ŽIVOT JE IPAK POBEDA: Scenarista i reditelj Dušan Kovačević uoči premijere filma "Nije loše biti čovek"

Ana Popadić

07. 12. 2021. u 11:28

POSLE gotovo dve decenije od poslednje režije filma "Profesionalac", naš poznati dramski pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević večeras će publici predstaviti svoje novo čedo - "Nije loše biti čovek".

ЖИВОТ ЈЕ ИПАК ПОБЕДА: Сценариста и редитељ Душан Ковачевић уочи премијере филма Није лоше бити човек

Gordan Kičić i Lena Kovačević kao Ranko Beli i Izabela, Foto Promo

Ova tragikomična priča sa elementima trilera, ali i bajke, govori o profesoru muzike Milanu (Vojin Ćetković) koji pet godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima, odlučuje da konačno sazna šta se dogodilo sa njim.

- Premijera filma "Nije loše biti čovek" bila je planirana za 6. decembar prošle godine. Biće tačno godinu dana kako smo film čuvali i spašavali od ove kuge koja gospodari i nama i celim svetom. Pre toga, prva projekcija, novinarska, prošla je izuzetno dobro. To je jedan od najbitnijih sudova za sve nas koji se bavimo pozorištem i filmom, dobar reper za kvalitet filma. Jer, manje-više većina novinara se nagledala filmova i predstava i profesionalno i privatno, pa iz razgovora sa njima posle projekcija možete da osetite i puls buduće publike - kaže, za "Novosti", akademik Dušan Kovačević, uoči večerašnje premijere u Kombank dvorani i "Sinepleksu Galerija".

Ćetković, Katićeva, Jezdić i Popovićeva, Foto Promo

Prve projekcije su već rasprodate, ali to i ne čudi od autora koji je potpisao neke od remek-dela srpske kinematografije, poput filmova "Ko to tamo peva", "Balkanski špijun", "Maratonci trče počasni krug"...

- Rasprodate projekcije su znak da smo uradili film koji će publika gledati. Od mog prvog teksta pa do danas, a napisao sam negde oko dvadeset i nešto drama i isto toliko filmova, trudio sam se da imam dobru komunikaciju sa publikom. Da se čovek koji uđe u pozorište ili bioskop ne muči dok gleda. Nisam veliki ljubitelj kolažne dramaturgije, ono što mene kao gledaoca i kao čitaoca najviše uzbuđuje je dobra priča. Ovaj film ima jako čvrstu, kompaktnu priču na nekoliko nivoa. A kada imate dobru priču, onda dolaze glumci koji dograde te pisane likove, udahnu im život, pa u jednom trenutku, ako je sve kako treba, imate osećaj da to nije ni pisano ni režireno nego da gledate nešto što je snimljeno skrivenom kamerom.

Iako je film "Nije loše biti čovek" sniman pre pandemije, publika ovu priču o životu i smrti, i tankoj granici po kojoj hodamo, tumači kroz jednu osobenu prizmu ovog vremena koje živimo.

- Uvek sam se trudio da u tom mom, uslovno rečeno, žanru komedije bude ozbiljnih priča.

Moje filmske i pozorišne priče liče najviše na život, jer ja prepisujem život, ali ga, naravno, kao slikari, stilizujem. Za dva sata treba da ispričate sudbinu jedne porodice, jednog čoveka ili naroda, pa morate da se usredsredite na bitne stvari i da budete izuzetno strpljivi. Ovaj scenario sam pisao u 11 verzija, da bih došao do poslednje.

Nikad nisam napisao dramu ili scenario ispod 7, 8 verzija, to je potrebno da bih učvrstio priču i sve aktere komada. Pisanje je kao dobra partija šaha, kada povučete prvi potez morate da znate koji je drugi, treći... morate da vodite računa o hronologiji poteza.

Foto P. Milošević

I naslov Kovačevićevog filma "Nije loše biti čovek" dolazi u vreme kada se čini da je upravo najteže biti čovek.

- Moja opsesija nestajanjem, smrću, odlaskom bližnjih, dragih ljudi i prijatelja, prati me od ranog detinjstva. To sam uvek doživljavao kao užas, nemoć, jednu vrstu poraza. Ali, s druge strane, život je ipak pobeda, a između ta dva pojma života i odlaska ostaje bezbroj pitanja koja ne možemo za života da rešimo. Tu na scenu stupa umetnost, u kojoj su moguće razne teorije i mnoge pretpostavke mogu da se ostvare na planu igre.

Na pomen odlaska bližnjih, Kovačević je s tugom dodao da je pre neki dan otišao "još jedan od mnogih mojih prijatelja, moj dragi Momčilo Moca Vukotić, legenda Partizana".

- Bio je moj kućni prijatelj, nažalost, i on je napustio ovaj svet. U velikom sam čudu šta nas je sve ovo snašlo, bila je ovo teška godina, godina velikih gubitaka. Film "Nije loše biti čovek", ima dosta mračnu, triler priču o nestanku dvoje ljude i pokušaju rasvetljivanja njihovih sudbina, kao što su na ovim prostorima i ranije mnogi ljudi nestali bez traga. Da je ispričana bez primesa komedija bila bi to užasna i mračna priča, gotovo nepodnošljiva za gledanje. A pošto život nije satkan samo od mraka, kao što nije ni samo od smeha i komedije, vodim se po onoj NJegoševoj "čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju" - zaključuje Kovačević.

Turneja po Evropi i svetu

KOVAČEVIĆEVO novo ostvarenje "Nije loše biti čovek", posle beogradske, sutra će imati premijeru u Novom Sadu, a potom kreće turneja filma po zemljama regiona. Posle nove godine film će biti prikazan u nekoliko zemalja Evrope, a potom ide u Ameriku, Kanadu...

- Živeće svoj život, a ako film bude dobar (a imao sam sreće da napravim neke koji žive više od 40 godina i nisu izgubili ništa na svežini), ako i on budeo imao vitalitet, snagu i energiju, retko će se ko sećati kad je tačno bila premijera. Ni ja ne pamtim kad je bila premijera "Ko to tamo peva", jer to nije ni važno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)