INTERVJU Goran Bogdan: Oni znaju za "hvala" i "molim", i imaju nadu

KO na brdo, ak' i malo, stoji, više vidi no onaj pod brdom. Goran Bogdan, rodom iz Širokog Brijega, otelotvorenje je ovog Njegoševog zapisa. Uz roditelje, profesore prirodnih nauka, zainteresovao se za pedagogiju i makroekonomiju. Po završetku Ekonomskog fakulteta, tokom kog je uporedo studirao i Saobraćajni fakultet, životni put ga je odveo u Ministarstvo finansija.

Foto promo

Već prvog dana dao je otkaz i posvetio se glumi koju je zavoleo još tokom srednje škole. Tada je smatrao oholim da se naziva umetnikom, mada se dalo naslutiti da će iz vrišteće glumačke strasti, kako ga je kritika opisivala, nići veliki umetnik. Igrao je u brojnim filmovima, glavnu ulogu imao je u francusko-britanskoj seriji "Poslednji panteri", a glumio je i u popularnoj drami "Fargo". N

a našim malim ekranima gledali smo ga u serijama "Prvaci sveta", "Vere i zavere", "Jutro će promeniti sve", "Senke nad Balkanom", "Močvara" i "Vreme zla". Dok čekamo novo ostvarenje Slobodana Šijana "Budi Bog s nama" i nemački film Faraway, koji 2023. stiže na Netfliks, Gorana Bogdana pratimo na RTS 1, vikendom, u 20.05, u nagrađivanoj seriji "Područje bez signala". Šestodelna drama u režiji Dalibora Matanića nastala je po romanu Roberta Perišića koji predstavlja tranziciju i odnos socijalizma i kapitalizma na našem podneblju.

- Roman je jedan od retkih koji progovara o onom posle. Obećavano nam je mnogo, prevareni smo, možda najviše od samih sebe. Mislili smo da su snaga i zanos beskrajni i neiscrpni, a naišli smo na skrivenu rupu u naizgled idiličnom dnu, no ipak dnu. Shvatili smo da smo ostali sami, možda čak i gore nego sami, sa strancima koji se zovu naši i u ime našega nam piju krv sa smeškom. Ipak, ljudska dobrota je tu negde i nije nestala - priča za "TV Novosti" Goran Bogdan.

* Šta karakteriše junake okupljene oko oživljene fabrike u Nuštinu? Kakav je vaš predradnik Branoš?

- Odlikuje ih ono čega se možda sećamo sa sela i poseta dekama i bakama. Podsećaju me na romane Bekima Sejranovića. Ima tu i Ive Andrića i Meše Selimovića. Oni su ljudi koji još imaju nezamućene namere i nepatvorenu dobrotu. Svoju muku viteški podnose sami u tišini. Znaju za "hvala" i "molim". Imaju nadu koja se još viđa samo na starim, "zrnastim" filmovima. Ali njihovo zrno nade proklija. Ispadoh nostalgičan, a možda nemam razloga. Moja sećanja počinju kasnije. Ali pametnom dosta. Ako ne znam šta bih, znam vala šta ne bih. Ne bih ovo. Može bolje. Serija govori pomalo i o tome. Ima u seriji plakat na kome su radnici sa podignutim šakama. To je iz vremena kojih se ne sećam, iz kog su ostale samo relikvije da podsećaju. Doba komunizma i Jugoslavije. Blasfemija je danas reći da je neko jugonostalgičar, a ja ne mogu to da budem ni da hoću. Laž bi to bila. Komunizam kao ideologiju naročito ne podržavam kao makroekonomista. Ali dostojanstvo radnika podržavam. Šta smo našem čoveku mi, naši, danas uradili, govori o našim dostignućima. Našem progresu, odnosno regresu.

Foto promo

* Kolika je moć umetnosti? Da li ona ima snagu da podstakne promenu, da natera gledaoca na preispitivanje? Kakav udeo umetnost i kultura, po pravilu marginalizovane oblasti čovekovog delovanja, mogu imati u borbi za zaštitu radnika i njihovih prava?

- Mogu postavljati pitanja, mogu ulepšati život, učiniti ga zabavnijim. Moć umetnosti je velika. Kolika je moć kulture? Kolika je moć duhovnosti? Blisko je to. Umetnost je svakim danom sve veći biznis, stvara dodatnu vrednost. U sistemu socijalnom i sa pravednom raspodelom dohodaka može činiti veliku razliku. Nerazvijene civilizacije baziraju ekonomije na primitivnim, radno zavisnim industrijama i privrednim granama: usluge, poljoprivreda, metalurgija. Bolje razvijene se okreću više tehnološki zavisnoj privredi, gde je čovek rasterećeniji, a privređuje više. Preduslov za takva društva je velikim delom i obrazovanje. Obrazovanje i kultura, odnosno umetnost, idu ruku podruku. Razvijaju maštovitost i pomiču granice dostignućima. Rasterećuju suvoparne tehnološke napore. Da ne govorim o putu spoznaje, time i religije. Umetnost je neodvojiva. Rasta teško da može biti bez umetnosti. Možda su zato u svim državama u regionu toliko mali procenti odvajanja u BDP-u za umetnost. Možda nekome ne odgovara naš rast, shvatanje. Možda nam je bolje u mraku.

* Igrate i u Matanićevoj seriji "Šutnja" koja prati vašeg junaka, lokalnog novinara, i detektiva dok rasvetljuju korupcijsku aferu političara. Na koja razmišljanja vas je navela ova priča?

Foto promo

- Još uvek romantično gledam na novinarstvo, sedmu silu, možda jednu od najbitnijih. U doba tehnoloških napredaka i informatičke revolucije, gubimo bitku za istinu. Menjamo je za trivijalnost i pompu. U društvu gde je sve bitno, ništa nije bitno. Te mi je emocije izazvala, ali ne samo dok sam snimao, jer o tome razmišljam stalno. Da li postoji još nešto što možemo napraviti, a da učinimo razliku? Sebi sam zadao odgovor - postoji. Meni postoji. Treniram se da ne odem u ogorčenost i bes, i nije lako, da vam iskreno kažem. Ali, eto, igram se. Do kada, ne znam. Serija odlično prolazi, prikazana je sad na Berlinskom filmskom festivalu, ušli su Arte i UDF u koprodukciju. I HBO je otkupio seriju, pa možemo da pokažemo svetu šta ima kod nas.

* Gluma je, kao i novinarstvo, posao koji pravi haos od života, između ostalog i zbog toga što nema fiksno radno vreme. Da li ponekad mislite da vam je nešto od života uskratila?

- Dobiješ na jednom kraju, izgubiš na drugom. Inače sam sprega hiperaktivnosti i letargije. Naginjem bipolarnom, ne u patologiji nego onako, usput. Kompenzujem oduševljenjem koje me još drži. Kada nestane, ako nestane, razmišljaću šta dalje. Ne bi mi bio prvi put da okrenem kormilo za 180 stepeni. Gluma uzburkava sokove, dok ih još ima u meni. Ponekad se zaželim mira i tišine, i onda me taj mir pokrene dalje. Mislim da nije drugačije i u ostalim profesijama. Verujem da je tako kada god težite da idete do kraja i kada se bojite površnosti. Sve što se na taj način radi, čemu se na taj način pristupa, nema radno vreme, obuzme vas celog. Nadam se da sutra neću žaliti. A šta drugo mogu nego da se nadam.

Foto promo

* Govoreći o tome da birate šta ćete čitati, istakli ste da su "to uvek autori koji hrabro stupaju i traže nove nekomotne svetove, koji propituju, koji idu u istraživanje tamo gde boli...". Koliko se ovo može odnositi na vašu glumu?

- Težim da se odnosi. Daleko sam još od toga, ali nadam se da putujem tamo. Mnogi su u mračnoj noći u krivoj zvezdi gledali sever. Vreme će pokazati. Strpljen - spasen. Kao da slušam nekog svog pradedu. Samo su oni bili mudriji i tiši. Od malih nogu slušam o toj mudrosti i proganjam je kao Ahab. Strah me je da ne upadnem u ogorčenost na tom putu. Događalo se i nije retko.

* Gledali smo vas nedavno i u seriji "Vreme zla", još jednom TV ostvarenju zasnovanom na književnosti, ovog puta kapitalnom delu Dobrice Ćosića. Pred kakve izazove vas je "Vreme zla" postavilo?

- Tu sam istraživao ideologije i njihov uticaj na čoveka, toliko nezaobilazne u našem okruženju i našim istorijama. Zašto tako gorimo, pogotovo u nedodirljivim kategorijama, kao što su ideologije, religije, stavovi i mišljenja? Da li je to antipod našem duboko ukorenjenom neznanju o konkretnom? Da li toliko galamimo iz straha da počnemo da živimo? Kao da mislimo da je bolje teoretisati nego se usuditi i propasti. Potom odemo i korak dalje, počnemo gorljivo da lažemo sami sebe da se od te buke i laži stvarno pokrećemo u delovanju. To delovanje je daleko od suptilnog, filigranskog posvećenog rada bečkog časovničara ili gracioznosti španskog plesača. Najbolje mogu da to opišem kao tabanje, kao šaketanje u prsa. Umesto četkice, naš alat su buzdovan i sekira. No, ne stajemo samo tu. Tu buku nazivamo etno muzikom, naše kasabe i potleušice nazivamo vraćanjem prirodi i organskim stilom. Siromašni kačamak i koru hleba, koja nam i jeste na ponos i treba da bude, samo je pitanje kako, zovemo manom od Bogova, kojom su nas naše pramajke hranile uz onu, često ponavljanu "tako su naši stari govorili i radili". A možda, samo možda, ne znamo bolje. A baš to neznanje je prapočetak svega i krajnja istina i jedini mogući početak učenja. Poniznosti. Svežina, a ne sirovost. Ne propovedanje nego pitanje. Ne objašnjavanje nego učenje i opet poniznost.

Foto promo

* Serijom "Vreme zla" vratili ste se u period koji je povezan sa Mustafom Golubićem i "Senkama nad Balkanom", ali dočarali ste potpuno drugačiji lik Bogdana Dragovića. Kako biste ih uporedili?

- Svaki lik je zanimljiv za igru. Njih dvojicu samo isti vremenski period spaja, a filigranske dubine ih razlikuju. To što ih naočigled čini sličnima, govori da su oba zagrebali negde gde nama danas nešto fali. Gde nas je danas itekako strah otići.

* Očekujemo vas uskoro i u drugoj sezoni "Močvare". Šta ubuduće očekuje inspektora Nikolu, antiheroja kog je publika zavolela?

- Nova sezona je potpuno drugačija od prve. To je lepota autorskog tima, Olega Novkovića i Milene Marković. Imamo novu dimenziju Nikolinog mraka, koji još snažnije dolazi do izražaja nasuprot mirne Vojvodine i staloženih Mađara oko njega.

* Šta se zbiva sa festivalom "Zapadna Hercegovina" koji ste osnovali u rodnom Širokom Brijegu?

- Ne znam šta bih vam rekao. Borimo se da sve ostane isto, ali život ima neke druge planove. Nije lako sa tako malo podrške stvarati toliko veliko čedo kao što je West herzegowina fest. Taj festival je toliko narastao da nekoliko nas to gura više na mišiće. Ovim putem se obraćam vapajem institucijama: ne dajte da nestane nešto toliko lepo.

Preporučujemo

Poznati

0 3

GORAN BOGDAN PONOVO U VEZI SA SRPSKOM GLUMICOM: Pojavile se fotografije - Novu godinu dočekali zajedno u Istri (FOTO)

04. 01. 2022. u 15:14

Poznati

0 0

POMIRENjE NEKOLIKO MESECI POSLE RASKIDA: Goran Bogdan obnovio vezu sa 12 godina mlađom srpskom glumicom

20. 12. 2021. u 21:01

Poznati

0 1

AKTOM NAJAVIO MAJINU IZLOŽBU: Glumac Goran Bogdan oduševio obožavateljke

22. 09. 2021. u 23:06

Poznati

1 6

ZLOČIN U SENTI: Snima se druga sezona serije "Močvara" u režiji Olega Novkovića

16. 07. 2021. u 11:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije