I LEPO I STRAŠNO IZ SVETLOSTI I SENKE: Umetnik Vladimir Lalić o radovima koje će predstaviti na novoj izložbi "Granice trošnosti"

NA prvi pogled deluje kao da se izložba "Granice trošnosti" odnosi na inspekciju mikroorganizama, bolesti, virusa, ali se ona mnogo više bavi nama. Ima tu i političkih i sociopolitičkih tema... Zapravo, dosta toga na njoj ne predstavlja ono što nam se čini da vidimo.

Vladimir Lalić, Foto N. Maraš

Ovako umetnik mlađe generacije, sa već stečenim zavidnim međunarodnim ugledom u Parizu, Njujorku, Singapuru, Trstu - Vladimir Lalić (1983), opisuje samostalnu postavku radova i objekata, koja će svečano biti otvorena u četvrtak, u beogradskoj galeriji "Novembar", od 17 do 20 časova.

- Svi ti insekti, deformisani ljudi, deluju kao nešto ružno i užasno, a ja u njima tražim lepotu. Agresija, divljaštvo, izvitoperenost, ne trebaju da budu dozvoljeni u životu, ali se ne smeju ni cenzurisati. Upravo kroz filter umetnosti možemo u tim stvarima da dođemo do saznanja o sebi i onome što ne razumemo - objašnjava autor, jednako uspešan u vizuelnom stvaralaštvu, kao i muzici: školovani je tenor koji nastupa sa horom "Viva voks" i u operi Madlenijanum, kao i sa bendom Organized Chaos, čiji je osnivač i frontmen.

"Bestijarijum", Foto Privatna arhiva

Prvi put će se Lalić u "Novembru" (kako kaže u jednoj od privatnih galerija, kojih bi kod nas trebalo da ih ima više i da budu priznatije) predstaviti i objektima, koji su na tragu dugogodišnjih razmišljanja o trodimenzionalnosti i dvodimenzionalnosti:

- Ti objekti se dodiruju sa idejom o prostornom crtežu, ali sam crtežima ovde dao novu dinamiku, "spljoštio" sam ih u pleksiglasu - priča Lalić.

Presij, Foto Privatna arhiva

U nekim od kompleksnih kompozicija, figure su predstavljene zbijene jedna uz drugu, kao da su svi "u istom košu", ali je svaka, zapravo, "na svom sloju":

- I sam čovek je višeslojno biće, a u tim slojevima su i senke nečeg minulog. Ljude vidim kao dete koje se neprestano oblači kožom i korama. Zato i želim da raslojim čoveka i dođem do tog deteta unutra. Ipak, nemam pretenziju da išta otkrijem, već samo da postavim još jedno pitanje, i to univerzalnim jezikom boje, forme, muzike, tona. Odgovor i odgonetka pripadaju posetiocima, pojedinačno.

U drugom segmentu postavke, u zamračenoj sobi, biće izložene "svetlosne kutije", takođe od slojeva pleksiglasa sa Lalićevim crtežima. Biće osvetljene odozdo i odozgo, ali će se svetlo tako menjati da slika nikada neće biti ista.

- Imam i želju da se okušam u sada popularnim projekcijama, animacijama, NFT-ovima, ali da to ne bude u digitalnoj, već analognoj formi - nastavlja sagovornik. - Oni koji su radove videli u mom ateljeu, prisustvo i odsustvo svetlosti, doživljavaju hipnotički, meditativno. S druge strane, prizori na pleksiglasima su uznemirujući. Upravo te suprotnosti koje čine život su i u mom biću, pa se bavim vizuelnom umetnošću, ali i muzikom, volim da budem sam, ali i okružen velikim društvom...

"U pravi trenutak", Foto Privatna arhiva

Pleksiglas, "tu finu, sintetičku, upeglanu, prozirnu površinu", na koju postavlja dramatične prizore, koristi, kaže, iz više razloga:

- Ta bića ili metamorfoze koje crtam na pleksiglasu deluju kao da su fosilizovani. Kao ostatak nekog stvorenja u kamenu. Ali, sada je to plastika, što je i opomena, da će nas plastika progutati.

Na izložbi u Muzeju grada Beograda u Resavskoj, Lalić je imao instalaciju sa muvama, koje su sada zamenili moljci:

- Ako su muve bile politička kritika društva, moljci su razigraniji, seksualniji, karakterniji. Izležu se iz crvotočine, u koju su ulazile muve. Prisutno je to zujanje, roj, koji ukazuje i na ljudsku osobinu da se stalno pratimo: ko je lepši, veći, drugačiji...

"Zujanje" je, kako tvrdi, karakteristično i za ono što nam se dešavalo tokom pandemije:

- Izloženi smo bili pogrešnim i brzim informacijama, što je širilo paniku više nego ikada do sada. Nastale su i ogromne podele, ko je levo, desno, u sredini, ko u šta veruje... Cela situacija pokazala je jednu nespremnost i iščašenost društva. Mutnu vodu.

"Mokra sam kao voda", Foto Privatna arhiva

Neću da se zatvorim u svoj manir

SPAJANjE krajnosti kroz različite umetničke izraze (od opere do alternativnog zvuka, performansa...) za Lalića je igra koja ima svoja estetska pravila:

- Za tu lepotu igre Mihajlo Pantić kaže: "Svaka igra, makar i brutalna, iskupljuje."

Interesantno mi je da budem taj kameleon, da u jednom trenutku koristim glas da vrištim, a da sa druge strane mogu da pevam i delikatnije tonove. Tako je i sa umetnošću, kad nešto što deluje užasno prevedeš na linije i boje, pa to postane lepo. Ne želim sebe da zatvaram ni u šta. Smrt za bilo kakvu kreativnost je da kažete "Ovo je moj stil".

Užasavam se tih reči. Nadam se da nikada neću biti zatvoren u svom maniru.

Preporučujemo

Srbija

0 1

ČITAV SVET NA 10H10 CENTIMETARA: Bijenale minijature u Gornjem Milanovcu

23. 04. 2022. u 08:12

Poznati

0 0

JEDINI FESTIVAL SA DUŠOM: Multimedijalna izložba u Klubu RTS povodom predstojećeg "Beogradskog proleća"

21. 04. 2022. u 22:50

Srbija

0 0

TRADICIJA DUGA TRI DECENIJE: Izložba sa Umetničke kolonije "Kolut Mandić"

21. 04. 2022. u 14:26

Kultura

0 0

MAJSTORI NA VELIKOM FORMATU: Vredna dela iz zbirki domaćih kolekcionara na izložbi u sva četiri prostora beogradske galerije "Arte"

21. 04. 2022. u 09:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije