BEOGRAD U RITMU ŠEZDESETIH: Jedno od najpopularnijih izdanja Muzeja grada o veoma dinamičnoj dekadi minulog veka ponovo pred publikom

Miljana Kralj

14. 11. 2021. u 11:28

U NOVEMBRU te davne 1961. Konrad Adenauer četvrti put je izabran za kancelara Zapadne Nemačke, Staljingrad je preimenovan u Volgograd, dok je "na ušću dveju reka ispod Avale" završen novi soliter od 17 spratova na uglu Cvijićeve i 29. novembra, Beogradska opera gostovala je u Milanskoj skali, a na utakmici Kupa šampiona Evrope u fudbalu između Partizana i torinskog Juventusa, posle tuče igrača, navijači su upali na teren i prekinuli utakmicu...

БЕОГРАД У РИТМУ ШЕЗДЕСЕТИХ: Једно од најпопуларнијих издања Музеја града о веома динамичној декади минулог века поново пред публиком

Foto Privatna arhiva

Kao i za taj novembar od pre šest decenija, tako i za svaki drugi mesec tokom uzbudljive, dinamične i turbulentne sedme dekade prethodnog stoleća, jedno od najpopularnijih izdanja Muzeja grada Beograda, knjiga "Beograd šezdesetih godina 20. veka", donosi čitav spisak najznačajnijih događaja, budeći nostalgiju za prohujalim dobom ubrzanog progresa.

Oni na margini prate tekstove hroničara i analitičara ovoga doba, koje su prikupili autori projekta Darko Ćirić (kustos Muzeja grada Beograda) i Lidija Petrović Ćirić.

Muzej grada Beograda je još 2003. veoma popularnu izložbu na ovu temu ispratio publikacijom sa tekstovima autora, ali i akademika LJubodraga Dimića, Dragomira Manojlovića, Slobodana Selenića, Mire Otašević, Bojane Andrić, Lidije Merenik, Anje Suše, Milana Vlajčića, Vladimira Jankovića DŽeta, Nikole Karaklajića i LJubomira DŽakule. Ceo tiraž je rasprodat još tokom postavke, pa je sada štampano novo, dopunjeno izdanje, u luksuznoj opremi. Ovo svojevrsno sentimentalno putovanje bez roka trajanja, ponovo je pred publikom i budi nesmanjeno interesovanje.

Foto Privatna arhiva

Na kraju epohe za koju je istoričar LJubodrag Dimić primetio da je globalno otpočela varljivom nadom i završila se sa mnogo pesimizma (donela požar "antikolonijalnih" ustanaka i rađanje "trećeg sveta"), Beograd je žurio da sustigne evropske gradove. U gradu je, kako je naveo u svom tekstu, 1969. bilo 284 osnovnih i srednjih škola, Univerzitet sa 20 fakulteta i četiri umetničke akademije.

Foto Privatna arhiva

- Beograd je otvorio 19 muzeja, 392 biblioteke, 45 bioskopskih dvorana sa 8,8 miliona posetilaca godišnje - piše Dimić.

Foto Privatna arhiva

- Sa oko 45 premijera i blizu 2.000 predstava godišnje, posebno mesto u kulturnoj ponudi grada zauzimalo je šest profesionalnih pozorišta. Grad je imao 44 bolnice, 64 ambulante i poliklinike.

Foto Privatna arhiva

Bio je "šezdesetih" glavni grad socijalističke, saomupravne Jugoslavije i veliko gradilište. Mnoga zdanja koja su danas zaštitni znak prestonice, podignuta su upravo tada. Povodom Prve konferencije nesvrstanih zemalja, septembra 1961, završena je pristanišna zgrada i piste međunarodnog aerodroma u Surčinu, kao i Palata Federacije na Novom Beogradu. Izgrađeni su "Beogradski sajam", Muzej savremene umetnosti, Atelje 212, Sportski centar "25. maj", hotel "Slavija", TV toranj na Avali, zgrade CK, Doma pionira, "Politike", "Energoinvesta", auto-put, most "Gazela"... Napravljeno je dva puta više stanova nego tokom prethodnih 15 godina - samo na Novom Beogradu ih je bilo 25.000.

Foto Privatna arhiva

Beograd je postao i modni centar, uvozeći svetske trendove, ali i izlazeći na svetsku scenu: revijama "Simonida" i "Prokleta Jerina", inspirisanim srpskim srednjim vekom, Aleksandar Joksimović doživljava uspeh u Parizu. Zahvaljujući svom položaju na međi Istoka i Zapada, pred kraj ovog perioda bio je šahovski centar sveta. U Beogradu su megdan podelili velemajstori SSSR (Spaski, Petrosjan, Botvinik, Smislov, Talj...) sa ostatkom sveta (Larsen, Fišer, Hort, Reševski, Ulman...).

* * * * * * * * *

ZAČETAK SVIH FESTIVALA

KAKO primećuje autor Darko Ćirić, šezdesetih godina su u Beogradu začeti praktično svi značajni festivali i manifestacije, osim Sajma knjiga (1958) i Festa (1971):

- Od prvog Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma marta 1960. godine, prvog Oktobarskog salona likovnih umetnosti 1960. (u danas zaboravljenoj galeriji u Masarikovoj ulici) i prvog festivala zabavne muzike "Beogradsko proleće", aprila 1961. godine, preko prvog Bitefa, septembra 1967. godine, do organizacije Beogradskih muzičkih svečanosti septembra 1969, gosti Beograda su bili umetnici koji su predstavljali vrhunske domete scenskog, likovnog i muzičkog izraza.

* * * * * * * * *

Foto Privatna arhiva

RAZMNOŽAVANJE RODA "BITLSA"

UZ rokenrol i drogu, nije nas zaobišla ni seksualna revolucija. U ovoj knjizi našao se i tekst u kome profesor Aleksandar Kostić kritikuje "nedostatke u seksualnom ponašanju":

- U svim našim gradovima šetaju se mlade devojke čudnog izgleda. Mladići duge, neuredne i prljave kose, u odelu čudnog, klovnovskog kroja, uzanih pantalona, širokih prljavih cipela, sa čipkasitim prednjim delom košulje ("žabo"), sa nekim torbama o ramenu, vukući tromo noge, klateći se i mlatarajući bezobzirno rukama.

Devojke u prisno pripijenim pantalonama (samo što u pokretu ne prsnu) ili u maksimalno mini-suknjama, duge raspletene masne kose kroz koju se nazire ispijeno, bezizrazno lice. Zajednička im je navika da i jedni i drugi neumorno žvaću gumu od koje s vremena na vreme ispuštaju iz usta balone kao najviše znamenje svog besposličarskog dosađivanja ili kao način ismevanja onih koji pred njima zastaju, ili se, zgađeni, za njima okreću. Rod "Bitlsa" se razmnožio u bezbroj podrodova i udružio se, valjda da bi se "oplemenio" sa drugim štetnim navikama - zaključio je čuveni seksolog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)