ŽENE KOJE SE BORE ZA SVOJ GLAS: Glumica Vanja Milačić, za "Novosti", o predstavama "Nenapisana pisma" i "Feliks i Doris"

V. STRUGAR

03. 12. 2021. u 12:45

BEOGRADSKA premijera monodrame "Nenapisana pisma" u izvođenju Vanje Milačić, večeras je na repertoaru Scene "Raša Plaović" Narodnog pozorišta: pred gledaocima će oživeti lik jedne od najznamenitijih Srpkinja, Nadežde Petrović - slikarke, fotografa, osnivača Kola srpskih sestara, bolničarke...

ЖЕНЕ КОЈЕ СЕ БОРЕ ЗА СВОЈ ГЛАС: Глумица Вања Милачић, за Новости,  о представама Ненаписана писма и Феликс и Дорис

Foto Madlenijanum

Uz predstave koje igra u ostalim beogradskim pozorištima, ova glumica će se u "Madlenijanumu", gde već igra u "Nadi" i u njihovoj najdugovečnijoj predstavi "Frida", 9. decembra premijerno pojaviti u duodrami "Feliks i Doris" Bila Manhofa. Romantičnu komediju režirala je Olja Đorđević, a njen partner je subotički glumac Vladimir Grbić.

- Čini mi se da sam se ponovo zaljubila u svoj posao. Tekst je odličan, kao i rediteljka, partner savršen, a "Madlenijanum" je moja druga kuća - kaže Vanja Milačić.

- Uželela sam se komedije u pozorištu. Tekst sam pročitala u dahu, a Doris je uloga kakva se samo poželeti može. Odnos dvoje usamljenih ljudi je, u biti, dramska tema: igram ženu koja se bavi prostitucijom, ali želje su joj nešto sasvim drugo. Uvek kaže što misli, nema podtekst. NJen život je na ulici, sama se bori. Nije mlada, ima neko iskustvo i - predstavlja se kao manekenka i glumica. Tako ona zove svoju "profesiju"...

Vanja objašnjava da se sve to menja kada sretne čoveka koji je, takođe, neostvaren jer su mu želje iznad mogućnosti. Kroz njihov odnos i niz komičnih sitacija razvija se lepa ljubavna priča sa hepiendom.

- Nije bilo nikakvih ograničenja i stega, komička sredstva vadila sam iz sebe. To sam, naprosto, ja, u datim okolnostima. Jedno sam u životu, drugo na sceni.

Ali, pre "Feliksa i Doris", publika će večeras gledati "Nenapisana pisma" (po tekstu Milkice Miletić i u režiji Nataše Radulović) u nacionalnom teatru:

- Nadežda Petrović je imala svoj, drugačiji put u ondašnjoj, tradicionalnoj Srbiji. Uz podršku porodice, "birala" je da se ne uda i da ode u Minhen i završi slikarsku akademiju. To je ono vreme bio muški posao i svet, u kome se odvažila da uradi nešto.

Vanja Milačić, Foto N. Skenderija

Uz njenu odvažnost da živi po svom izboru u jedno teško vreme, Vanja izdvaja jednu posebnu osobinu:

- Ona je žena sa stavom. Videla sam jednu fotografiju iz slikarske škole Kirila Kutlika, gde ima možda sedamnaest godina. Već ima taj stav. Bila je žena koja zna šta hoće i šta neće. Kao i mnogi umetnici, nije bila dovoljno cenjena u svoje vreme. I o tome je govorila, uvek hrabra da kaže što misli. Zalagala se sa Kolom srpskih sestara za to da žene dobiju pravo glasa u Narodnoj skupštini. I izborila se za to. Ceo njen život bio je posvećen velikim idejama.

PREPISKA S MEŠTROVIĆEM

U jednom pismu majci ona kaže: "Mila moja majčice, ja hoću da sam slikar, a ne žena". Zapravo, ceo njen život ispričala sam kroz odnos sa Ivanom Meštrovićem. Postigli su najveći stepen intime - dva bliska prijatelja i dva umetnika, ujedinjena oko jugosloveskog kulturnog prostora. Postoje i njihova pisma, kroz koja ona u predstavi govori o svom detinjstvu, mladosti, školovanju, aktivizmu, slikarstvu i ratu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

IZMEĐU MEMŠE I SAKALE, IZMEĐU KLASIKE I MODERNOG: Dobro poznati lanac koji garantuje ugodan odmor i dobru uslugu