OSLOBODIO HRIŠĆANE PRE MILANSKOG EDIKTA: Miloš Latinović o novoj drami "Galerijeve utvare" i inspiraciji - velikom imperatoru

ISTORIJU ne pišu samo pobednici nego i (slučajni ili namerni) istorijski "previdi": zbog njih se po zaslugama ne pamte oni koji su ih stekli već drugi čiji se glas dalje "čuo" i zapamtio.

foto N. Skenderija

 Tako se malo zna da je pre cara Konstantina i njegovog čuvenog Milanskog edikta iz 313. godine, tvorac Feliks Romulijane - imperator, cezar i tetrarh Galerije Maksimilijan - dve godine ranije (311) izdao u Nikomediji edikt kojim je zaustavio progon hrišćana. Uprkos ovoj činjenici, upamćen je kao hrabar vladar i odlučan vojskovođa, ali i zakleti neprijatelj nove vere i njenih prvih sledbenika...

Cezarov slavni život i neslavni kraj, bio je inspirativan za Miloša Latinovića da napiše novi komad "Galerijeve utvare", koji bi se do kraja godine mogao naći na pozorišnoj sceni.

- Ovaj rimski imperator pred kraj života boravio je u Feliks Romulijani, gde je napravio i svoju palatu. U poslednjim danima, smrtno bolestan, seća se svih važnih događaja i ljudi: od majke Romule, po kojoj je palata dobila ime, preko Dioklecijana, kao i neimara Cincarina Manakija i drugih ljudi - kaže o svom komadu Latinović. - Predstava se završava apoteozom, odnosno poistovećenjem s bogovima što je on svojim delom, možda, i zaslužio, uz jedinstven obred sahranjivanja, na brdu Moguri iznad Feliks Romulijane. Tu su i Persijanke, dovedene kao ratni plen, krive za imperatovu polnu, neizlečivu bolest...

foto B.Subašić

Iako poznat kao mrzitelj i progonitelj hrišćana, Galerijev edikt obustavio je progon novoveraca.

- U drami postoji kompletan Galerijev edikt koji u svom samrtnom času diktira i pečati svojim prstenom. Time, zapravo, prihvata hrišćanstvo. Činjenica je i da je njegova žena Valerija (inače Dioklecijanova ćerka) imala naklonost prema hrišćanima. Galerije je već bio okružen hrišćanima, shvatao njihovu borbu, ali je, pre svega, štitio bogove države koju je predstavljao. Verovatno je bilo i ličnog sukoba u toj priči. Ipak, treba da bude zapamćeno da je on taj koji je hteo da pomiri dve strane, uprkos činjenici da su zasluge pripale Konstantinu...

Galerije je bio seoskog porekla, u mladosti je čuvao stoku, pa ga je celog života pratio nadimak Armentarijus - Govedar:

- Njegova majka na početku drame kaže da nije očekivala da će ostati govedar, ali i da nije slutila da će dogurati tako daleko. Verovala je u sinovljev karakter i u blistavu budućnost, mada nije mogla ni da sanja da će dogurati do imepratora. Govori mu da treba da bude srećan i zadovoljan, bez obzira na sve nedaće i neizlečivu bolest. Protivnici su ga dugo, naravno tajno, ismevali i nazivali govedarom. Na kraju, svojim ponašanjem u vojsci i u ratnim osvajanjima, potom i vođenjem politike u Rimskom carstvu - zaslužio je veliki autoritet. Posle pobede nad Persijancima naručio je Rotondu u Solunu, a isti graditelj podigao je Feliks Romulijanu. Svoje pobede obeležavao je slavolucima, hramovima i palatama, tako da je ostao upamćen i kao graditelj.

foto B.Subašić

Iako je bio odan svom tastu Dioklecijanu, kasnije slavan i kao jedan od tetrarha, najpoznatiji je po podeli vlasti u carstvu i izboru vladara, kaže naš sagovornik. Zato je uživao najveće Dioklecijanovo poverenje, bez obzira što se često nisu slagali.

- Galerije je već bio oženjen kad je postao imperator, ali iz velikog poštovanja prema Dioklecijanu ostavio je svoju ženu i uzeo njegovu ćerku. Međutim, taj brak nikad nije bio srećan. Valerija nije odobravala krvave obračune, pre svega sa hrišćanima, kao i ostalim podanicima Rima, što je bila odlika i očeve i muževljeve vlasti. Na kraju ga je napustila, otišla u Solun gde je, verovatno, i preminula. Galerije je bio ozbiljan vojskovođa, sve je pomno planirao, pogotovo posle prvog poraza sa Persijancima. Zato što nije dobro proračunao pravac napada Dioklecijan ga je kaznio da trči do utvrđenja... Ipak, nesporno da je imao izuzetne ratne veštine: jedan je od prvih koji je rešio problem zaleđenog tla tokom bitke. Drugom redu vojske dao je štitove na koji se oslanjao prvi red - da ne klizi. Tako su dočekali protivničke konjanike, a tako su i pobedili u drugom ratu protiv Persijanaca.

Istorija je, kaže Latinović, najviše ostala dužna Galeriju zbog edikta koji je on potpisao. Konstantin nema drugi, poseban značaj osim što ga je primenio.

- Dioklecijan je uveo tetrarhiju u Rim, pokušavajući da veliko carstvo podeli između četiri cara i tako bolje funkcioniše. Galerije je uradio mnogo: pobeđivao je u ratovima u kojima je i lično učestvovao, pa je čudno da bar nije izjednačen sa ovom dvojicom... Sve u drami sam bazirao na istorijskim činjenicama. Na njima su zasnovani i odnosi među likovima. Naravno, dijaloška struktura ostavila mi je mogućnost da dopisujem, izmaštavam i gradim priču na stvarnim i mogućim dešavanjima u njegovom životu.

Preporučujemo

Kultura

0 0

UDVOJE NA VRHOVIMA PRSTIJU: Zaharova i Rjepin u maju u Beogradu

09. 03. 2026. u 15:26

Kultura

0 0

MISTIČNA SNAGA DRINE: Slikarka Natalija Miladinović o izložbi velikih formata u Galeriji "Štab"

09. 03. 2026. u 15:16

Kultura

0 0

POLA VEKA U OSAM IZLOŽBI: Čitava godina u galeriji savremene umetnosti KC Pančevo biće u znaku jubileja

09. 03. 2026. u 15:08

Kultura

0 0

NAGRADA "ĐURA JAKŠIĆ": Narodna biblioteka iz Srpske Crnje 65. put raspisala konkurs

09. 03. 2026. u 14:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije