ČISTOTA POEZIJE I DUHA: Nema više ni kultnih mesta na kojima smo se sastajali

TRIDESET godina je prošlo, ali još jasno vidim jedan mali stan u Parizu i sebe zgranutog u njemu, kraj telefona posredstvom koga primam neverovatnu vest da Milana Lalića više nema u "Novostima", na beogradskim ulicama, u "Bohinju", "Prešernovoj kleti", "Zori", "Grmeču"..., na kultnim mestima gde se razgovaralo o životu i poeziji.

Foto V. Danilov

Otišao... Tek tako, tiho, skoro ćutke, kao što je i živeo. Vest koja je stigla iz "Novosti" u kojima je radio bila je škrta, kao što su bili škrti na rečima stihovi koje je tih poslednjih godina pisao.

Lalićeve prve pesme nisu bile svedene kao one u knjizi "Sovin vokal", ili one koje će posle njegove smrti biti objavljene u knjizi "Čista mala". Naprotiv, odlikovalo ih je pravo bogatstvo zvukova i slika, nesvakidašnjih rima. Tada se zalagao za takozvanu čistu poeziju u kojoj neće biti natruha svakodnevice. Jer, sve što je dnevno brzo propada, stari, postaje anahrono i u izmaglicama budućih vremena gubi mu se smisao. Tako je mislio čitav jedan krug pesnika koji je bio blizak neosimbolizmu i poetičkim postavkama Branka Miljkovića, na kraju šezdesetih godina... Bile su to pesme raskošnih metafora i značenja, često u toj mnogoznačnosti - hermetične. One su svoje dejstvo više prozvodile zvukovima i slikama nego smislovima. Bila je to svojevrsna opsednutost jezikom. Ali, čak i u onim najranijim pesmama, u psalmima ("Psalmi i druge pesme"), do čitaoca su kroz slike biblijskih vremena prosevali stihovi u kojima se pesnik zalaže za jednu čistotu drukčiju od jezičke - etičku. Mladi filozof i pesnik Lalić nije estetičko suprotstavljao etičkom. Naprotiv, estetika reči služila mu je kao sredstvo u borbi za etičke ciljeve: Putovaću uklet / Stazama šakala i hijena / I glasom kojim će prostor / Mrežama beskončnim biti ostvaren / pretiću tiranima... Taj glas što se izvija iznad ovih stihova je njegov i njegove buntovne generacije. Tih ali nespokojan pesnik bio je u prvim redovima pobunjenih studenata. Metaforično svedočanstvo o toj pobuni prvenstveno duha i inteligencije protiv primitivnih stega ideologije je njegova neosimbolistička pesma "Drugo leto" u kojoj je centralni simbol lipa: Čujte pod lipom zvuk vaskrsle trube, / već se deblo lomi zovući hrašće...

Lipa. Lipe univerziteta. Događaji koji su označili veliki civilizacijski prelom. Ništa više nije moglo da ostane isto.

Posle knjige "Psalmi i druge pesme", usledila je knjiga "Crni pas" u kojoj je Milan Lalić dokazao svoje versifikacijsko umeće. Među tim pesmama izdvaja se pesma "Lovački rog", veličanstvena slika hrta u jurnjavi za plenom. Ali za njom ne zaostaju ni pesme o muzičarima: "Bahova muzika", "Violinisti", "Citraši", "Ustupi svoje mesto Sačmu Gavrilo"... Svi neosimbolisti, pa i Milan Lalić, težili su pre svega onostranom, nedohvatljivom, nedostižnom. Te prostore mogu da dosegnu samo muzika i reč koja još nije otkrila sva svoja značenja i moći. Milan Lalić je odlično vladao ovim pesničkim sredstvima. I, možda je pomislio da se dovoljno dugo zdržao u tim prostorima u kojima su ga dodirnule neke tajne stvaralaštva.

Foto Arhiva

Koliko god nastojavao na čistoti jezika, na vanvremenosti poezije, Lalić nije mogao da ostane nezainteresovan za egzistencijalnu tematiku.

Posle knjige "Crni pas" nastaje devetogodišnja pauza u objavljivanju iz koje je izronila sasvim drukčija, posebna knjiga "Sovin vokal"... Ipak, ta knjiga nije, kako se misli, načinila rez u Lalićevoj poetici. Već u pomenutoj knjizi "Psalmi i druge pesme", koja je pravi temelj njegovog sveukupnog stvaralaštva, između raskošnih slika mogu se nazreti i one spregnute, sa malo reči, zakopčanih metafora. U knjizi "Sovin vokal" pesme su kratke, pune gočine i podsmeha. U njima više nema mladalačke raspevanosti i prkosa. Ima nečeg drugog: koliko imaginacije, toliko i cinizma. Kao da je naslućivao socijalne i političke lomove i potrese. Pesmu posvećenu tragično stradalom pesniku Ambru Maroševiću on završava stihovima: Vreme je / Ambrozije // Puklo pred očima: /svet osvajaju ponavljači // Vreme je: / kod tebe je lakše // Kakav život / Kakvi bakrači.

Knjiga "Čista mala" objavljena je posthumno i u njoj je sva Milanova stvaralačka radoznalost.

Nema više njegove Čiste male kod Šibenika, u kojoj je rođen... Sve se promenilo za ovih trideset godina. Nema više ni kultnih mesta na kojima smo se sastajali. Možda je to i dobro. Nemamo gde da sednemo i da primetimo da Milan Lalić nije tu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije