SRPSKI ORNAMENT BLISTAO U MILANU: Biljana Jotić, V. D. direktora Muzeja primenjene umetnosti

Miljana Kralj

24. 07. 2022. u 07:42

PROJEKAT kojim se Srbija predstavila na 23. Trijenalu u Milanu, izazvao je mnogobrojne pozitivne reakcije publike i članova žirija, sa kojima je prilikom posete našem paviljonu bio i jedan od ovogodišnjih kustosa ove međunarodne izložbe, arhitekta Francis Kere, koji je više puta istakao izuzetnost, kako ideje, tako i realizacije.

СРПСКИ  ОРНАМЕНТ БЛИСТАО У МИЛАНУ: Биљана Јотић, В. Д. директора Музеја примењене уметности

Foto M. Anđela

Potom, nam je rečeno, i to zvanično, posle dodele nagrada, da smo bili u užem izboru.

Ali, priznanje nam je izmaklo. Verovatno zato što učestvujemo prvi put.

Upravo po povratku iz Italije, ove utiske sa ugledne smotre, za "Novosti", prenosi Biljana Jotić, v. d. direktora Muzeja primenjene umetnosti, realizatora i organizatora celokupnog našeg nastupa, a kojoj je pripalo mesto komesara i kustosa. Podeća i da se prvi put, kao nacionalna selekcija, predstavljamo na jednoj od najznačajnijih svetskih manifestacija u oblasti arhitekture i dizajna, na direktnu inicijativu ministarke kulture i informisanja i potpredsednice vlade, Maje Gojković, koja je svečano otvorila naš paviljon 15. jula (prema novim propisima, zbog još jednog talasa korone, bilo je dozvoljeno prisustvo samo 50 ljudi, iako je interesovanje bilo znatno veće).

- O značaju smotre govori i to što su kustosi upravo svetski slavni Kere, tvorac jednog autohtonog, utopijskog, novog stila u arhitekturi, koji se vraća tradicionalnoj afričkoj arhitekturi i Ersilija Vaudo, astrofizičarka i direktorka za diverzitet pri Evropskoj svemirskoj agenciji, koja prati najsvaremenija naučna otkrića - nastavlja sagovornica.

- Njihov koncept, koji se vidi iz naziva cele izložbe "Nepoznate nepoznanice. Uvod u misterije", poklopio se sa idejom našeg rada izabranog na konkursu - Infinity of Structure, koji takođe povezuje tradiciju i nauku, a čiji je autor Ivan Mangov.

Šta je u osnovi rada koji nas je predstavljao?

- Koncept je formiran na našoj tradiciji i ima jasnu poruku o našoj pravoslavnoj istoriji. Baziran je na srednjovekovnim freskama, a početnu osnovu činio je jedan ornament odabran sa odežde na fresci iz manastira Hopovo. Arhitekta Mangov, koji je uz koncept, autor i kompletnog dizajna, osmislio je da se taj ornamet uradi na različite načine i spoji sa savremenim izrazima. Slikar Marko Lađušić je oslikao dvanaest slojeva slike, u čijoj pozadini je taj element. A ta slojevita predstava se završava proširenom realnošću, koju je uradio Marko Todorović. Kada se stane ispred slike, koja je praktično totem, jer povezuje 12 slika, i daunloduje aplikacija, proširena realnost posmatrača vodi kroz sve te slojeve i dovodi do ornamenta. Sam taj trenutak je neverovatno iskustvo za brojne gledaoce. U timu je bio i Aleksandar Vac, keramičar, koji je ornament varirao u više od 300 malih, ručno rađenih predmeta. Celokupnu atmosferičnost kompletirala je autentično napravljena muzika Dorjana Jovanovića, a i sam prostor paviljona podseća na arhitekturu naše srednjovekovne crkve.

Ta visokotehnološka izložba nastavlja se na jednu dobru tradiciju samoga muzeja, nagrađivanu postavku "Osvežavanje memorije - ornamenti srpskih srednjovekonih fresaka", nedavno preminulog Dušana Milovanovića...

- U savremenoj ponudi neverovatnog broja informacija, ono što nas jedino može izdvojiti je ono što je autentično, vezano za prepoznatljiv identitet MPU. Upravo zbog toga se odabir ornamenta naslanja na izložbu koja je ostavila velikog traga u ovoj ustanovi, a na kojoj je radio Ivan Mangov.

Dogodine vaša institucija realizuje još dva značajna međunarodna nastupa, učešće na Kvadrijenalu u Pragu i Bijenalu arhitekture u Veneciji. Da li će se nešto menjati?

- Neće biti izmena, držaćemo se javnih konkursa, koji inače nedostaju na našoj sceni. Ne samo kada su u pitanju međunarodni nastupi, sprovodićemo ih i kada je reč o izložbama u muzeju, poput Salona savremene primenjene umetnosti i drugih, da bi sve bilo dostupnije i vidljivije najširoj javnosti. Za praško kvadrijenale konkurs je već završen i imamo odličnog predstavnika, Aleksandra Kuča. A pored nastupa u Veneciji, imamo i jednu novinu: Srbija će se prvi put, sledećeg juna, predstaviti i na Bijenalu dizajna i arhitekture u Londonu. Ali, ne samo da idemo u inostranstvo, nego ćemo ugostiti i veliki međunarodni događaj. Sledećeg 31. januara, otvorićemo izložbu čuvenog arhitekte Borisa Podreke, koji je baš na taj dan rođen u Beogradu.

Svojevremeno je britanska premijerka Tačer doputovala u Beograd samo da bi u ovom muzeju otvorila izložbu britanskog srebra. Kako vratiti tu vrstu svetske vidljivosti?

- Korak ka tome je i Podrekina izložba, koju imam čast da kuriram, ali i brojni drugi, koje polako pravimo kako bismo povratili sjaj MPU. Imamo dobru saradnju sa Italijanskim kulturnim centrom i njihovom privrednom komorom, pa smo prošle godine ustanovili "Dane italijanskog dizajna". Imamo odlične kontakte i sa ambasadorom Japana, ambasadama Izraela, Češke... A da bi mogle da nam dolaze izložbe, jedna od velikih stvari koje smo uradili je integrisani sistem obezbeđenja. Uz to, lani nam se povećala posećenost, čemu je doprineo posebno 44. Salon arhitekture, koji je imao više od 7.000 gledalaca u samoj zgradi, pored onih novih, "virtuelnih". Sledi nam međunarodna godina stakla sa velikom izložbom "Na staklenom putu", krajem ove godine.

Foto M. Anđela

Polje delovanja vam je veoma široko, od mode do arhitekture, bilo je inicijativa da se neki delovi izdvoje u odvojene institucije...

- Naparavili smo malu reorganizaciju u samom delovanju muzeja, a to je da smo počeli da funkcionišemo kroz centre za arhitekturu, dizajn, modu. To je jedini način na koji MPU, koji je tako rasprostranjen i širok, u sadašnjem obliku, može da odgovori potrebama. Kao organizatori Dečjeg oktobarskog salona, razvili smo i centar za mlade, pa ćemo razvijati i istraživačku delatnost, predavanja, razmenu studenata. Uključili smo i visokoškolske ustanove iz cele Srbije.

Krađa koja se desila u MPU pre tri godine dobila je sudski epilog. Kakav?

- Postoji presuda, koja još nije pravosnažna. Još ima pravnih zavrzlama, ali borimo se.

Mi smo republička institucija, fond za koji smo zaduženi pripada našem narodu. Do sada je vraćen samo jedan bodež, ali nijedan drugi od 47 ukradenih eksponata. Neki vid odštete ćemo morati da dobijemo. To je naše nacionalno blago, predmeti vezani za našu istoriju. Zahvaljujući integrisanom sistemu obezbeđenja muzej je sada mnogo sigurniji.

Svi ovde vredno radimo da vratimo ugled onom što naš muzej zaista jeste, na šta je ružnu senku stavio medijski aspekt te krađe. Ne treba se baviti samo time šta se desilo jedne noći, a da se zaboravlja šta se sve ovde svakodnevno radi.

ČELEBONOVIĆI I SELIDBA

ZGRADA je u restituciji vraćena naslednicima Čelebonovića. Da li će to uticati na to da muzej ostane na istoj adresi?

- Nije cela zgrada vraćena, već samo jedan deo na koji muzej plaća rentu. Za ostali deo proces je i dalje u toku. Neka pravnici rade svoje pravne stvari, ali Čelebonovići i MPU imaju neraskidivu vezu. Postoji dobra volja Vladana Čelebonovića, koji je naslednik. Sigurna sam da se ništa neće menjati, imamo stalne razgovore, druženja, međusobnu saradnju. 

DOBITNA KOMBINACIJA

U SAMOSTALNOM, privatnom, nezavisnom sektoru, mnogobrojne su pokretačke inicijative, koje pružaju napredne ideje - smatra sagovornica.

- Taj deo je aktivniji od institucija, koje, sa druge strane, imaju izuzetan stručni kadar, stvaran i razvijan godinama i decenijama. Spoj te dve grane kulture i umetnosti može da dovede do dobitne kombinacije. Mi smo to pokrenuli kao incijativu u MPU, što se videlo na prošlogodišnjem Salonu arhitekture, ali i na drugim projektima, poput digitalizacije zbirke stakla, koju radimo u saradnji sa privatnim sektorom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

HEMOTERAPIJE DOŠLE NA NAPLATU Deki o odluci da potraži posao iza kamera