KRHKA ZAVODNICA VULKANSKOG GLASA: Na današnji dan 1915. rođena Edit Đovana Gasion, poznatija kao Pjaf, simbol francuske šansone

KADA je, nedaleko od Jelisejskih polja, čuo kako peva, na trotoaru, onako sićušnu, ne višu od 147 centimetara sa svojih dvadeset godina, čarobnog glasa, vlasnik pariskog kabarea "Žerniz" Luj Leple - čiji je lik kasnije glumio jedan Žerar Depardje - poveo je Edit Đovanu Gasion sa sobom i dao joj nadimak "Vrabac". A vrabac se u francuskom žargonu kaže "pjaf". Tako je, kao na filmu, stvorena storija o rodonačelnici francuske šansone.

Edit Pjaf

Životna priča Edit Pjaf, rođene baš na današnji dan u ratnom vihoru 1915. godine, dostojna je najmaštovitijeg scenarija. Svet je, kaže legenda, ugledala na stepeništu jedne zgrade u ulici Belvil, umotana u pelerinu policijskog službenika. Majka, barska pevačica i alkoholičarka, brzo je napustila bebu. Baka s majčine strane joj je na cuclu davala crno vino, pa je otac, koji je stigao na dopust s fronta, odveo kod svoje majke, vlasnice bordela u Normandiji. Tu se, među prostitutkama, mala Edit, ironično, prvi put osetila zaštićenom.

Po povratku iz rata, otac, cirkuski akrobata, uzeo ju je sa sobom. Živela je u šatri, gluvarila kasnije sa čapkunima i vagabondima na kaldrmi Monmartra, prosila i pevala po barovima, kasarnama, na ulici. Tu ju je zapazio Leple, a već posle godinu dana snimila je prvu ploču koja je doživela neverovatan uspeh. Astronomskom brzinom vinula se u svetske visine. Pevala je po mjuzik-holovima, ali i glumila.

Za vreme Drugog svetskog rata, nastavila je da nastupa, bila je čak i u Berlinu, ali su joj sve oprostili. Posle rata, ostvarila je zapaženu karijeru u Americi, punila "Karnegi hol", ali i parisku "Olimpiju". U prvim redovima na njenim koncertima sedeli su Romi Šnajder, Belmondo, Pol Njuman, Djuk Elington, Luis Armstrong.

Bila je strastvena zavodnica i imala stroge estetske kriterijume za suprotni pol. Udavala se više puta i zavela mnogobrojna muška srca. Živela je sa Ivom Montanom, Žoržom Mustakijem, kažu da nije bila indiferentna prema Alenu Delonu i Džonu Holideju, a da izgled Šarla Aznavura nije bio po njenom ukusu. U Njujorku joj je, 1952, na venčanju sa pevačem Žakom Pilsom, kuma bila Marlen Ditrih. Godinu dana pred smrt, oslabljena bolešću, udala se za dvadeset godina mlađeg Grka Teofanisa Lambukasa, umetničkog imena Teo Sarapo.

Ipak, najveća ljubav njenog života bio je svetski bokserski šampion Marsel Serdan. Na njen poziv, požurio je da joj se pridruži u Njujorku 1949. Bila je nestrpljiva, pa nije htela da čeka da doplovi brodom. Na avionskom letu nije bilo mesta, pa je Serdanu kartu ustupio jedan bračni par. Avion se srušio, a Pjaf to nikada nije prebolela.

Skrhana ljubavnim bolom, ali i ozbiljno obolela od artritisa, počela je da intenzivno koristi morfijum. Alkohol i droga narušili su njeno inače krhko zdravlje. Nekoliko puta bezuspešno je pokušala da se otrgne poroka. Na scenu je mogla samo uz pomoć lekova i opijata, jedva se držala na nogama, nekoliko puta se srušila na sceni, slabašna, ali glasa vulkanske snage.

 Edit Pjaf i Marsel Serdan

Umrla je, iscrpljena, 1963, sa nepunih 48 godina, na mediteranskoj obali. Njeni posmrtni ostaci prebačeni su u Pariz, gde je pogrebnu povorku, od njenog stana do groblja "Per Lašez", pratilo pola miliona ljudi. Na groblje je ušlo četrdeset hiljada obožavalaca. U tom delu grada bio je zaustavljen saobraćaj, a tepih rasutog cveća prekrivao je trotoare.

U grob su, zajedno s kovčegom, spušteni i njeni omiljeni predmeti - plišani zec, marinska beretka, kravata od zelene svile, kip Svete Tereze, legionarska epoleta i razglednica s posvetom Žana Koktoa. Počiva uz svog oca, kćerku Marsel, koja je živela samo dve godine i svog poslednjeg supruga koji je kasnije stradao u saobraćajnoj nesreći.

"ČUVALA" JU JE SVETA TEREZA

EDIT Pjaf je kao mala, usled infekcije, u Normaniji oslepela. Odveli su je na grob svete Tereze posle čega je, kaže legenda, progledala. Od tada nikada nije izašla na scenu bez krsta oko vrata. Ali, i pored toga, katolička crkva joj nije odobrila religiozni obred na sahrani, jer je, kako je istaknuto, živela u suprotnosti sa moralnim vrednostima. Jedan kapelan joj je, ipak, svojevoljno održao opelo.

MNOGIMA POMAGALA

MEĐU najpoznatijim pesmama Edit Pjaf su "Život u ružičastom", "Ne, ne žalim ni za čim", "Himna ljubavi", "Moj legionar", "Milord", "Akordeonista"... Kroz njenu kuću stalno su prolazili mladi umetnici nudeći joj pesme. Mnogima je pomogla. Budila se, inače, tek oko tri po podne, a prve sastanke zakazivala oko pet.

Preporučujemo

Poznati

0 12

KO JE BARBARA PRAVI: Francuska predstavnica na Evroviziji koja je pesmu posvetila dedi Srbinu

23. 05. 2021. u 07:20

Društvo

0 2

OPERSKE ARIJE U RITMU TAMBURICE: Sopran Zorana Iđuški (28), najmlađi solista RTS i RTV

11. 10. 2021. u 15:00

Društvo

0 3

NEDELjNE "VEČERNjE NOVOSTI": Ko sprema proteste protiv Vučića, Pupin Leonardo našeg doba, da li će ikad biti otkriveno ko je ubio Kenedija

18. 12. 2021. u 20:00

Poznati

0 7

ŽARILA I PALILA, PA NESTALA: Pevačica zbog ljubavi napustila muziku, pogledajte kako danas izgleda (FOTO/VIDEO)

17. 12. 2021. u 16:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije