ISTORIJA POD ŠATORIMA: U kragujevačkoj "Rimi" predstavljeni radovi Radoša Antonijevića

M. KRALj

14. 11. 2022. u 14:31

NAŠ ugledni vajar, profesor i dekan Fakulteta likovnih umetnosti Radoš Antonijević, četiri puta uzastopno nije predstavljao Srbiju na Bijenalu u Veneciji, iako je od 2015. do 2022. učestvovao na svim konkursima za postavku u našem nacionalnom paviljonu u Đardinima.

ИСТОРИЈА ПОД ШАТОРИМА: У крагујевачкој Рими представљени радови Радоша Антонијевића

Foto I. Marinković

U Galeriji "Rima" u Kragujevcu, od četvrtka uveče, zato predstavlja makete, skice, digitalne modele i skulpture, koje su činile projekte namenjene najvećoj likovnoj smotri na svetu.

Izložba nazvana "Veneciji s ljubavlju", donosi tako njegov "Kosovski ciklus - 101 godina posle" iz 2015, kao i projekte: "Na svome mestu stajati" (2017), "O koristi i šteti istorije za život" (2019) i "Dostojni sreće" (2022).

- Svaki projekat za polaznu tačku uzima forme koje vizuelizuju pažljivo odabrane ideje i mesta iz prošlosti, koje su prevazišle aktuelnost u svojim savremenostima i postale prepoznatljivi prostori istorijskog iskustva - piše u katalogu dr Ana Ereš, istoričarka umetnosti.

U projektu "Kosovski ciklus - 101 godina posle", Antonijević od šatorskog platna pravi Meštrovićev "Vidovdanski hram" ("nerealizovanu formu monumentalizacije ideje o zajedništvu i istorijskoj težnji južnoslovenskih naroda za oslobođenjem"), manastir Visoke Dečane ("upečatljivu formu srpske srednjovekovne tradicije u susretu sa vizantijskim i romaničkim kulturnim prostorima"), i Muzej savremene umetnosti u Beogradu ("koji realizuje ideju o modernističkoj i socijalističkoj emancipaciji jugoslovenskog kulturnog prostora"). Šator Meštrovićevog "Vidovdanskog hrama" deo je rada "O koristi i šteti istorije za život", u kome ga stavlja u dijaloški odnos sa glinenim poprsjem Josipa Broza Tita, konfrontirajući dva spomenika, dve jugoslovenske ideologije, sa namerom da budu postavljeni u paviljonu koji je nekada pripadao Jugoslaviji.

Treći rad sa kojim je konkurisao za Bijenale, "Na svome mestu stajati", mapira geografski i istorijski prostor omeđen planinama Olimp, Sinajska gora i Ararat i tvori, kako primećuje Erešova, krhku simboličku topografiju kolevke evropske i hrišćanske civilizacije, ali i savremeni horizont vojnih konflikata i nezaustavljive migracija stanovništva - opet u materijalu i formatu šatora. I "Dostojni sreće" podrazumevaju jedan - monumentalni šator. Ali, ovoga puta je izveden prema arhitekturi venecijanske, barokne crkve Santa Marija dela Salute. Nasparam ovog čuvenog zdanja iz prve polovine 17. veka, postavio je skulpturu - scenu atentata na američkog predsednika Džona F. Kenedija u Dalasu, odnosno trenutak kada se njegova supruga Žaklina uspinje na zadnji deo automobila pokušavajući da izbegne smrt.

- Poput skulpture, život teži da izmakne prolaznosti - objašnjava Ana Ereš.

- Radoš Antonijević skulptorskim postupkom rematerijalizacije objekata i obrisa iz prošlosti destabilizuje mogućnost njihove monumentalizacije u formi istorije. To čini s ljubavlju prema skulpturi koja uvek pronađe načine da se ostvari kao događaj koji oblikuje nove temporalnosti.

VODIČ KROZ FENOMENE

SAMOSTALNO se Radoš Antonijević (1969) predstavio u Salonu MSU i muzejima savremene umetnosti u Banjaluci i Novom Sadu. Izlagao je i u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti u Bukureštu, na Štajerskoj jeseni u Gracu, i tri puta na Oktobarskim salonima u Beogradu. Njegove skulpture nalaze se u brojnim javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, a na FLU je doktorirao sa temom "Korektivi oblika - vodič kroz skulptorske fenomene".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Dvojezične državne škole sve traženije, a jedna se uskoro otvara i u Beogradu na vodi!