Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA - Povlašćena mesta

Пише Слађана Илић

27. 03. 2025. u 05:00

KAKO su književni tumači već konstatovali, zbirka Veroljuba Vukašinovića "Žalac" (SKZ, Beograd 2024), ovenčana Zmajevom nagradom, autopoetička je i autobiografska knjiga. Ona je duplo uokvirena - najpre programskom pesmom "Posvetom", koja otvara zbirku, a u kojoj se lirski subjekt stvaralac neposredno, prisno obraća čitaocu.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Повлашћена места

Foto: Privatna arhiva

U tom obraćanju uočavamo svu složenost pesničkog posla, biranja reči koje sadrže smisao koji je potrebno da čitalac otkrije, kao i njihovu specifičnu težinu, nosivost osećanja. Lirski subjekt stvaralac, uvek okrenut tradiciji, posvećen bližnjima, kao i pesničkim srodnicima, prirodi i pravoslavlju, ne sumnja u mogućnost uspostavljanja te veze jer u pitanju je "posveta ljubavi", kao što je to, uostalom, "Žalac" u celini, kao što su to i druge zbirke Veroljuba Vukašinovića.

Pesma "Knjiga", koja zatvara zbirku, potvrda je ostvarenja namere lirskog subjekta stvaraoca da delo i napiše, ali i da podeli sa čitaocem taj, kazali bismo, slasni, smisleni napor koji, iako blago osenčen njegovom autoironijom, emituje svetlost. Do ove pesme čitalac je to već shvatio zato što je, sigurno, registrovao sva mesta koja su za stvaraoca povlašćena. To je najpre Arkadija njegovog detinjstva, zavičaj, sunce, mirisi, trave, zuj, pčele, "Jutarnje sunce, mlazevi mleka, / kukurik petla, rzanje ata, / mukanje krava, ovaca bleka, / zraci u sobi, škripanje vrata..." ("Buđenje") i sve druge senzacije podstaknute manifestacijama prirode. Ne manje značajni za njega su i drugi prizori svakodnevice čija konstantnost ukazuje na spokojstvo običnog, zapravo idiličnog, života na selu: "paljenje vatre, žar što pucketa (...) cviljenje đerma, lonac što krčka..."

Foto promo

S obzirom na to da je reč o retrospekciji, razumemo zašto bivši dečak, visokoosetljivo stvaralačko biće, služeći se kontrastom, predstavlja aktuelni trenutak - "grak ludih vrana, šum crnih krila".

Drugi okvir zbirke čini pesma "Žalac", prva u okviru ciklusa "Zvuci nestale harmonike", kao i pesma "Žalac", pretposlednja u zbirci. Razmatrajući ove dve pesme, čiji naslovi nose različiti akcenat, uočićemo i razliku u značenjima navedenog termina. U prvom je sadržano i prvo značenje žalca, a opet njegove drugačije likove koji čitaoca, i dalje u prostorima svakodnevlja, usmeravaju na konstantnost pesnikovog osećanja - na bol, zbog ljubavi i smrti, zbog povremenih duhovnih padova čije izlečenje mogu biti samo pesnička reč i predana molitva.

U drugoj sam pesnik je žalac - onaj koji žali - koji to biva samim stvaralačkim činom. To je onaj koji je, i pored svih znanja, svestan onoga što mu fali, što mu nedostaje do samog poistovećenja s pesmom.

Čitajući ovu zbirku Veroljuba Vukašinovića, slobodni smo da konstatujemo kako sa uvećavanjem njegovog opusa, "dok zbira vreme", drugo značenje navedenog pojma sve više transformiše u svetlost Dubiča, Ljubostinje i Morave, mesta koja, izvesno, nikada neće napustiti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALJE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine
Politika

0 0

ORBAN OTKRIO ŠOK DETALjE: Odbio sam poziv Klintona da uđem u rat sa Srbijom 1999. godine

MAĐARSKI premijer Viktor Orban izjavio je da je 1999. godine, tokom svog prvog premijerskog mandata, dok su trajali sukobi u AP Kosovu i Metohiji i NATO agresija, dobio poziv od tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da Mađarska otvori drugi front i napadne Srbiju ili "bar da puca iz Mađarske preko Vojvodine sve do Beograda", ali da je odbio takav poziv, preneo je danas Telex.

09. 02. 2026. u 11:13

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OTAC PREDRAG OBJASNIO: Nikada ne treba reći Primi moje saučešće ožalošćenom

OTAC PREDRAG OBJASNIO: "Nikada ne treba reći "Primi moje saučešće" ožalošćenom"