INTERVJU Predrag Gaga Antonijević: Bunar postaje simbol celoga društva

JELENA BANJANIN

26. 09. 2021. u 15:46

PONEKAD zakamufliran panama šeširom, svestan da mu dobro stoji jer ga čini holivudskim filmadžijom, sa tompusom u ruci, u svaku priču u koju se "upetljao" udenuo je bar nit našeg podneblja - kap veselja ili gorku suzu.

ИНТЕРВЈУ Предраг Гага Антонијевић: Бунар постаје симбол целога друштва

Foto P. Milošević

Predrag Gaga Antonijević (1959) debitovao je kao scenarista i reditelj u 24. godini sa filmom "O pokojniku sve najlepše", koji je 1984. prikazan na Venecijanskom festivalu. Režirao je i film i seriju "Balkan ekspres 2", a zahvaljujući filmu "Mala", početkom 90-ih odlazi u SAD.

Najpoznatiji i prvi film koji je snimio u Americi je "Spasitelj", o ratu u BiH, u produkciji Olivera Stouna, sa Denisom Kvejdom i Natašom Ninković u glavnim ulogama. U Srbiju se vratio posle 25 godina i to kao autor i reditelj serije "Ubice mog oca", koja je na domaću televiziju donela krimi žanr.

Od juna ove godine, četiri sezone ove popularne serije dostupne su na striming platformi "Amazon prajm" u Americi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj i Japanu. Usledio je film "Zaspanka za vojnike", nastao po "Srpskoj trilogiji" Stevana Jakovljevića (scenario sa Natašom Drakulić) i priča o Velikom ratu, a potom možda i najteža saga, "Dara iz Jasenovca", o devojčici koja uspeva da sačuva svoj i život svog malog brata Buda u najokrutnijem logoru na Balkanu. Kao producent i reditelj, Antonijević je zaslužan i za "Državnog službenika", a kao scenarista za seriju "Pevačica", koju trenutno gledamo na Superstar TV i Pinku.

- Već mesec dana snimamo treću sezonu "Državnog službenika" koja će zaista biti izuzetno uzbudljiva, jer se dešava za vreme kovida. Sad snimamo deo u Turskoj, što nam je dalo ideju da nastavimo saradnju sa stranim partnerima i dobar deo serije ćemo verovatno snimati tamo. Serija je takva da to dozvoljava jer su i strane države umešane... Ima dosta peripetija oko borbe protiv virusa i ovde se prelama sukob Kineza, Amerikanaca i drugih sila. Biće vrlo zanimljivo. Mogu da otkrijem, jer je u inostranstvu puštena agencijska vest, da je "Globo", najveća striming platforma u Južnoj Americi, otkupio obe sezone "Državnog službenika" za prikazivanje. Malo smo mi gledali njihove sapunice, a sad će oni da gledaju naše akcione serije. To je izuzetan uspeh, i baš sam ponosan. "Službenik", kao i "Ubice" koje su na "Amazon prajmu", rađen je po američkom vizuelnom standardu, a istovremeno je tu i američka naracija. Gde god se, dakle, u svetu gledaju te serije, bez obzira na to što imaju lokalnu boju i folklor, razumljive su svakome - priča Antonijević za "TV novosti".

* Vidi se i u "Pevačici" upletenost naših priča, verovanja, magije...

- Odlične su reakcije i to će biti vrlo zanimljiva serija. Mnogo je kompleksnija nego što publika u startu može da pomisli. Kako se priča bude razvijala, videće se da tu ima štošta. Važno je da naracija bude razumljiva i da ne napušta pozitivne šablone koje nalažu svetski standardi, ali i da bude obojena lokalnim ukusom. U ovom slučaju to su magovi, vračare... Svi, pre ili kasnije, muško ili žensko, traže pomoć od njih, tako da serijom pokušavamo da odgovorimo i toj srpskoj navici.

* Pored treće sezone "Službenika", od nedavno je počelo i snimanje nove serije "Bunar". Kakva je ovo priča?

- Snima se u Parcanima, kod Ralje, na jednom imanju. Pisano je za takvu geografiju i scenografiju, pa smo veoma zadovoljni lokacijom. Serija je malo drugačija vrsta "zena", žanrovski iskorak. Pisali su Igor Đorđević i Nataša Drakulić, a Maša Nešković režira. To je "Ozark" sa elementima nadrealnog. Slika jednog sela, ne onakvog kako smo navikli da se selo tretira u serijama, nego savremenog, pa i realističnijeg sela, iako je priča dignuta do ekstrema u smislu stila. Vrlo je teška i glumački i stilski, ali verujem da će ispasti veoma dobro i da će publika zaista uživati.

Foto B. Milovanović

* Igor Đorđević nije samo pisac nego igra i glavnu ulogu. Koga još možemo očekivati?

- Igor je došao kod mene sa idejom koja se odmah primila. Prošlo je tek malo preko godine od ideje do realizacije, što je sjajno. On tumači Radomira, profesora koji je imao aferu sa učenicom. Radomir beži u svoje selo, u kome dugo nije bio, da pronađe đavola u sebi i da ga ubije; da razreši tu borbu dobra i zla, koja se vodi u svakom čoveku. U selu ga, međutim, čekaju mnoga iznenađenja, koja će priču okrenuti naglavačke, a njemu dati šansu da pobedi đavola. Naravno, pitanje je da li će mu to poći za rukom. Prepuno je obrta i čudnog humora. U podeli su i Nataša Ninković, Milica Janevski, Nikola Kolja Pejaković, Nenad Okanović, Miloš Samolov, LJubomir Bandović, Zoran Cvijanović, Marko Janketić, kao i sjajan kasting mlađih, talentovanih glumaca...

* Zašto baš "Bunar"? Šta je njegova uloga u seriji?

- Bunar je u toj priči okosnica svega. Suša je, vodovod je pokvaren, vode u selu nema, i svi dolaze kod tog našeg profesora Radomira, jer on ima bunar sa pijaćom vodom. Celo selo utoljuje svoju žeđ. Ispostaviće se da je to ne samo u direktnom smislu, već i metaforičnom. Bunar postaje simbol celoga društva u kome živi.

* Najavili ste i da će "Dara iz Jasenovca" dobiti epilog u vidu TV serije, koja će se baviti i periodom "Oluje". Šta je sa tim planovima?

- Razmišljao sam o "Oluji", ali sam odustao. "Oluja" bi na ovu "Daru", koja počinje zbegom, bila zbeg na zbeg. Sredinom oktobra, trebalo bi da radimo otvaranje serije "Dara iz Jasenovca", susret Dare i Buda pedeset godina kasnije. LJuba Bandović će igrati malog Budu, a Mirjana Karanović će igrati Daru. Veoma sam uzbuđen što ću to režirati, scenario je odličan, a njih dvoje su genijalni glumci. Radio sam sa oboma ranije, i znam da je tu nebo granica. Biće to sjajno otvaranje kojim će se zaokružiti taj ciklus. Znamo da su neka deca preživela, ali i da su braća i sestre bili razdvojeni, poslati po hrvatskim kućama, pokatoličeni... Mnogi od njih se više nikad nisu sreli, iako su preživeli. Neki jesu, ustanovili su ko su i odakle su, a neki se traže do današnjeg dana. Zato mi je važno da se ciklus zatvori, da njih dvoje na kraju odlaze, ali ne znamo koja im je sudbina... Zato sam uzbuđen.

* Bojite li se da će film biti razvodnjen u tih nekoliko epizoda?

- Neće biti razvodnjeno. Već smo sve pripremili. Imamo petnaestak minuta filma koje nismo pokazali plus ova uvodna epizoda. To će biti četiri veoma intenzivne i dramatične epizode, tako da verujem da će odjek biti veliki. Plan je da idemo za Božić iduće godine, na RTS.

* Jeste li imali na umu da "Zaspankom" ili "Darom" poučite mlađe?

- Prevashodno je bilo namenjeno ljudima u mladim tinejdžerskim godinama, kada su spremni i zreli da čuju te strašne priče. Najveći uticaj koji je film "Dara iz Jasenovca" napravio je da je tu temu vratio među decu i omladinu. Oni su sada, posle filma, potrešeni emocijom, možda po prvi put, počeli da "guglaju" šta je to Jasenovac. Ima mnogo komentara da im to nije bilo ni u periferiji saznanja ili interesovanja. Film je to direktno, zato što je emotivno snažan, u njima probudio, i onda su krenuli da se bave time. Ta deca će vaspitati svoju decu da se to ne zaboravi. Važno je da se jasenovačko sećanje na novomučenike održi u našem narodu, da se neguje, i da se pamti. Prva poruka koju sebi moramo da damo je da se to više nikad ne ponovi. Da mi nikad ne dozvolimo da se takvo nešto ponovi.

* Da li ima nešto što ste mnogo želeli da uradite, ali još niste?

- Nadam se da ću raditi "Janičara" jer mi je taj scenario izuzetno drag i bitan. Sad možda ima i punih 25 godina otkako sam počeo da ga pišem. Još čekam Kristijana Bejla i nadam se da će mi dati termin, jer rekao je da hoće. On mi je važan zato što je glavna uloga vrlo teška i kompleksna, a on izuzetan glumac. Takođe, finansiranje filma tog gabarita zahteva neko veliko ime jer je u protivnom teško obezbediti sredstva. Uskoro, kada odem u Ameriku, videćemo kada ćemo raditi. Možda i dogodine, ali zavisi od toga kada Bejl može. On će igrati tog janičara, pašu koji se vraća u mesto odakle potiče da uguši pobunu svojih Srba. Tu se susreće sa dilemom prošli i sadašnji život, prethodna i trenutna religija i, uopšte, identiteta i pokušava to da razreši na vrlo specifičan način. Film je suštinski filozofski i metaforičan, iako obiluje akcionim scenama. Videćemo jednu pomalo samurajsku priču. Janičarstvo je izuzetno bitno za Srbiju, kako onda, tako i danas jer još živi i prisutno je na svakom koraku. Mislim da je to vrlo važna tema za sve nas i taj film je savremen, iako je radnja smeštena u kraj 17. veka.

* Kako ste strancu objasnili koliko je nama to važno?

- Scenario se sam objašnjava, a priča je tako dobra da ne gledaju oni na nju sa stanovišta koliko je nama to važno nego koliko je njima razumljivo i koji kapacitet sa sobom nosi, a ona je izuzetno jaka već u premisi - čovek mora da ide da podavi sopstvenu braću da bi ispunio svoju misiju. Na našim terenima to je prisutno u svakom ratu i u svakoj situaciji, čak i dan-danas se ljudi međusobno dele.

* U kinematografiji, pogotovo američkoj, postoji mnoštvo podela i stereotipa prema drugima...

- NJima je lako da imaju stereotipe jer su imperija. Nama, malim narodima je namenjena uloga da živimo njihove stereotipe. Nekad zapadneš pod beli šešir, a nekad te metnu pod crni šešir. Kako im odgovara. Ali njima se to može jer verovatno polaze od toga da što je dozvoljeno Jupiteru nije i volu. Pitanje je kako mi da od tog vola postanemo neko ko će moći da utiče i diktira kako da nas drugi tretiraju, što je velika nauka i napor. Mislim da je Srbija malo u tom pravcu krenula na bolje i da sada uspevamo da se nametnemo kao značajan faktor u regionu i svetu, ma koliko mali bili. Imam osećaj da, bar po pažnji koju dobijamo od velikih sila, koja nije uvek i samo negativna, kao što je ranije bilo, očigledno nešto dobro radimo. Nadam se da ćemo nastaviti u ovom pravcu. U tome pokretne slike imaju svoju ulogu jer su meka moć koju su Amerikanci koristili onda kada su muzikom i filmovima osvajali svet.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)