INTERVJU Marijana Mićić: Volim čisto, jako i do kraja

JELENA BANJANIN

18. 06. 2021. u 15:46

OSMEHNUTO lice Marijane Mićić publika je zapamtila već u prvom televizijskom angažmanu, u dečjoj emisiji "Bunga banga re". Potom je Marijana, iste 2003. godine, zajedno sa Anom Mihajlovski, zavela gledaoce u urnebesnoj seoskoj rijaliti avanturi "Jednostavan život".

ИНТЕРВЈУ  Маријана Мићић:  Волим чисто, јако и до краја

Foto Prva /IMDb

Od tada se život popularnog TV lica usmerio ka primarnoj profesiji - glumi. Još tokom osnovne škole se interesovala za veštinu koju je godinama kasnije usavršila u klasi Ivana Bekjareva. Ređale su se uloge u serijama "LJubav i mržnja", "Žene sa Dedinja", "Urgentni centar", "Šifra Despot", kao i u pozorišnim predstavama i mjuziklima. Ipak, Marijana nije napustila voditeljski posao i od 2014. do 2019. bila je domaćin dečjeg muzičkog takmičenja "Pinkove zvezdice". Tokom prošle godine gledaoci su se vezali za seriju "Tate" i njen lik Gorice, a posle ove telenovele usledile su desetodelna "LJubav ispod zlatnog bora" i aktuelna komedija "Tri muškarca i tetka" (Prva TV), kao i predstava "Narod to voli".

- Istina je da sam sama sebi nametnula tempo, ali je to i jedna od prednosti našeg posla. Donekle možemo da biramo kada ćemo i koliko raditi. Svi ovi projekti su se dešavali u doba korone i, iskreno, mogla sam samo da budem zahvalna što sam u teškom momentu, kada su ljudi masovno ostajali bez posla, imala ponuda i prilike da radim. Pozorišta sam se malo i uželela, jer mojom odlukom u poslednje vreme nisam prihvatala ništa novo, tako da je i predstava "Narod to voli" došla u pravom trenutku. Svako izvođenje je energija i priča za sebe i to me pokreće. Radujem se zabavi, kolegama, aplauzu... Koliko god da sam nekada umorna kada uveče krenem u pozorište, ta radost igre, publika ispred vas i aplauz na kraju su definitivno momenti koji me ispune i sav umor ponište - priča, za "TV novosti", Marijana Mićić.

* Mnogi su zavoleli "Tate" i posebno lik ambiciozne, a infantilne frizerke Gorice, i žale što se priča nije nastavila. Po čemu vi pamtite simpatičnu Goricu i ovu zanimljivu seriju, koja je osvetlila odnos očeva i dece?

- Goricu obožavam. Pružila mi je toliko prostora da se glumački izrazim, da se igram, da istražujem i na kraju krajeva da se zabavljam. Znala sam da će je i publika zavoleti, ne na prvu, ali da će s vremenom pokupiti simpatije, što se i desilo. Imala sam divne partnere na tom projektu i stekla prijatelje. Bilo je to zaista prelepo iskustvo, koje bih volela da se nastavi.

* S jeseni prošle godine posao vas je odveo na Zlatibor, gde ste snimali "LJubav ispod zlatnog bora". Igrali ste uz Katarinu Radivojević, Marka Markovića, Ivana Tomovića...

- I to je bilo posebno iskustvo što zbog ekipe koju ste naveli, što zbog ambijenta i činjenice da smo van Beograda otišli na dva meseca, zatim ta uloga, scenario i rad sa autorom i rediteljem Slobodanom Šuljagićem. Koliko mi je bilo lepo, govori to što sam Slobu više puta pitala kada će druga sezona?! Rad sa Katarinom, Markom i Ivanom se pretvorio u druženje i bilo je neizbežno da i u kadru dobro funkcionišemo.

* Vaša junakinja Danica nije prezala ni od čega kako bi došla do cilja, a bila je željna ljubavi. Već ste rekli da ona nema mnogo sličnosti sa vama i da je tražila ljubav na, po vašim načelima, pogrešan način, ali šta ste vi sve spremni da učinite u ljubavi?

- Danica jeste žena koja se u tom smislu dosta razlikuje od mene, a moj zadatak, kao glumice, jeste da branim svoje likove, pa sam opravdanje našla u tome da svi mi, kao i ona, vapimo i očajnički tražimo ljubav. Razlika je u načinu i životnim principima. Kada volim, dosta toga sam spremna da uradim zarad ljubavi. Nema kočnica, nema ponosa, nema igrica. Volim čisto, jako i do kraja.

* Gledamo vas u stikomu "Tri muškarca i tetka" gde tumačite opasnu Samantu, koja takođe ne preza ni od čega. Šta vas je privuklo liku razvedene žene i majke koja je staranje o detetu prepustila ocu? Kako ste doživeli i razumeli Samantu?

- Uvek me više privlače likovi sa kojima privatno nemam dodirnih tačaka. Takve uloge su dosta zabavnije za igru od onih koje su bliske ili slične našem karakteru. Samanta je, takođe, žena sa kojom nemam baš mnogo sličnosti. Kao glumica, uvek nastojim da branim svoje likove, pa na kraju krajeva i da ih volim. Prvo dobro razgraničim da to nisam ja i onda lakše mogu da igram bez ikakvog stida i otklona. Samantu sam doživela kao jaku i hrabru ženu koja zbog svoje greške iz mladosti mora sada sama da se bori za sebe i svoje dete. Ona zista ne preza ni od čega i juri za muškarcima, što ne mora nužno biti loše. Mogu da je odbranim činjenicom da je dosta usamljena...

* Iako je ova serija žanrovski komedija, osnov čine emocije i vrlo delikatni, štaviše zamršeni, porodični i prijateljski odnosi. Koja poruka ili emocija su najvažnije?

- Prvobitna poruka koju smo svi kao ekipa hteli da pošaljemo je definitivno - publiko opustite se i zabavljajte se! Svima nam treba mnogo smeha i razonode. Zato mislim da nam je komedija potrebna na svakom koraku. A ono što smo shvatili snimajući i gledajući ovu seriju je da su, na kraju, svi željni ljubavi. Da se sve vrti oko ljubavi i da nas ona pokreće u svim segmentima.

* Glumačka podela je veoma interesantna i "Tri muškarca i tetka" su po tome osveženje. Sa kime vam je najzanimljivije u kadru?

- Sigurna sam da glumačke dive poput Svetlane Cece Bojković i Jelisavete Seke Sablić imaju armiju gledalaca, koji prate sve što one rade, a tu su takođe Branko Vidaković i Petar Božović. Sigurno je i podela uticala na gledanost, što se i očekivalo. Najviše scena sam imala sa Banetom i Milanom Vasićem i mogu da kažem da je to moja sreća. Oni su dvojica izuzetnih glumaca od kojih sam dosta i naučila. Važno je da se smejemo na snimanju, što je čar našeg posla. Zabavno nam je za igru, a onda i publici dok gleda.

* Već 18 godina bavite se javnim poslom. Šta vas privuklo "svetlima reflektora" i šta vas još pred njima "drži"?

- Uvek sam se, još od osnovne škole, prijavljivala za glumačke i recitatorske sekcije. Još tada sam volela binu, da izađem da nešto govorim i da me ljudi gledaju. Tada se upisujem u školu glume Bate Miladinovića, a nakon toga i kod Mike Aleksića. Sve to je nastavilo da me drži do fakulteta kada, kao potpuno logičan sled, upisujem glumu. Dragocenost ovog posla je i to što na svakom projektu radite sa novim ljudima, potpuno nove energije se spajaju, imate nov pristup radu i stalno nešto učite.

* Diplomirali ste na Akademiji lepih umetnosti, u klasi, sada nažalost pokojnog, Ivana Bekjareva. Po čemu pamtite ovog našeg poznatog pozorišnog i filmskog glumca? Pamtite li neki njegov savet?

- Bekjarev mi nije bio samo profesor već i kolega i prijatelj. Mnogo me je pogodio njegov odlazak. Mislim da ćemo svi zauvek pamtiti naše profesore, pa ću tako i ja mog. Oni su nam prvi susret sa onim što smo izabrali da radimo u životu i što volimo. Oni su temelj onoga što smo danas. Dve rečenice mog profesora najviše pamtim: "Glumac mora biti glasan i čist" i "Tekst je samo daska i od te daske vi, kao glumci, morate nešto da napravite, nemojte ga samo izgovarati".

* Isticali ste da volite i glumački i voditeljski poziv, ali da prednost dajete glumi, koju ste i studirali. Šta vam u jednom, a šta u drugom poslu čini posebno zadovoljstvo ili je to nemoguće razdvojiti?

- Moguće je razdvojiti, ali isto tako ih je moguće i stopiti. Često kažem kako imam sreće da radim i jedno i drugo. Kada mi dođe malo "preko glave" televizije i "televizijskih ljudi" jednostavno pobegnem u pozorište, u pozorišni bife sa glumcima i obrnuto. U tom smislu ih je moguće razdvojiti. A da ne govorim o tome koliko je glumački posao ozbiljan i težak. To što ga mi volimo i doživljavamo ga lagano je jedno, a koliko se zaista "pokidamo" i dajemo na sceni nešto je potpuno drugo.

- Apsolutno sam saglasna. Svaka uloga koju sam za ovih osamnaest godina uradila ima delić mene. Ne vidim način da radim drugačije. Kao što rekoh, posebna je priča koliko se dajemo. A definitivno dajemo sebe, od sebe i iz sebe.

* Stekli ste popularnost, ali se niste mnogo promenili jer vas i dalje krase radost, osmeh, pozitivna energija... Rekli ste jednom da birate da budete takvi, kao što birate i da patite jer to udvostručuje sreću. Kako pravite te izbore?

- Život nameće situacije, a ja biram da ih pratim i jednostavno se ne opirem. Često se smejem, ali često i plačem jer sve je to život. Moj posao je takav da zahteva osmeh, pogotovo televizija. A u životu sam naučila da se radujem malim stvarima, dovoljan mi je sunčan dan i da budem nasmejana. Uvek, ali uvek razmiljam pozitivno i nikada ne razmišljam o onome što nemam, već sam zahvalna na onome što imam.

* Šta vam pomaže da sačuvate, kako umete da kažete, vedar duh i devojčicu u duši? Zahvaljujući vašem poslu moći ćete zauvek da se igrate, da istražujete i upoznajete sebe, iznova i iznova... Mislite li nekad, u tom kontekstu, na Petra Pana?

- Da, više puta sam rekla da ne želim da odrastem, ne želim da skidam ružičaste naočare i želim da verujem da je život bajka. Da li sam tako našpanovana, ili sam to naučila, ne znam, ali se zaista trudim da tako živim. Očistila sam se vremenom od loših ljudi, loših energija i dopustila sam sebi da biram kako ću i sa kim provoditi svoje vreme. Draže mi je da šetam sa svojim psima nego da budem sa ljudima koji mi crpe energiju. To dolazi sa godinama, ali je važno da se osvestite kad-tad i da u životu isključivo radite stvari koje vama prijaju, bez imalo griže savesti.

KADA ĐORĐE IGRA ŽENU

*PARALELNO sa snimanjem serije "Tri muškarca i tetka" pripremili ste i sad već uveliko, na sceni Akademije 28, igrate predstavu "Narod to voli"? Šta to narod voli?

- Narod voli smeh, a ova predstava je upravo to. Uvek su me privlačile priče gde muškarac zbog određenih okolnosti mora da glumi ženu. To glumcu pruža toliko mogućnosti da napravi urnebesnu komediju, a samim tim i publici priliku da se non-stop smeje. Đorđe Stojković je maestralno odigrao lik Veljka, odnosno Marije, a pored nas dvoje tu je još i Srđan Ivanović, odnosno u alternaciji Dejan Cicmilović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)