Kultura

PIONIRI SRPSKOG GRAFIČKOG DIZAJNA: "Tri međuratna plakatera" u Muzeju primenjene umetnosti

М. КРАЉ

12. 10. 2021. u 10:39

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

OD sredine sedamdesetih, do sredine osamdesetih godina prošlog veka u beogradski Muzej primenjene umetnosti dospele su, putem otkupa ili poklona, zaostavštine Dušana Jankovića (1894-1950), Miloša Babića (1904-1968) i Mihaila S. Petrova (1902-1983), a kakav je značaj ovih svestranih umetnika za istoriju grafičkog dizajna u Srbiji, upravo pokazuje izložba "Tri međuratna plakatera" otvorena prošle nedelje na Topličinom vencu.

ПИОНИРИ СРПСКОГ ГРАФИЧКОГ ДИЗАЈНА: Три међуратна плакатера у Музеју примењене уметности

Mihailo S. Petrov, Foto Arhiva

Dušan Janković, Foto Arhiva

Na izložbi, čiji je kustos Bojana Popović, muzejska savetnica MPU, iz kolekcije ove institucije predstavljeno je oko šezdest nacrta za plakate, kao i neki od njihovih odštampanih primeraka, a čiji su autori Janković, Babić i Petrov. Grupisani su po temama - izložbeni, sportski, angažovani, filmski i komercijalni. Bez obzira na to što svaki od ovih stvaralaca nije zastupljen posebnim odeljkom, na postavci su uočljive njihove autorske osobenosti, ali i ono što im je zajedničko.

Vidljiv je i duh epohe, a za grafički dizajn u periodu između dva svetska rata karakteristično je široko polje delovanja, od opremanja i ilustrovanja različitih publikacija, preko oblikovanja slova, logotipa, znakova, povelja, diploma, čestitki, pozivnica, poštanskih marki, novca, hartija od vrednosti, memoranduma, ambalaže, oglasa, plakata... Prateći globalne tokove posle Velikog rata, težnja ka moderizaciji bila je prisutna u svim oblastima društva, pa i u umetnosti i grafičkom dizajnu. Ali, za razliku od inostranog, srpski grafički dizajn tog vremena nedovoljno je poznat i istražen, najpre zbog toga što je vrlo malo toga sačuvano.

Miloš Babić, Foto Arhiva

Početkom dvadesetih godina 20. veka, u Beogradu su profesionalni grafički dizajneri radili kao saradnici reklamnih agencija, a opus i imena većine njih do danas su ostali nepoznati.

- "Slučaj" Miloša Babića predstavlja izuzetak, zahvaljujući tome što je on, imajući svest o njihovom značaju, sačuvao svoja najvažnija ostvarenja uprkos ratnim razaranjima i ličnim nevoljama - piše, između ostalog, u materijalu koji prati ovu izložbu.

- Među njima je najviše plakata, koji su, uz novinski oglas, bili najvažniji medij grafičkih tržišnih komunikacija. Ugledni vajari, slikari i grafičari, poput Sretena Stojanovića, Đorđa Andrejevića Kuna i Ive Šeremeta, takođe, su ih povremno izvodili, najčešće one namenjene kulturnim sadržajima.

Plakat je, međutim, za Dušana Jankovića i Mihaila S. Petrova, bio ravnopravna likovna disciplina, uz sve druge kojima su se uspešno bavili:

- U svojim najboljim izdanjima, njihova plakaterska rešenja, kao i Babićeva, predstavljaju vrhunce pionirske faze ovog medijuma u našoj sredini. Po svojim likovnim dometima, ikonografiji i stilskim karakteristikama, oni, takođe, pripadaju i korpusu kvalitetnog evropskog međuratnog plakata. Janković, Petrov i Babić su govorili istim stvaralačkim jezikom kao njihove kolege u Parizu, Londonu, Berlinu, Beču, Budimpešti, Krakovu..., bilo da su koristili internacionalne vokabulare ar dekoa ili deradikalizovanih avangardnih umetničkih pravaca - tih stubova grafičkog dizajna 20. veka.

Izložba će biti otvorena do 30. oktobra.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal