BIFTEKA NEMAMO NI ZA EVROPU: Srbija nastavila da otvara nova tržišta za izvoz junećeg i goveđeg mesa

J. SUBIN

18. 02. 2022. u 11:00

NAJAVA da je junećem i jagnjećem mesu otvoren put ka Emiratima samo je još jedno podsećanje na ne baš sjajnu sudbinu srpskog stočarstva. Tržišta je sada sve više, ali količina koju naša zemlja može da ponudi sve je manje. Decenijama uništavana grana poljoprivrede teško da će uskoro ugledati svetlost dana. Naročito sad, kada su cene stočne hrane i energije na istorijskom maksimumu.

БИФТЕКА НЕМАМО НИ ЗА ЕВРОПУ: Србија наставила да отвара нова тржишта за извоз јунећег и говеђег меса

Foto AP

Kako nam je ispričao Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, za ovčje meso možda i postoji šansa, ali kod junećeg je spuštena proizvodnja. I mleka i mesa. Da ne kažemo da se gasi.

- Teško da taj izvoz može da se ostvari, ali to ne znači da nije dobro što je država napravila takav aranžman - smatra Budimović. - Sa farmerima je potrebno da se radi, na količini, kvalitetu i mogućnostima izvoza. Kada je reč o junetini tu su šanse minimalne. Trenutno postoje neki viškovi u živoj junadi, ali to su sve količine koje ne garantuju kontinuitet. Spor je obrt u proizvodnji. Skoro 20 meseci mora da se čeka, a ulaganja su velika. To ne znači da treba odustati od ovog posla.

Budimović ističe na naša zemlja ne koristi ni kvotu koju ima za izvoz junećeg mesa u EU, jer ga nema dovoljno. A, države EU su neuporedivo bliže od drugih sa kojima se ugovaraju poslovi.

- Srbija ima gde da izveze meso, ali nema šta - smatra Budimović. - Uskoro bi mogli da se sretnemo i sa nestašicom mleka, jer nema dovoljno krava. Ne kažem da to može da bude nekih velikih razmera, ali prema ovom stanju sigurno će nam nedostajati. Naši ljudi koji izvoze sir u Rusiju, kažu da im posao ide odlično, ali da kubure sada sa mlekom. Vrlo je niska otkupna cena, a i nema ga. Država je tu, daje podsticaje po litri i junetu, ali nekako rezultata nema. Kao da se taj novac ne vraća u proizvodnju, već ide na neke druge potrebe. Skupe su hrana, energija...

Prema njegovim rečima, naši farmeri znaju posao, hoće da rade ali ne znaju za šta. Jer ni u jednom poslu ne postoji opcija da počnete da se nečim bavite, a kada napravite proizvod ne znate kome da ga prodate. Kada će vam i ko platiti. Stočar sad kad utovi bika, on ne zna šta sa njim da radi.

Za razliku od junećeg mesa, situacija sa jagnjetinom je nešto bolja. Postoje dobre naznake u ovčarskoj proizvodnji. Povećava se i broj udruženja koja organizovano na nivou Srbije imaju dobre rezultate rada.

- Postoji dogovor da se napravi klanica sa svim sertifikatima - objašnjava Budimović. - Ministarstvo poljoprivrede je prepoznalo taj potencijal. Tu se u startu odmah brže odigrava ciklus proizvodnje. Klanica će biti u Kniću. Pod okriljem Udruženja ovčara Srbije. Pomoć pruža i lokalna samouprava. Oni će dati plac. Država će uložiti deo novca, ali i sami članovi udruženja. Tu će biti potrebno da se usaglasi rasa ovaca, način ishrane, termin jagnjenja, da ne bude da u različitim periodima nemamo dovoljnih količina.

U TEŠKOM POLOŽAJU

OTKUPNA cena mleka, u proseku se kreće oko 30 dinara po litri. Velike mlekare plaćaju i do 40, ali male za litru jedva više od 25 dinara. Uz državne premije, i sve subvencije koje dobijaju, stočari ne mogu da sastave kraj sa krajem. Neke nezvanične procene pokazuju da je sve više stočara koji zatvaraju svoje farme. Naročito malih, koji ne mogu da podnesu teret skupe hrane i energije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Dvojezične državne škole sve traženije, a jedna se uskoro otvara i u Beogradu na vodi!