ŠTA JE U APRILU POSKUPELO, A ŠTA POJEFTINILO: Podaci RZS o kretanju potrošačkih cena

ZA godinu dana smeštaj u hotelima poskupeo je za 40,6 odsto. Podaci Republičkog zavoda za statitisku pokazuju da je ova stavka u aprilu u odnosu na isti mesec lane zabeležila najveći rast među proizvodima i uslugama lične potrošnje. Međugodišnja inflacija iznosila je 15,1 odsto, dok su cene u odnosu na mart u proseku povećane za 0,7 odsto.

Foto: N.Fifić

Drugo mesto po skoku cena zauzela je grupa mleko, sir i jaja, u kojoj je ostvaren rast od 39,6 procenata. Ipak, pozitivan trend je da je na mesečnom nivou, posle dužeg perioda, zabeleženo pojeftinjenje ovih namirnica za 0,7 procenata. Najveći pad u aprilu u odnosu na mart imalo je voće od 3,1 odsto, dok su za godinu dana cene u toj grupi porasle za 14,1. U kategoriji hrane i riba je na mesečnom nivou pojeftinila za 0,5, a u odnosu na isti period lane poskupela je 20,3 procenta.

Narodna banka Srbije ocenila je da je inflacija u aprilu usporila što je u skladu s ranijim procenama NBS da bi njen vrhunac trebalo očekivati u prvom tromesečju. Govoreći o mesečnoj inflaciji od 0,7 odsto, centralna banka dodaje da je to gotovo dvostruko niže od prosečne mesečne stope zabeležene u prvom tromesečju od 1,2 odsto.

- Usporavanju mesečne dinamike inflacije najviše doprineo sporiji rast cena hrane, pre svega prerađene hrane, koji je iznosio 0,4 odsto, što ukazuje da su se prilike na tržištu osnovnih životnih namirnica stabilizovale - precizirali su iz NBS.

Visoku poziciju u poskupljenjima drže čvrsta goriva. U toj grupi cene su međugodišnje povećane za 36,8, dok je na mesečnom nivou nastavljen pad, koji je iznosio 0,8 odsto.

Proizvodi u grupi hrana su za godinu dana poskupeli 24,3 odsto, a na mesečnom nivou 0,7. Namirnice imaju najveći udeo u troškovima većine potrošača, pa njihov rast cena najviše pogađa tu populaciju, posebno one sa nižim primanjima. Veliki skok zabeležilo je povrće od 26,3 procenta. Hleb i žitarice su u aprilu u odnosu na isti mesec lane bile skuplje 23,8, a ulje i masti 23,1 odsto. Građani su morali da izdvoje 20,3 odsto više novca za ribu, a 17,7 za meso. Slatki proizvodi, šećer, džem i čokolada ostvarili su rast od 16,2, dok su kafa, čaj i kakao poskupeli 15,5 procenta. Cena omiljenog pića pivopija skočila je 17, a manje su pogođeni ljubitelji vina koje je poskupelo 11 odsto.

Budžet građana opteretilo je i povećanje cena stambene rente od 25,8 odsto za godinu dana, mada su na mesečnom nivou zabeležile pad od 1,3 procenta. Električna energija za domaćinstva je poskupela 18,6, a gas 19,1 procenat. Boravak u ugostiteljskim objektima u aprilu je na međugodišnjem nivou građane koštao više za 21,5 odsto. Osim usluge smeštaja, koji je zabeležio najveći rast od 40,6, usluge u restoranima i kafeima su bile skuplje 18,3 procenata. Građanima su troškovi u kategoriji zdravlje za godinu dana porasli za 8,5 odsto. Medicinske usluge su poskupele 15,2, a stomatološke 16,4 procenta.

U Narodnoj banci, prema aktuelnoj projekciji očekuju da će inflacija u drugom tromesečju ostati na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini godine i da se ulazak u granice cilja od tri plus minus 1,5 odsto očekuje sredinom sledeće godine.

- Na smirivanje inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, vraćanje cena međunarodnog transporta na pretkrizni nivo, kao i smanjenje ukupne inflacije u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri - ističu u NBS.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije