OTIMAČI IZGUBLJENIH PRIČA: Andrićeva nagrada svečano uručena Dejanu Stojiljkoviću

NA svečanosti u Zadužbini "Ive Andrića" je Dejanu Stojiljkoviću uručena prestižna Andrićeva nagrada za knjigu "Neonski bluz", u izdanju "Lagune".

Foto I. Marinković

Odluku je jednoglasno doneo žiri (dr Aleksandar Jovanović, predsednik, dr Marko Nedić i dr Petar Pijanović), a nagradu je uručio akademik Miro Vuksanović, predsednik UO Zadužbine.

- Najstarija "Žuti šafran" iz starog je Rima ili doba kada se rađalo hrišćanstvo, a najmlađa je priča "Nema hrabrosti" iz skorijeg vremena kada se udarom NATO snaga na bivšu državu, pa i Kosovo i Metohiju, rađala nova svetska tiranija. Prostor između te dve tačke u hronotopu umrežen je ponovo prizivanim događajima iz istorije koji oživljavaju priče o čitavim zajednicama ili sudbine ponajviše stvarnih junaka u graničnim situacijama. Drugi veliki tematski krug ove zbirke mirnodopske je prirode, a dolazi sa zapadnih strana iz savremenog anglosaksonskog sveta. Istorija je u tim pričama zamenjena radostima i traumama koje donosi masovna pop kultura, posebno muzika. Tu je na delu dosta drugačiji, moderniji senzibilitet Dejana Stojiljkovića koji oseća vibracije jednog sveta raspetog između rada i dnevnih briga, mančesterskih pabova i stadion, žestokih svirki i opijata.

Po temi, u knjizi su samo dve priče "srpske", ali to je dovoljno kada se zna da su one ponajbolje, uočio je Pijanović i obrazložio:

- Pripovetku "Neonski bluz" odlikuju zanimljiva priča i dramatizovana radnja, reljefno vajani likovi i scenični rezovi, uverljiv ambijent oživljen po meri vremena "starog" stotinu godina, dramatizovana radnja koja pamti 1915. i naše vreme, neočekivan rasplet u kojem već viđeni izdajnik u inverziji postaje tragični junak. Bolja od ove je antologijska priča "Duboko i hladno". U njoj dve nagonske sile trasiraju put pripovedanju. Jednu čine spoljne okolnosti, tj. prilike iz devedesetih godina, a drugu neka tamna sila opsesivne junakove slutnje. Stojiljkovićev junak, prvo nesvesno pa racionalno, postaje zavetovan svojoj vili jezerkinji i na kraju zauvek njen ženik u dubokom i hladnom jezeru. U finalu čudesni ishod prati izmena pripovedačeve pozicije: jezivu vilinsku ili gotsku priču sada ispoveda pripovedač s one strane smrti. Ono što se "moralo" desiti uistinu se dogodilo dobijajući potvrdu i u pripovednom činu. I u tome je efektan kraj pripovetke "Duboko i hladno" ispletene nitima stvarnosti, legende i fantastike.

Knjiga je nastala na ukrštaju svakidašnjih istina, mašte i istorije, različitih pripovednih žanrova i postupaka, rekao je Pijanović i zaključio:

- Knjiga priziva Andrića, a posredno i druge uzorne srpske pripovedače od Lazarevića, Matavulja i Stankovića do Kiša, Pekića, Pavića i Dragoslava Mihailovića. Najboljim pripovetkama u svojoj knjizi Dejan Stojiljković pridružuje se ovim majstorima proznih veština.

U svojoj besedi Stojiljković je istakao da "priča dolazi sama od sebe i da traži da bude ispričana":

- Mi pisci ponekad krademo tuđe priče i prisvajamo ih, onda ih punimo, menjamo, prilagođavamo, sve dok ne postanu naše. Onda ih objavimo. I dobijamo pohvale, pokude, nagrade, ponekad i novac. A onda priče pobegnu i od nas i žive neki svoj život. U pravu je bio veliki Andrić kada je rekao da na korici svake knjige treba da piše: "Oteto iz života, moga i vašega." Šta smo onda mi pripovedači? Otimači izgubljenih priča. Jer da Sremac nije napisao svoja dela, ko bi se danas sećao Zone i Maneta? Ko bi pamtio Koštanu i staro Vranje da nije bilo Bore Stankovića? I da li bi stari turski most kod Višegrada danas bio toliko čuven da nije besmrtnog romana Ive Andrića? Priča ume ljudima i stvarima, živim i neživim, da podari privid besmrtnosti. Svi ćemo umreti, dakako, ali priča? Ona traje večno.

Pripovedačka bića

MNOGI su primetili, a neki i zameraju, što koristim istorijske ličnosti u svojim izmišljenim pričama i često se poigravam njima. Ali baš kao što je to nekada rekao, čini mi se, Aristotel, nije na nama da pišemo šta je i kako bilo - već šta je moglo biti. Jer ne zaboravite - mi smo pripovedačka bića - poručio je laureat.

Preporučujemo

Kultura

0 1

PLES POČINjE "OKRETANjEM KOSTIJU" : Beogradski festival igre od 13. marta do 8. aprila okuplja vrhunske umetnike i trupe

27. 02. 2026. u 18:11

Kultura

0 0

RASKOŠNA I HIPNOTIČKA IGRA: Ognjenu Vučiniću uručeno priznanje "Smiljana Mandukić"

27. 02. 2026. u 17:56

Kultura

0 0

ŠKOLA CRTANjA I SLIKANjA: Kreativni program u Etnografskom muzeju

27. 02. 2026. u 17:50

Kultura

0 0

PRODUŽEN LET VILINIH KONjICA: Izložba u Galeriji nauke i tehnike SANU trajaće do 7. marta

27. 02. 2026. u 17:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije