PROMOCIJOM IGRICE ZA SLEPE "POMELI" OŠTRU KONKURENCIJU: Studenti FON osvojili prvo mesto na svetskom takmičenju u rešavanju poslovnih problem

Lj. Begenišić

29. 11. 2023. u 13:42

PREDLOG kako bi trebalo da izgleda marketinška strategija za promociju društvene igre namenjene slepim i slabovidim doneo je timu Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda prvo mesto na svetskom takmičenju u rešavanju društveno odgovornih poslovnih problema. Takmičenje je održano u glavnom gradu Litvanije Vilnjusu, a u našoj ekipi bili su studneti Mihailo Rakićević, Jovana Prvulović, Ana Slamarski i Tijana Ponjarac.

ПРОМОЦИЈОМ ИГРИЦЕ ЗА СЛЕПЕ  ПОМЕЛИ ОШТРУ КОНКУРЕНЦИЈУ: Студенти ФОН освојили прво место на светском такмичењу у решавању пословних проблем

fon

Članovi ovog sjajnog tima, koji se u ponedeljak kasno po podne vratio za Beograd, ispričali su nam šta su tačno predložili i "pomeli" konkurenciju koju je činilo devet timova iz celog sveta.

- Rešavali smo dve studije slučaja, prva se odnosila na litvansku kompaniju "Brailiant", osnovanu prošle godine, koja se bavi izdradom društvene igre prilagođene slepim i slabovidim ljudima - priča Tijana Ponjarac. - Zadatak je bio da se napravi marketinška strategija za promociju igre i širenje na tržište Zapadne Evrope. Naše rešenje je bilo da se organizuju događaji po većim gradovima Evrope, na kojima bi bio objašnjen koncept igre i njena pravila, posetioci bi imali priliku da isprobaju igru i nakon toga bi bilo organizovano takmičenje, a glavna nagrada bila bi ta društvena igra. Na događaj bi bili pozvani ljudi sa oštećenjima vida, kao i njihove porodice i prijatelji, kako bi se videlo da igru mogu da koriste i slabovidi i oni koji nemaju te smetnje. Cilj je i smanjivanje razlike između njih.

Dalje, kaže naša sagovornica, od njih se zahtevalo da naprave Tiktok strategiju za tu istu društvenu igru, pa su oni odabrali tri influenserke iz Zapadne Evrope, koje i same imaju oštećenje vida, u cilju promovisanja igre.

Drugu studiju slučaja zadala je litvanska nevladina organizacija koja se bavi psihoterapeutskim lečenjem na njihovoj farmi, a zadatak koji su dobili takmičari bio je proširenje portfolia, sa finansijskim efektima.

- Bilo je potrebno predstavljanje najbolje strategije, korišćenjem finansijskih indikatora, kao i predstavljanje prognoze finansijskog plana za 2024. i 2025. godinu - pojašnjava ova studnentkinja. - Mi smo predložili da se na njihovoj farmi organizuju tim-bildinzi, na koje bi kompanije slale svoje zaposlene kako bi provodili kvalitetno vreme na farmi i učestvovali u različitim aktivnostima. Ono što smo istakli je to da bi tim-bildinge organizovali i vodili mladi ljudi, koji se leče na toj farmi, kako bi ponovo bili integrisani u društvo i poslovnu sredinu. Takođe, oni bi imali priliku da njihovim gostima koji dođu na tim-bildinge, prodaju suvenire, koje su napravili tokom umetničkih terapija.

Inače, Fakultet organizacionih nauka bavi se mnogim značajnim projektima koji su za "običan svet" pomalo nerazumljivi. Tako se, na primer, ovde uči o razvoju startap kompanija, a nedavno je 11 nastavnika sa ovog fakulteta promovisano u mentore za razvoj startapa u inicijalnim fazama razvoja.

Visokorizični poduhvati

PROFESOR Milan Okanović kaže da i naš Zakon o inovacionoj delatnosti prepoznaje startape kao novoosnovana privredna društva ili preduzetnike koji obavljaju inovacionu delatnost i imaju potencijal brzog i velikog rasta.

- Ipak, zbog navedenih karakteristika i neizvesnog okruženja u kojem se razvijaju, startapi su visokorizični poduhvati i veliki broj njih ne uspe na tržištu.

Iako se reč startap koristi više od deceniju, široj javnosti nije poznato šta to tačno znači, a prof. Milan Okanović koji je i jedan od mentora, pojednostavljeno pojašnjava da je to posebna vrsta preduzetničkog poduhvata pojedinca ili grupe, u okviru kojeg se razvija neki inovativni proizvod ili usluga.

- Za privredu jedne zemlje ili grada, startapi su od izuzetnog značaja jer podstiču inovacije, otvaraju nova radna mesta, podstiču rast ekonomije, uvode nove tehnologije, menjaju poslovnu kulturu, privlače investicije i unapređuju konkurentnost na tržištu od čega na kraju veliku koristi imaju i krajnji potrošači - kaže prof. Okanović. - Za razliku od tradicionalnog biznisa, startapi imaju mogućnost izuzetno brzog rasta i širenja poslovanja čak i u međunarodnim okvirima bez jednakog rasta troškova. Još jedna specifičnost startapa je orijentacija ka prikupljanju eksternih finansijskih sredstava kojim se ubrzava njihov razvoj i rast. Pojedinci i privatni fondovi koji investiraju novac u startape zauzvrat dobijaju određeni udeo u njihovom vlasništvu, a usled brzog rasta i širenja poslovanja, ovi investitori mogu očekivati i brže umnožavanje uloženih sredstava od onih koja bi bila uložena u neki tradicionalni biznis.

A šta je zadatak mentora? Prof. Okanović ističe da je njihov cilj da u periodu od četiri meseca studentski tim i njihovu startap ideju dovedu do nivoa da mogu dobiti dalje programe podrške i finansiranja koji postoje u ekosistemu.

- Naš zadatak kao mentora je da kroz rad sa timovima, preispitujemo njihova postignuća u određenoj fazi razvoja ideje uz adekvatno postavljena pitanja, vodimo računa o motivaciji i dinamici tima, kao i međusobnom odnosu članova tima - pojašnjava prof. Okanović. - Mi, takođe, pružamo doprinos u donošenju konkretnih odluka. Tokom rada sa timovima, od nas se očekuje da prepoznajemo momente kada iz uloge kouča treba da uđemo u ulogu mentora i obrnuto, pritom ne narušavajući autonomiju startap tima i ideje. Kroz ceo program mentori značajno unapređuju veštine neophodne u savremenom obrazovanju.

Takođe, mentori daju veliki doprinos da studentski startap timovi postanu vidljivi i prepoznatljivi u okruženju. Jedna od specifičnosti fakulteta jeste dobra umreženost sa okruženjem, kako kroz sopstveni alumni tako i partnerstva ili lične kontakte nastavnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OVK GA JE OTELA 1998. GODINE: Svedočenje Nebojše o tome kako je preživeo 40 dana zatočeništva (VIDEO)