DANAS SLAVIMO SVETOG GRIGORIJA PALAMU: NJemu je posvećena i druga nedelja Vaskršnjeg posta

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Grigorija Palamu, koji je bio Mitropolit solunski i istaknuti pravoslavni bogoslov.

Foto: SPC

Sveti Grigorije Palama se praznuje u Pravoslavnoj Crkvi 14. novembra, ali je ovom velikom svetitelju Crkve Hristove posvećena i druga nedelja Vaskršnjeg posta. Bio je Mitropolit solunski i istaknuti pravoslavni bogoslov i zastupnik isihazma. Rođen je u Carigradu u poznatoj porodici poreklom iz Anatolije u Maloj Aziji. Oko 1318. godine, sa svoja dva brata Grigorije je došao na Svetu Goru. Za sveštenika je rukopoložen u Solunu 1326. godine, a zatim kao otšelnik živi u okolini Verije u Tesaliji, da bi se ponovo vratio na Svetu Goru 1331. godine, a već 1337. godine dolazi u bogoslovski sukob sa Varlaamom Kalabrijskim, sholastičarem sa Zapada i nominalistom. Spor je nastao oko pitanja mogućnosti viđenja tavorske svetlosti, što su Varlaam i Grigorije Akindin i njihove pristalice osporavali smatrajući da je Bog nesaznatljiv.

Oni su još oštro osporavali sozercateljnu praksu isihasta (tihovatelja) i mogućnost viđena nestvorenih božanskih energija. Grigorije Palama je između 1338. i 1341. godine napisao tri Trijade u odbranu svetih isihasta. Svetogorski monasi su imali svoj svešteni sabor 1340-1341. godine i izdali su Svetogorski tomos u kome su odlučno branili svoje pravoslavno-hrišćanske stavove. Carigradski sabor u hramu Svete Sofije 1341. stao je na stranu Grigorija Palame i svetogorskih isihasta, a Varlaama i njegove pristalice sabor je osudio kao jeretike. Varlaam je posle osude otišao na Zapad kome je duhovno i pripadao. Njegovu osudu su potvrdili i potonji sabori u Carigradu 1347, 1351, 1352 i 1368. godine. Grigorije Palama je izabran za Arhiepiskopa solunskog 1347. godine, ali je stupio na dužnost, zbog ondašnjih političkih prilika, tek 1350. godine. Na putu od Soluna do Carigrada 1354. godine zarobili su ga Turci, ali su ga iz ropstva otkupili i oslobodili Srbi. Umro je 1359. godine, a za svetitelja je proglašen 1368. godine od strane carigradskog patrijarha Filoteja, koji mu je napisao žitije.

Bogoslovlje Svetog Grigorija Palame je biblijski utemeljeno i govori o čoveku kao duhovno-fizičkom biću. Isihastičkim (tihovateljskim) duhovnim metodom i opitom kroz usavršavanje moguće je da čovek svojim fizičkim očima vidi nestvorenu, večnu božansku svetlost i energiju. Grigorije Palama i isihasti jasno razlikuju božansku suštinu koja je nesaznatljiva i božansku energiju koja je ljudima pristupačna. Sveti Grigorije Palama se praznuje u Pravoslavnoj Crkvi 14. novembra, a posvećena mu je i druga nedelja Vaskršnjeg posta.

Varlaam i sholastičari su se držali racionalizma u filosofiji i bogoslovlju. Držali su da je poznanje Boga samo misaono, dok suštinsko poznanje Boga nije moguće spoljašnjim čulima. Nasuprot ovome, Crkva, pozivajući se na autoritet Predanja i Svete Oce, odbacuje takvo shvatanje. Varlaam je, doduše, dugo vremena boravio na Istoku, na Svetoj Gori, središtu monaštva i autentične hrišćanske duhovnosti. Varlaamu je smetao način života i podvig monaha i hrišćana uopšte, koji je tada bio nepoznat na Zapadu, odnosno, već u to vreme bio izgubljen. Zapadni monasi su uglavnom živeli u svetu i za svet. Varlaamu je posebno zasmetalo duhovno iskustvo monaha isihasta koji su pokazivali da je moguće opitno iskustvo božanske energije i svetlosti. Varlaam ih je zbog toga nazivao obmanjivačima, masalijanima i pupkogledcima (omfalopsihiti). Govorio je još da je tavorska svetlost stvorena i propadljiva. Atonski monasi su ovakvim napadima bili veoma uznemireni i obratili su se Grigoriju Palami koji je odmah počeo da piše protiv Varlaama. Varlaam, opet, piše svoje delo, Protiv masalijana. Grigorije Palama je imao podršku carigradskog patrijarha Filoteja, carice Ane, zatim careva Jovana Paleologa i Jovana Kantakuzina. Isihasti sa Grigorijem Palamom na čelu, u tim sporenjima su tvrdili da tavorska svetlost koju su apostoli videli prilikom Hristovog preobraženja, iako nije sama suština Božja, ali je nerazlučno savečna božanskoj suštini i ona je prirodno svojstvo i energija Božanstva. Ta svetlost nije suština Božja, već energija, blagodat i slava koja se daje svetima iz suštine Božje.

U Sinodiku koji se čita u Nedelju Pravoslavlja uneta je anatema onima koji božansku svetlost smatraju za Božju suštinu. Anatema je i onima koji misle da Bog nema fizičku energiju, već samo suštinu, i da nema razlike između suštine i energije. Anatema je i onima koji misle da je energija stvorena i da je Božanstvo složeno zato što se razlikuje suština i energija, prenosi SPC.

Preporučujemo

Društvo

0 0

GRMI SRPSKI OKLOP: U toku redovna obuka tenkista Vojske Srbije na poligonu kod Niša (FOTO/VIDEO)

15. 06. 2026. u 19:51

Društvo

0 0

MOŽEMO LI DA ZAŠTITIMO VIDOVDAN KAO SVETSKU BAŠTINU: Evo šta kažu pravila Uneska

15. 06. 2026. u 19:30

Društvo

0 0

SPREMITE SE ZA PLjUSKOVE SA GRMLjAVINOM Hitno se oglasio RHMZ: Ovi delovi Srbije prvi na udaru (FOTO)

15. 06. 2026. u 17:38

Društvo

0 2

JEZIVE PRETNjE NOVINARU "NOVOSTI": Trebalo te je davno ubiti maljem u glavu, magarčino! Reagovao ANS

15. 06. 2026. u 17:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije