POGLED ISKOSA - Snovi za javna prikazivanja

Dejan Đorić

03. 08. 2021. u 17:31

NAJVEĆU privatnu galeriju na Balkanu koja se sastoji iz nekoliko prostora vodi iskusni galerista Marko Brun.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Снови за јавна приказивања

Foto Privatna arhiva

NJegova galerija Štab sada se nalazi u Tržnom centru "Galerija" u kompleksu Beograd na vodi. Pažnju je u njoj izazvala veća izložba slika Joškina Šiljana. Kako piše Ksenija Marinković: "Radovi kojima se predstavlja Šiljan na ovoj izložbi, otkrivaju novi oblik umetnikove hrabrosti". NJegov prethodni i izvanredni deo opusa činili su radovi između crteža i slike, monumentalni po izrazu i psihološki snažni.

Bili su bliski automatskom crtežu, nekoj vrsti likovnog pisma, psihičkog kardiograma, ili ispovesti, koja teče iz umetnika spontano i bez kontrole i čiji je šarm upravo u neposrednosti i kršenju pravila. Automatizam su prvi uveli nadrealisti, želeći da izbegnu racionalni diktat svesti. Upravo Šiljanovi stariji ali i najnoviji radovi dopuštaju izravni govor podsvesnog, kako su Andre Breton i kompanija priželjkivali ali, koji kod njih često nije davao zadovoljavajući likovni rezultat, vodeći u proizvoljnost.

Šiljanov govor je nasuprot nadrealističke patologije psihizma prožet sokovima i snovima jednog izvornog talenta, nežnošću i humorom, koje pokreće čista likovna volja. Slikar je na svoja platna uneo i brojne ispise, duhovite i drzovite, tu su da provociraju, oslobađaju i zabave u isti mah. Možda se ovde treba podsetiti pouke legendarnog istoričara umetnosti Lazara Trifunovića, koji je studente učio da profesor treba istovremeno da deluje na tri plana: moralno, da pouči i da zabavi. Šiljanovi radovi su sve samo ne dosadni, oni izazivaju znatiželju kod dece kao i kod odraslih, pozivaju na domaštavanje i u poplavi zamorne, agresivne i osrednje savremene umetnosti, ne forsiraju publiku (slikarka LJubica Mrkalj je u tom smislu primetila "LJudi se danas rađaju umorni").

Ovaj umetnik uspeva da privuče pažnju sasvim drugim sredstvima od aktuelnih, u vidu estetike ružnog ili šokantnog, rekli bismo čisto likovnim. Na njegovim slikama nema zapravo ničega osim elementarnog likovnog govora linije, mrlje, boje i slova. Da, slova, tu su izdvojene reči, rečenice, poruke i ispisi, ćirilice pomešane sa latinicom, jer i slovo ima svoju vizuelnost kao i broj, pa je i tekst neka vrsta slike, tapiserije (tekst, lat. textum = tkanje).

U velikim evropskim muzejima su pravljene kapitalne izložbe posvećene odnosu slova i slike, a Šiljan daje svoj doprinos toj staroj estetici (još su se na gotskim slikama iz usta precizno naslikanih figura, kao u savremenom stripu, izvijale na gore cele rečenice koje su likovi navodno ili zaista izgovorili). Tačno je da u opusu ovog stvaraoca ima možda i uticaja savremenog, andergraund stripa kao i te vrste umetnosti, u onoj meri u kojoj trivijalno ulazi u visoku umetnost, koliko se sada brišu granice između uslovno rečeno niže, popularne i visoke, akademske umetnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)