UMETNOST MORA BITI PLEMENITA: Slikar Miroljub Filipović Filimir o Trsteniku i Beogradu, Pikasu i "Zubobolji", bojama dana

U NAJRANIJEM detinjstvu, dane sam doživljavao po bojama. Nedelja je bila izuzetno svetla, narandžasto-žuta, subota tamnobraon, utorak - zelen...

Miroljub Filipović, Foto Z. Jovanović

Tada nije bilo mogućnosti da se kupuju boje, pa smo crtali običnim olovkama, a ja sam još onda shvatio da je boja nešto što me uzbuđuje, i da se upravo na nju prvenstveno oslanjam da bih nešto izrazio.

Ovo za "Novosti" priča likovni umetnik Miroljub Filipović Filimir, čija dela su i posle mnogih decenija prepoznatljiva po izrazitom koloritu. Ali, opus ovog autora, nedavno ovenčanog nagradom "Zlatni beočug", kretao se od slikarstva, preko konzervacije i restauracije, do proširenih medija.

- Po prirodi sam radoznao, oduvek me je sve interesovalo. Formirao sam se u maloj sredini, gde nije bilo teoretičara likovne kulture, osim dvojice nastavnika u osnovnoj školi. Čitajući novine, časopise, knjige, shvatio sam da se u svetu dešavaju mnoge stvari. Tako sam, tu u Trsteniku, još početkom sedamdesetih pravio hepeninge. Potpuno spontano, jer sam mislio, u to vreme posle 1968. kada se osvajala sloboda, da skrećem pažnju na nešto važno.

"Podnebesja", Foto Privatna arhiva

Učestvovao je i u osnivanju umetničke grupe "Padobran", u kojoj je bilo pesnika, ali i pokojni majstor fotografije, Dragan Pešić:

- Nismo poznavali velike i male centre, jer smo smatrali da umetnost nastaje svuda, da svuda može da se prikaže i da pripada svima. Trstenik je sedamdesetih godina, zahvaljujući razvijenoj industriji, bio izuzetno dinamičan grad. Tu sam upoznao vodeće umetnike toga vremena, koji su dolazili na "Jefimijine dane" - objašnjava autor za koga je decentralizacija kulture od suštinskog značaja, ali mu je poražavajuće što je godinama, novac tome namenjen, bio trošen u Beogradu.

- Lepo je učestvovati na Oktobarskom salonu, ali ništa nije manje važno predstaviti radove u malim sredinama. Tu ljudi iskreno dolaze da pogledaju izložbe, a svako umetičko delo svoje mesto nalazi tek u oku posmatrača. Zašto bi se kategorizacija pravila prema saobraćajnim vezama.

Sazrevanjem je, kako otkriva, stigla i saradnja sa beogradskim SKC-om, a onda je otkrio knjigu Mixed media Bore Ćosića i uvideo šta sve može da bude umetnost:

- Shvatio sam da ako što više tih likovnih pravaca razumem, da ću postati neka vrsta poliglote. Bio je to način da učim.

Osamdesetih je onda odlučio da se profesionalno bavi restauracijom i konzervacijom (zanimanje za naše srednjovekovne spomenike poteklo je iz vremena kada ih je obilazio kao planinar), i više od decenije radio kao saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu. Povukao se nezadovoljan položajem tog esnafa, a poslednji posao mu je bio vraćanje fragmenata mozaika u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.

"Bojilište", Foto Privatna arhiva

Za ovog umetnika slika je uvek bila na prvom mestu, jer ostaje kao najtrajnija baština, iako joj je sada pomalo dostojanstvo ugroženo:

- Koliko znam i umem trudim se da joj to sačuvam u vremenu kada se sve predstavlja kao umetnički događaj, pa čak i stvari koje nemaju mnogo plemenitog u sebi. Osnovna misija umetnosti je da bude plemenita. Ona mora da bude iznad svake politike. Nešto što vodi u dobrobit čovečanstva. Jednom je Pikaso rekao: "Doći će vreme kada će slikarstvo moći da umanji bol zuba." Verujem u to, ali još imamo zubobolju, sve te ratove, katastrofe...

Apsurdno je da sada ima mnogo obrazovanih ljudi, a da je opasnost po ljudski opstanak izuzetno velika.

"Ikonart", Foto Privatna arhiva

Priroda, čovek i tehnologija

UMETNIK trenutno radi na nastavku ciklusa "Bojilišta" i "Podnebesja", i paralelno i na seriji "Ikonart", koja je njegov odgovor na situaciju u svetu. Veruje da će ljudi shvatiti koliku ulogu ima priroda i početi više da uče i usvajaju od nje.

- Tri puta sam boravio u Kini, na njihovom Bijenalu i uvideo da njihova vezanost za prirodu pozitivno utiče i na njihov tehnološki progres. Oni su ostali vezani za prirodu, a postali savremeni. I u likovnoj kuturi su otišli mnogo iznad drugih.

Bijenale

SA umetničkom grupom "Kvart" Filimir je bio učesnik 50. Bijenala u Veneciji, u izboru italijanskih selektora. U grupi su bili i Dobrica Kamperelić, Ružica Mitrović, Jelica Obođan i Vesna Đuričić:

- Tu sam upoznao velike umetnike, a najdraži mi je bio susret sa Šozom Šimamotom, osnivačem čuvene grupe "Gutaji", koji je već bio u ozbiljnim godinama, a u Veneciji, sa svojim studentima, bio je u istoj selekciji kao i mi. Iako velikan, ponašao se normalno, skromno, posvećenički...

Preporučujemo

Kultura

0 0

POLA VEKA JE "VISIO" U GALERIJI: Skriveni Van Gogov autoportret otkriven ispod postojeće slike seljančice

15. 07. 2022. u 19:24

Kultura

0 0

ODGAJANI SMO ZA BUDUĆNOST KOJA SE NIJE DESILA: Nikola Radosavljević, najmlađi dobitnik prestižnog "Velikog pečata"

12. 07. 2022. u 19:15

Kultura

0 3

MI SMO UVEK SA OTADžBINOM, ALI OTADžBINA JE BEZ NAS: Slikar Savo Rakočević o životu i Srbima u SAD

10. 07. 2022. u 14:30

Kultura

0 1

TESLIN ČUDESNI ŽIVOT: Italijanski umetnik Danijele Meuči o grafičkoj noveli posvećenoj o slavnom srpskom naučniku

28. 06. 2022. u 13:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije