REZULTATI KONTROLE KVALITETA PREHRAMBENIH NAMIRNICA NISU TRANSPARENTNI KAO NEKADA: Kriju ime proizvođača loše hrane

G. V.

18. 04. 2024. u 11:07

DA li je hrana koju svakodnevno jedemo kvalitetna onoliko koliko je pojedini proizvođači reklamiraju kao takvu, pitanje je na koje sa tačnom sigurnošću više nema odgovora. Pravilo da se ne objavljuje ko je kriv za neispravnost, da li proizvođač ili posrednik dok se to ne ustanovi, prati se slepo. Nadležne inspekcije samoinicijativno donose odluke o tome koliko će informacija posle kontrole proizvoda biti dostupne potrošačima, a one su uglavnom šture. Tako brendovi čiji su produkti problematični ostaju tajna.

РЕЗУЛТАТИ КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА ПРЕХРАМБЕНИХ НАМИРНИЦА НИСУ ТРАНСПАРЕНТНИ КАО НЕКАДА: Крију име произвођача лоше хране

Foto: AP

Duže od deceniju potrošači su uskraćeni za prave informacije o kvalitetu hrane. Pokret potrošača Beograda do 2011. godine radio je uporedna istraživanja ispravnosti i kvaliteta proizvoda. Tada su se firme "imenom i prezimenom" markirale zbog neispravnosti. Samo pojavljivanje na "crnoj listi" lošijeg standarda uticalo je na kompanije da unaprede problematične proizvode, jer im je po pravilu promet opadao i do 50 odsto. Dok su se ovakva ispitivanja radila, ukupna ispravnost ispitanih i ocenjenih uzoraka je povećana za gotovo četiri puta.

- Program uporedne kontrole je grubo presečen kada smo otkrili ozbiljne propuste kod jednog broja proizvoda od mesa i mleka - podseća Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda. - Deo proizvođača i trgovaca u organizaciji Privredne komore Srbije, ocenio je da im naš rad ne ide naruku, jer su se kupci tada oslanjali na naše objavljene rezultate kada su birali proizvode. Pod izgovorom da nema novca, projekat, koji su sufinansirali Privredna komora Beograda, ministarstva poljoprivrede i trgovine ove institucije, je prekinut.

Pokret potrošača Beograda 16 godina ispitivao je i ocenjivao hranu. Od kada su sa skupim analizama stali, kako kaže Bogosavljević, evidentna je tendencija rasta pogoršanja hrane, a preciznih informacija o tome nema. Sa ovim je saglasan i Marko Dragić, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

- Kontrola hrane danas je škakljiva tema i diskutabilno je šta se smatra bezbednim za konzumiranje, a šta ne. Postoji pravilo, dok se ne ustanovi ko je odgovoran za propuste u proizvodnji, neće se objavljivati ime brenda. Nadležne isnpekcije, za kontrolu kvaliteta treba da objave to nakon postupka. Međutim, umesto toga, u javnost izlate sa brojem sprovedenih postupaka, ali ne i ishodom. Koje informacije će objaviti je njihova odluka, i tu nema obrazloženja - kaže Dragić.

Od trovanja premine 420.000 ljudi

SKORO svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje izgubi život od posledica konzumacije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu se od 2018. godine obeležava Dan bezbednosti hrane - 7. jun. Ovaj svojevrsni praznik ustanovljen je na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije.

Predmet inspekcijske provere u najvećem broju jeste hrana, i te informacije su važne za dalje odluke o kupovini. Neretko se čuje da je problematična hrana za decu i bebe, što je posebno osetljivo, jer su najmlađi najranjivija potrošačka grupa. Inspekcija uglavnom izlazi na teren po prijavama potrošača, kada, na primer, deklaracija nije u skladu sa proizvodom. Ređe kontroliše samoinicijativno, nasumičnim uzorkom. Inspektori izlaze na teren i po prijavi Uprave carine, kada se potencijalno sumnja na kvalitet.

- Češće kontrole su potrebne jer bi tada bila uočljiva veća odstupanja. Takođe, država bi imala od toga korist, jer bi se tako punio državni budžet - napominje Dragić.

Najbolje upotrebiti do

TREĆINA proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u deset do 15 odsto slučajeva uzrok tome način deklarisanja "najbolje upotrebiti do". Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka "upotrebiti do", već samo počinje da gubi na kvalitetu. Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju konzumirati nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka.

Prema rečima našeg sagovornika, a sudeći po iskustvu žalbi građana koje stižu u NOPS, mesni proizvodi i mlečni produkti vodeći su na spisku prijava za proveru kvaliteta. Kačkavalj se deklariše kao takav, a veliki je procenat biljnih dodataka. Čajna kobasica ima previše aditiva. Detardženti nisu istog kvaliteta kao ranije. Toalet papir i ubrusi sve su tanji, pa se kvase vodom da bi dostigli odgovarajuću gramažu...

- Odluka da se zaštiti ime proizvođača možda leži u tome da bi posledice bile velike, poput sabotiranja na tržištu i diskriminacije proizvoda. S druge strane, možda se probudi svest potrošača, pa cena ne bude odlučujuća prilikom odabira onoga što se stavi u korpu. Poreklo i stastav morali bi da budu imperativ. Nije ono najskuplje i najkvalitetnije, niti se očekuje da svi potrošači imaju finansijsku mogućnost da odaberu skuplje artikle. Ali najmanje što možemo da učinimo jeste da se na deklaraciji informišemo da li određeni proizvod odgovara našim potrebama - zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KO JE OTAC ČEHOVLJEVOG DETETA: Kako je velikog pisca zavela žena koja nikom nije bila privlačna?