila u izdavačkoj kući "Vagrijus". Ceo radni vek je provela u izdavačkoj delatnosti, gde je stekla veliki ugled.

NAJVEĆI U RUSIJI

IZDAVAČKA kuća AST, osnovana 1990., najveća je u Rusiji i godišnje objavi više od 40 miliona primeraka knjiga. Objavljuju knjige svih žanrova, ruske i inostrane klasike, savremenu literature do udžbenika. Ta izdavačka kuća može da se pohvali da je objavila dela više od pet hiljada autora. Mesečno izađe oko 500 novih knjiga. Od svetskih pisaca objavili su Kuelja, Stivena Kinga, Dena Brauna, Suzan Kolinz... A od popularnih ruskih pisaca dela Borisa Akunjina, Ljudmile Ulicke, Sergeja Lukjanjenka do Guzelj Jahine. Od 2005. AST ima i "Audioknjigu". A 2012. ujedinili su se sa izdavačkom kućom EKSMO i odmah ušli među 50 najvećih izdavačkih kuća na svetu.

Preporučujemo

Kultura

0 1

PROFESOR DR DRAGAN PAVLOVIĆ: Iglu za anesteziju zamenio olovkom

16. 12. 2025. u 14:40

Kultura

0 0

42. NUŠIĆEVI DANI U SMEDEREVU: Nušićeva nagrada za životno delo Tanji Bošković

16. 12. 2025. u 10:09

TV Novosti

0 1

IVANA MILENKOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Sudbina otvara vrata, ali izbori govore ko smo, a neki snovi traže tišinu da bi porasli (FOTO)

12. 12. 2025. u 12:15

Kultura

0 0

TRIBINA „DNEVNIK O CRNjANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“

11. 12. 2025. u 12:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije