Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Vujasinovićev jubilej

Дејан Ђорић

29. 08. 2024. u 05:00

MILOŠ Vujasinović (Beograd, 1971) je na našoj kulturnoj sceni jedna od najneobičnijih pojava.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Вујасиновићев јубилеј

Miloš Vujasinović "Žvakač žvakaće gume" Foto Privatna arhiva

Reč je o čuvenom kolekcionaru različitih umetničkih dela i predmeta za sakupljanje, od poštanskih markica i fotografija do nalivpera. On je, dakle, kolekcionar i trgovac koga skoro svako zna ko se u Srbiji pa i u Crnoj Gori i regionu zanima za umetnost. Sasvim jedinstveno u svetu sakupljača i trgovaca umetninama Vujasinović je i likovni umetnik.

Kod njega je odeljeno izražen momenat kada živi od umetnosti a kada za umetnost. Nalik svom profilu kolekcionara tako je i kao umetnik višestran. Možda blisko duhu tzv. nomadske estetike u postmoderni, on se u užoj likovnoj i u široj, vizuelnoj oblasti, kreće od stvaranja neoavangardnih konceptualnih dela, vizuelnih eksperimenata i fotografija do starih, klasičnih medija, kao što su slikarstvo, akvarel i kolaž (kao slikarske tehnike) i skulpture u gipsu, figuralne i groteskne.

Započevši sa sakupljanjem umetničkih dela i predmeta od značaja još pre više decenija u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je duže živeo, on se na izvoru, u svetskim muzejima i galerijama upoznao sa najvišim likovnim vrednostima i sm posedujući neka kvalitetna ostvarenja, od slika manje poznatih barbizonaca, Karla Kare do starijih američkih majstora. Interesantno je da se u SAD više cene i veću vrednost postižu na tržištu dela domaćih umetnika nego istaknutih evropskih. Vujasinović se tu zarazio likovnošću pa i sada obuzet umetničkih stvaralaštvom integralno, u totalu, kao kolekcionar i stvaralac, dinamički svaki dan živi za njega dvadeset četiri sata na dan.

Početak njegovog samostalnog bavljenja umetnošću je u 1994. godini pa sada slavi trideset godina rada (primenjena umetnost, osim fotografije, ga ne zanima). Njegov najomiljeniji umetnik je enformelista i slikar tašizma Žan Fotrije, a slede Vinsent van Gog, Pol Gogen i Haim Sutin, od domaćih su to Igor Vasiljev, Petar Omčikus i Boža Ilić. Ovo navodimo ne samo kao lične naklonosti već i kao moguće uticaje, estetske okvire u kojima se kreće i njegovo slikarstvo (eksperimenti i neokonceptualizam kojima je takođe naklonjen nisu predmet ovog teksta). Očigledno da je Vujasinovićev likovni svet u domenu ekspresionizma, slobodnog stila, bez uticaja određenih kanona i akademskih pravila.

On se kreće između izvesnog naivizma (koji je često dobrodošao u umetnosti kao vid iskrenosti i nekoristoljublja), art brut estetike i ekspresionizma originalnog, bliskog međuratnom a ne novom, lažnom, nazvanom transavangarda, stvaralaštvo "novih divljih" i tzv. "loše slikarstvo" (američki bad painting). O tom novom eskpresionizmu se Donald Kaspit, najveći američki i svetski likovni kritičar, izrazio kao "lažnom ekspresionizmu". Umesto podgrejanih jela iz domena istorijskih avangardi koje je servirala posebno domaća provincijalna scena sa grupom Alter Imago, Vujasinović stvara izvorno.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KADA VEŠTAČKA INTELIGENCIJA NIJE SAMO “BUZZWORD” I ŠTA ZNAČI GRADITI SISTEME KOJI ZAISTA RADE

KADA VEŠTAČKA INTELIGENCIJA NIJE SAMO “BUZZWORD” I ŠTA ZNAČI GRADITI SISTEME KOJI ZAISTA RADE