PORODICA, NAŠ TIM KOJI UVEK POBEĐUJE: Reditelj Vasilije Nikitović o Uskrsu sa suprugom Marijom i njihovo osmoro dece

VASKRS je najradosniji praznik jer je uvek pobeda, novo rađanje, novi život.

Foto Jelena Jovanov

Marija i ja se trudimo da deci prenesemo one istinske vrednosti kojima su nas učili naši roditelji i koje su deo naše tradicije, vere i kulture.To je važan događaj za nas, jer iznova uviđamo da su deca proslava vaskrsenja. Možda je zbog toga njihova radost najlepša - kaže, za "Novosti", reditelj, scenarista i producent Vasilije Nikitović.

U porodičnom domu, koji deli sa suprugom Marijom Jelić, nekadašnjom članicom benda "Bičarke na travi", a sada filmskom kompozitorkom, veselja, druženja i zabave ima svakodnevno, a ne samo za Uskrs. Za Vasilija i Mariju i njihovo osmoro dece svaki dan je praznik.

- Radujemo se Vaskrsu učeći decu da lepotu ovog praznika prepoznaju i u prolećnom cveću, i u svemu što je dobro, istinito i hrabro. Jer, i ustati posle pada, plača i poderanih kolena, i to je velika životna pobeda. U ovom vremenu sudara civilizacija, ovaj praznik nam pokazuje put. U epohi otuđenja, vraća nas ljudima.

Autor filma "Četiri ruže" (i "Krune", koja je u pripremi) otkriva kakva je atmosfera ovih dana u njihovoj desetočlanoj porodici. Ko se najviše raduje praznicima, a ko najviše radi?

- Svi se radujemo i svi radimo. Nemoguće je drugačije, jer deca sreću vide u svemu. I najmlađi Dimitrije ima puno posla, treba trčati, treba se igrati... Ta porodična atmosfera stvara jednu posebnu pokretačku energiju. Ako neko i pokuša da izbegne dnevne obaveze, odmah se čuje glas ostalih koji ga podsećaju na njegov deo posla. Dečja snaga je neiscrpna i ogromna, ona nas pokreće, daje polet, ona je Marijina i moja snaga i životna inspiracija. Svi nas pitaju, kako sve postignete sa toliko dece, a ja se često pitam, kako ćemo sve završiti kad nas je "ovako malo" - govori Vasilije kroz smeh.

Njih dvoje su na ličnom primeru pokazali koliko im je važna porodica, a na pitanje kakvo je mesto porodice u današnjem društvu, odgovara:

- Jaka porodica nikada ne može biti ugrožena. Ni moderno doba joj neće nauditi ako je vrednosti sistem takav da je ona na prvom mestu. Porodica je bedem, ključ opstanka, mesto postojanja, podrška i uteha, i ako izgradite jak porodični brod, izazovi dođu i prođu, a porodica osnaženo nastavlja da plovi kroz život. Ako li naiđu bure i oluje, ona je luka koja daje sigurnost, koja širi jedra, ima spasilačke čamce i sve što je potrebno, kako bismo sačuvali i sebe i druge. Naravno, neophodna su odricanja, ali ona koja vas teraju da zaboravite na egoizam, sebičnost i samougađanje, da učite da delite sve što imate, da se borite i stvarate čak i onda kada mislite da je to neizvodljivo ili teško.

Što je porodica veća, ona je snažnija, kaže reditelj i dodaje:

- Kad se male ruke spoje i slože, nastaju najlepše kule u pesku, najlepši zagrljaji, najbolji timovi koji uvek pobeđuju na svim životnim poljima. Veštački je nametnuta lažna teza da veća porodica ugrožava karijeru i uspeh. To je jedna od velikih laži novog doba.

A ko ima najveći autoritet, čija je "zadnja" u njihovoj kući?

- "Zadnja reč" je važna jer je deci potrebna snaga autoriteta zbog osećaja sigurnosti, pravilnog usmerenja u odrastanju i vaspitanju kako ne bi bila prepuštena upravo izazovima dečje samovolje i uticaju negativnih pojava koje donosi moderno doba. I uspevam u tome da razumeju, shvate i poslušaju kada se, primera radi, kaže - "ugasite telefone i na spavanje!" Međutim, uvek se može javiti makar jedan ili više glasića koji prekidaju tišinu. A to je lep trenutak jer deca kroz vaš, stvaraju i sopstveni autoritet.

Čarobno rešenje je kompromis kroz "dogovor koji kuću gradi" i to je dobar put učenja važnih životnih lekcija. Moja "zadnja" često je - "pitaj majku, ako ona dozvoli, onda može". I, moja najvažnija reč je tada - "Slušaj majku!" Ja imam poslednju reč na filmu, al` u životu to je Marija.

Iskustva sa "delegiranjem poslova" u sopstvenoj kući, Nikitoviću pomažu i u rediteljskom poslu.

- Kada gradite dom i porodicu stičete brojne veštine koje vam pomažu da shvatite život, ljude, sebe i svet oko vas. Film i porodica imaju sličan životni ciklus jer počivaju na fenomenu zajedništva, na timskom radu u kome je svaki segment podjednako bitan i neizostavan. Nema malih uloga u filmu kao što nema malih uloga, dužnosti i obaveza u porodici. Ručak je neophodan, ali važni su i kolači, i škola, i trening, i šetnja, i san i smeh... I vidite, lingvističko-leksički oblik reči roditelj-reditelj u srpskom jeziku ima zamalo isti oblik. Očigledno je uloga roditelja i reditelja po nečemu idejnom, veoma slična. Suština je ista jer je i u porodici i na filmu čovek centar. Porodični život znači i život za drugog gde drugi postaje prvi. I film ima sličnu ili istu filozofiju, jer stvarajući zajedno, stvaramo za druge u želji da ulepšamo svet ili ukažemo kako je život lep ako je ispunjen smehom i, iznad svega, smislom našeg postojanja u njemu. U filmu i u porodici neophodno je živeti pod istim zvezdanim nebom. Tu je negde ta nit koja nas spaja.

Foto Jelena Jovanov

Vasilije objašnjava da je "svetu u kojem živimo hitno potrebno malo smeha i malo više smisla", zbog čega se i u novom filmu "Kruna" vraća komediji, nimalo lakom žanru u ovo vreme.

- Smisao je istina, a ona je potrebna kako bismo pobedili i izbegli zamke lukavog besmisla. Potraga je i svojevrsna pobuna protiv apsurdnosti i besciljnosti. Kad se svemu tome doda malo smeha i više radosti, pobeda je zagarantovana. Umetnost je nasmejati se pred bilo kojim izazovom i neočekivanim životnim problemom. Ovu životnu lekciju naučio sam od moje supruge Marije koja s osmehom rešava sve probleme. Ako uspete da se strahu nasmejete u oči, vi ste pobednik. I upravo "Kruna" namerava da sjajem rastera tamu otkrivajući neke nove predele slobodnog života. Naravno, kao i život, i film donosi mala i velika iznenađenja. Tako ćemo i u "Kruni" gledati život pun suza i smeha, svetla i tame, kao što se i u životu smenjuju kiša i sunce.

Njegov novi film smešten je u "bajkoviti mikrokosmos" u kome vladaju "egzotični kraljevi i princeze, prosjaci i ljubavnici"...

- Bajkoviti kosmos je mesto i vreme radnje ove filmske priče, a istovremeno, ona je utemeljena u realnom životu i egzistencijalnim pitanjima svih ljudi. Ako je vreme i mesto kosmički određeno, onda je veća verovatnoća da je u pitanju svevremenost priče koja se mogla desiti bilo gde i bilo kada, čak i sada, pred našim očima. Film i TV serija "Kruna" ispunjeni su čitavom galerijom živopisnih likova u kojima će gledaoci prepoznavati i bliske duše, ali i večne likove u kojima otkrivamo svet i čoveka u njemu.

Foto Jelena Jovanov

U "Kruni" će svako moći da pronađe sebe, ili bar nekoga koga voli i poznaje. Ali, i tada će doći do preokreta, jer u Srbiju stiže "Kruna" kakvu niko ne očekuje - najavljuje Vasilije Nikitović.

DECA PREPOZNAJU ISTINU

NIKITOVIĆ kaže da od dece, i supruga i on, uče veoma ozbiljne životne lekcije.

- Deca nepogrešivo prepoznaju istinu, a zadatke i probleme najbolje rešavaju kroz igru i smeh. Naučio sam da poslušam njihov savet i da im tražim mišljenje. Učim da se sve može podeliti i tako umnožiti, učim da postoje i drugi koji su mi povereni na čuvanje i da je to moja velika odgovornost. Učim da se smejem i radujem još više i da budem pravi drug kada je potrebna uteha zbog propuštenog šuta na utakmici. Svakodnevno učim da budem bolji otac i suprug, jer deca veruju svojim roditeljima i podstiču ih da budu najbolji.

Preporučujemo

Kultura

0 0

CIKLUS "UMETNIK U BIBLIOTECI": Rediteljka Tanja Mandić Rigonat o predstavama po delima Dostojevskog i Ibzena

28. 03. 2022. u 17:34

Društvo

0 0

ZBOG SITAUCIJE U UKRAJINI: Mihalkov odložio pristupnu besedu SANU

28. 02. 2022. u 10:41

Kultura

0 21

KUSTURICA: Sve se sada menja - Izvor ovom u Ukrajini je u ratu u Jugoslaviji (VIDEO)

27. 02. 2022. u 21:17

Kultura

0 18

SRBI I RUSI ZA HOLIVUD LOŠI MOMCI: Legendarni Oliver Stoun o satanizaciji našeg naroda

11. 07. 2021. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije