Srpska istoričarka otkriva šta se ne sme na Đurđevdan: Ova greška „tera sreću iz kuće“, počinje uoči praznika

DOK se priroda oblači u najraskošnije prolećno ruho, dok se livade zelene brže nego što ih oko može ispratiti, a jutra mirišu na vlagu, travu i novo rađanje, srpski narod dočekuje Đurđevdan - praznik koji nije samo upisan u kalendar, već duboko urezan u kolektivno pamćenje.

Foto: SPC

To je trenutak kada se ne slavi samo svetitelj, već i život u njegovom punom zamahu, kada se spajaju vekovi verovanja, od drevnih paganskih rituala do bogate hrišćanske tradicije koja ih je prihvatila i oblikovala.

U razgovoru za Ona.rs, istoričarka Dijana Vasiljević otkriva koliko je Đurđevdan slojevit praznik, ali i koliko su pravila vezana za njega bila ozbiljno shvatana. Nekada se nije postavljalo pitanje da li se neki običaj poštuje - on se jednostavno podrazumevao, jer se verovalo da upravo od tih sitnih postupaka zavisi tok cele godine.

Kada i kome je posvećen Đurđevdan

Đurđevdan, koji se obeležava 6. maja, posvećen je Svetom Georgiju, hrišćanskom mučeniku i ratniku, čija je životna priča postala simbol vere, istrajnosti i pobede dobra nad zlom. Rođen u Kapadokiji u 3. veku, Georgije je odrastao u hrišćanskoj porodici i stupio u vojnu službu Rimskog carstva. U vreme progona hrišćana pod carem Dioklecijanom odbio je da se odrekne svoje vere, zbog čega je bio mučen i pogubljen. Upravo ta doslednost učinila ga je jednim od najpoštovanijih svetitelja, a njegova ikonografska predstava - trenutak u kojem ubija aždaju - ostala je snažan simbol borbe protiv zla i haosa.

Zašto je Đurđevdan granica između zime i leta

U narodu je ovaj praznik dobio još šire značenje. On označava prelaz - iz zime u leto, iz mirovanja u pokret, iz tišine u buđenje. Zato se verovalo da je sve što se uradi uoči i na sam dan Đurđevdana od posebne važnosti, jer može uticati na zdravlje, sreću i napredak u mesecima koji dolaze.

Šta se ne sme uoči praznika

Dan uoči praznika, poznat kao Đurđevština, nosio je posebnu težinu. Tog dana se ništa nije pozajmljivalo niti iznosilo iz kuće, a naročito se pazilo da se ne daje vatra. Nije to bila puka zabrana, već duboko ukorenjeno verovanje da se zajedno sa tim što izlazi iz doma može odneti i njegova sreća, blagostanje ili napredak. U vremenu kada je svaki element imao simboličku vrednost, vatra je predstavljala život sam - toplinu, sigurnost i trajanje.

Sveća koja štiti dom

U istoj toj noći, u mnogim domovima palila se sveća koja nije smela da se ugasi. Njeno svetlo imalo je zaštitnu ulogu - verovalo se da odbija zlo i čuva kuću od nevidljivih uticaja. Narodna verovanja govorila su i o činjaricama, ženama za koje se smatralo da u ovoj noći mogu da preuzmu mlečnost od tuđe stoke i prenesu je na svoju. Upravo zato je budnost bila važna, a plamen sveće simbol neprekidne zaštite.

Tihi rituali u zoru

Sa prvim nagoveštajem jutra, rituali su se nastavljali u tišini i posvećenosti. U pojedinim krajevima, poput Homolja, žene su ustajale pre svitanja i bez izgovorene reči mesile kolač - kravaj. Taj hleb nije bio ukrašen niti poseban po izgledu, ali je nosio snažnu simboliku. Deo se zadržavao u kući, a deo se davao stoci ili čobaninu, kao vid brige i želje za plodnošću i zdravljem tokom cele godine.

Voda i bilje kao zaštita

Istovremeno, priroda je imala centralnu ulogu u običajima. Voda ostavljena preko noći, obogaćena biljem poput đurđevka, koprive, lazarkinje i vrbe, smatrala se lekovitom. Ujutru su se ukućani umivali tom vodom, verujući da ona donosi zdravlje, snagu i zaštitu od zla. U tim jednostavnim radnjama ogleda se duboka povezanost čoveka sa prirodom i uverenje da ona ima moć da očisti i obnovi.

Venčići i zaštita doma

Venčići od bilja, pažljivo pleteni i postavljani na vrata, kapije ili oko vrata stoke, imali su istu svrhu - da zaštite. Oni nisu bili ukras, već štit. Čuvali su se tokom cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana ili velikog nevremena, kada su spaljivani, zatvarajući jedan ciklus i najavljujući novi.

Jutro koje počinje u prirodi

Posebnu simboliku nosilo je i jutro samog praznika. Ljudi su ustajali pre zore, odlazili u prirodu, hodali po rosi ili se kupali u reci pre izlaska sunca. Ovaj čin nije bio samo fizičko osveženje, već ritual pročišćenja, način da se započne novi ciklus oslobođen svega lošeg. U narodu se verovalo da će stoka koja tog dana prvi put izađe na pašu biti zdrava i plodna tokom cele godine, pa su joj oko vrata stavljani venčići ili crvene trake kao zaštita od uroka.

Paganstvo pod krstom

Iako je danas Đurđevdan pre svega crkveni praznik, njegovi koreni sežu duboko u predhrišćanske običaje koji su slavili buđenje prirode i plodnost. Ti rituali su se tokom vekova prilagođavali, ali nikada nisu nestali. Ostali su u narodu, u gestovima, u tišini jutra i u verovanju da određeni trenuci u godini nose posebnu snagu.

Sveti Georgije kao simbol pobede

Sveti Georgije, prikazan kako ubija aždaju, ostao je simbol svega toga. Pobede nad strahom. Nad zlom. Nad onim što preti, ali se ne vidi.

Đurđevdan u pesmi i kolektivnom pamćenju

Đurđevdan je ostavio trag i u umetnosti, u pesmama koje su se prenosile generacijama i koje su često nosile i tugu i nadu. Najpoznatija među njima, "Đurđevdan je, a ja nisam s onom koju volim", postala je simbol jednog vremena i jednog bola, ali i podsetnik koliko ovaj praznik prevazilazi granice običnog obeležavanja datuma.

Globalni značaj Svetog Đorđa

Značaj Svetog Georgija odavno je prevazišao granice Srbije. On je zaštitnik brojnih gradova i naroda širom sveta - od Soluna i Beograda, preko Đenove i Katalonije, pa sve do Engleske i Moskve. Njegov lik, često prikazan u borbi sa aždajom, univerzalno je prepoznat kao simbol pobede dobra nad zlom i nade da se i najveće prepreke mogu savladati.

Zašto ovaj praznik i danas ima posebnu težinu

Upravo u toj univerzalnosti i leži snaga ovog praznika. Đurđevdan nije samo dan kada se nešto slavi, već trenutak kada se zastaje, kada se osluškuje i kada se, makar na kratko, vraćamo korenima i pravilima koja su generacije pre nas smatrale neophodnim. U njima nije bila samo vera, već i potreba da se razume svet, da se uredi haos i da se pronađe sigurnost u ritmu prirode koja se svake godine iznova budi.

(Ona.rs)

Preporučujemo

Društvo

0 0

Ostala su još 2 dana: Biljka koju treba da unesete u vaš dom pre Đurđevdana - veruje se da donosi mir, zdravlje i novac

03. 05. 2026. u 13:20

Panorama

0 0

Kako se pravilno plete venac za Đurđevdan? Ovo cveće ne sme da izostane, veruje se da čuva kuću od nesreće

29. 04. 2026. u 10:41

Panorama

0 0

Pazite da se ne ogrešite na Đurđevdan: Da li ove godine na trpezi treba da bude posna ili mrsna hrana?

26. 04. 2026. u 11:00

Društvo

0 6

Da li se Đurđevdan ove godine slavi mrsno ili posno? Rešena dilema, jedan detalj menja trpezu

24. 04. 2026. u 16:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije