ISTOČNI PROZOR U ZAPADNI SVET: Monografija povodom pedeset godina Beogradskog džez festivala

BEOGRADSKI džez festival 1971-2020, naslov je luksuzne monografije koju je, povodom ovog značajnog jubileja, objavio Dom omladine Beograda u suizdavaštvu sa Gradom Beogradom.

Foto "Beogradski džez festival 1971-2020."/Laslo Dorman

Ovaj temeljni pregled poluvekovne istorije džeza u ovom gradu, pored uvodnika zamenika gradonačelnika i predsednika odbora BDžF Gorana Vesića, otvara i reč v. d. direktora DOB Nenada Dragovića.

U uvodniku naslovljenom "Dom omladine Beograda - čuvar vatre džeza", Dragović ističe da je proglašenjem za manifestaciju od posebnog značaja za Grad Beograd, festival dobio najviše priznanje u svom gradu - a uz njega i sam DOB, koji se vezuje uz istoriju festivala od samih početaka.

Džez kritičar Vojislav Pantić, umetnički direktor Beogradskog džez festivala, pišući o dugotrajnosti i izazovnosti rada na ovoj monografiji, naglašava da pokušaj rekonstrukcije istorije događaja rođenog pre pola veka, sa nepotpunom dokumentacijom i fragmentarnim sećanjima, spada u domen ozbiljnog istraživačkog novinarstva, a ujedno ima i karakter tipičnog naučnog rada.

- Jedna zemlja koja se geografski i politički našla između Istoka i Zapada dobila je privilegiju da bude istočni prozor u zapadni svet, a da je dugo zadržala svoju naivnost i nevinost - navodi Pantić.

- Ulicama jednog grada šetali su slavni umetnici Zapada, u prilici da prvi put pogledaju na Istok i upiju drugačiji senzibilitet i kulturu ovog sveta. Dok su nas posećivali Đina Lolobriđida, Alfred Hičkok, Ela Ficdžerald i Luis Armstrong, mislili smo da je to normalno, doživljavajući svoju zemlju kao deo sveta, a svoj grad kao metropolu. Radovali smo se njihovim dolascima, a da nismo potpuno bili svesni šta nam se dešava. To je uslovilo da se često nije mnogo mislilo o formi, ako je postignut zadovoljavajući sadržaj. Brojni kulturni događaji ostajali su u sećanjima, ali ne u dokumentima, što otežanim čini rekonstruisanje kada i gde su se dogodili.

Majls Dejvis, Foto "Beogradski džez festival 1971-2020."/Laslo Dorman

Beogradski džez festival pun je takvih primera, dodaje Pantić: osim u slučaju prvih izdanja, kada je bio filijala Njuport džez festivala (pa čak i tada, mada je veliki američki brat na neki način davao sigurnost da će događaj biti realizovan), festival je godinama do poslednjeg dana vodio donkihotovski bitku radi obezbeđivanja budžeta za planirani program, a spisak učesnika se ponekad menjao u poslednji čas, nakon štampanja programa.

- S druge strane, Programski savet festivala je patio od tipičnih socijalističkih dečjih bolesti: savet koji je potpisao prvi festival po odvajanju od Njuporta imao je dvadeset šest članova(!), ili po skoro tri na jednog učesnika - otkriva umetnički direktor BDžF.

- Da je bar jedan bio zadužen za precizno dokumentovanje događaja, danas bi nam bilo mnogo lakše.

Čarls Mingus, Foto "Beogradski džez festival 1971-2020."/Laslo Dorman

Ovako, desilo se da 1979. godine bude preskočen deveti i bude najavljen deseti, jubilarni festival, pa da potom više niko ne ospori novo brojanje sve do obnavljanja festivala 2005. godine. Desilo se i da prilikom sastavljanja spiska svih učesnika za potrebe monografije povodom 30 godina rada Doma omladine prepišu imena iz starih kataloga, ne proveravajući da li su uopšte i nastupili u Beogradu. Desilo se, konačno, da se u arhivi TV Beograd zaturi gomila snimljenog materijala (npr. snimak The Giants of Jazz iz 1971. skupljao je godinama prašinu među policama u Košutnjaku, pošto niko nije ni pomišljao da proveri traku zavedenu pod neobećavajućim naslovom "Povratak džezu"), ali i da se gomila traka presnimi, kada je dnevna politika postala bitnija od kulturnog nasleđa.

- No, šta je tu je - zaključuje Pantić.

- Arhivari Radio Beograda su nedavno digitalizovali sve sačuvane snimke iz prvih osam godina manifestacije, a na isti posao prionuo je sa ogromnim entuzijazmom i Programski arhiv RTS. Još uvek ima dovoljno sačuvanih fakata da se nekako složi priča, a sa velikim procentom sigurnosti danas makar možemo da objavimo spisak učesnika po godinama.

Foto "Beogradski džez festival 1971-2020."/Laslo Dorman

A taj spisak je, po sebi, impresivan, što je obećavao već na samom začetku - čak i onom koji se zvanično vodi kao "predistorija", u godinama koje prethode onima iz naslova monografije, koju i otvara poglavlje pod imenom "Uvodne godine 1964-1970". Prvi Newport Jazz Festival u Beogradu održan je od 31. oktobra do 3. novembra u Domu sindikata, a Dom omladine Beograda je uz Radio Beograd 202 i tada "potpisan" kao priređivač manifestacije, iz čijih su "redova" bili i organizator festivala Milan Šević - urednik programa u DOB, i drugi entuzijasti sa jasnim afinitetom prema džezu.

- Dom (omladine) je - kako je docnije pisao Svetolik Jakovljević - preuzeo štafetu džeza od Udruženja džez muzičara, koje je, osnovano 1953, bilo glavni činilac u džez događanjima ranijih godina.

U maju 1968. oprobana je Velika dvorana Doma omladine programom "Džez i lirika", kada su svoju poeziju kazivali Matija Bećković i Brana Petrović u pratnji kvinteta Instituta za džez iz Graca.

Ubrzo potom, stručni saradnik festivala Aleksandar Živković dobio je poruku od prijatelja iz Nemačke, kojoj nije mogao odoleti - Duško Gojković javio mu je da je Li Konic u Evropi i da ima slobodne termine...

I zakotrljalo se, Živković i Šević bili su taj mali ali gotovo svemoguć džez tim, koji je smišljao, saznavao, pregovarao, organizovao i - dovodio.

Beograđani su slušali najbolji džez, a u prve tri godine stala su imena najvećeg formata kao što su Djuk Elington (1971) ili Majls Dejvis (1973).

Djuk Elington, Foto "Beogradski džez festival 1971-2020."/Laslo Dorman

Majstori na okupu

POD sloganom "Džez plamen", od 26. do 31. oktobra biće održan 37. Beogradski džez festival, kojim se obeležava i 50 godina njegovog postojanja, najavio je predsednik Organizacionog odbora Goran Vesić.

Foto Arhiva

- Iz Njujorka, ekskluzivno, stiže najčuvenija kompozitorka savremenog džeza Marija Šnajder, praćena najboljim mladim, nemačkim big bendom Subway Jazz Orchestra, potom će tu biti briljantna azerbejdžanska pijanistkinja Aziza Mustafa Zadeh sa svojim triom, a festival će otvoriti naša nova zvezda Majamisty Trio sa specijalnim gostom Urlihom Drehslerom.

Stižu i trubač Teo Kroker, legendarni pijanista Bred Meldau, "Rumden" iz Švedske i Markus Stockhausen Group iz Nemačke - naveo je zamenik gradonačelnika.

Godine u kojima je utihnuo džez

PREDUGA pauza trajala je od 1991., kada nikome nije bilo do džeza ("Sava centar" je upravo ambiciozno pripremao svoj prvi Summertime Jazz & Blues & World Music festival za početak jula, ali samo desetak dana ranije došlo je do razdruživanja, tenkovi su izašli na Auto-put bratstva i jedinstva, Slovenija je gorela - loš odziv publike bio je jasan signal i organizatorima BDžF) do 2004. godine, da bi 21. festival bio održan 2005.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije