SKRATITI PROCES PROCENE RODITELJA: Krajem novembra otvara se savetovalište za usvajanje dece

D. Matović

13. 11. 2023. u 13:05

IZ godine u godinu raste broj zainteresovanih parova koji žele da prime u svoj dom dete kome su potrebni sigurnost, ljubav i briga. Ali ko želi da usvoji dete mora da se spremi za dugu i mukotrpnu proceduru koja može da potraje i po nekoliko godina. Udruženje građana "Šansa za roditeljstvo", krajem ovog meseca otvara prvo savetovalište za usvajanje dece, koje bi moglo da pomogne potencijalnim usvojiteljima.

СКРАТИТИ ПРОЦЕС ПРОЦЕНЕ РОДИТЕЉА: Крајем новембра отвара се саветовалиште за усвајање деце

Foot: Privatna arhiva

- Predrasude nisu bez razloga prisutne zato što je postupak usvajanja deteta dugotrajan i neizvestan - kaže za "Novosti" Dragana Krstić iz udruženja "Šansa za roditeljstvo". - Procena parova ili pojedinaca može da potraje. Zakonski rok za to je šest meseci, ali zaposleni u centrima za socijalni rad najčešće imaju previše obaveza i ne stižu da obave procenu na vreme. I pored velike želje da imaju dete, potencijalni usvojitelji često odustaju zbog komplikovane procedure. Premalo je informacija o postupku usvajanja, šta je potrebno od dokumentacije i koliko će usvojitelji čekati.

U savetovalištu za usvajanje dece zainteresovani građani moći će da se upoznaju ne samo sa administrativnim procedurama, već i da dobiju neophodnu psihološku podršku.

Duga i mukotrpna procedura može da potraje i po nekoliko godina

- Potencijalnim usvojiteljima je potrebna podrška za pripremu dokumentacije, procenu centara za socijalni rad, pa nakon toga sledi čekanje na odgovarajuće dete - ističe Krstić. - Sve to iziskuje dosta napora, a psihološki pritisak je veliki. Nadamo se da će im naša podrška pomoći da manje lutaju kroz lavirinte birokratije.

Foto Pixabay free images

 

Usvajanje dece u našoj zemlji regulisano je porodičnim zakonom i nekim konvencijama. Ti propisi, kojima se uređuje postupak usvojenja, doneti su pre 18 godina.

- Nije problem u zakonskim odrednicama, već u njegovom sprovođenju - kaže Krstić. - Možda je potrebno da se donese pravilnik koji će skratiti proces procene roditelja. Procena mora da se obavi, ali ne mora da traje godinu dana ili dve godine nego da se vrati na zakonskih šest meseci.

Ove godine 50 dece je dobilo novi dom. A, prema podacima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, u jedinstveni registar potencijalnih usvojitelja upisano je više od 800 parova, dok 305 mališana čeka na usvajanje. Procedura usvojenja traje, ali je veći problem to što potencijalni usvojitelji uglavnom žele zdravo, belo dete.

- Tokom svih prethodnih decenija, uvek je bio veći broj potencijalnih usvojitelja nego usvojenika - kaže za "Novosti" Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite. - Ali brojke ne treba da nas zavaraju, jer nije svaki usvojitelj koji je procenjen kao podoban, podjednako podoban za svako dete koje se nalazi u registru usvojenja. U našoj zemlji, ređe možete da pronađete usvojitelje koji su spremni da usvoje decu sa smetnjama u razvoju, decu sa invaliditetom, pa nekada i decu pripadnike nekih manjinskih zajednica. Takođe, postoje i deca koja su starijeg kalendarskog uzrasta, za koje nisu svi potencijalni usvojitelji motivisani za usvojenje.

U inostranstvo idu deca za koju se u godinu dana ne pronađe usvojitelj u Srbiji

Perić ističe da su mnoge nepoznanice dovele do toga da se u javnosti spekuliše o načinima na koji se usvajaju deca, motivima usvojitelja i ulozi državnih organa:

- Deca se ne "dodeljuju" nikome, već se donose odluke o usvojenju. Proces usvojenja u fokus stavlja dete i u odnosu na njegove potrebe i stanje, biraju se potencijalni usvojitelji. Kada je u pitanju procena deteta, pored formalno-pravnih uslova - da nema roditelje, da su mu roditelji nepoznati, da su lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti ili su se saglasili sa usvojenjem, procenjuju se i njegove individualne karakteristike, kao i da li je usvojenje odgovarajuća mera zaštite. Procenjuje se fizički razvoj deteta, zdravstveno stanje, razvojni potencijali deteta, prethodna iskustva u odrastanju, vaspitanju i obrazovanju deteta, navike, interesovanja, sva traumatična iskustva na kojima je potrebno raditi. Tek posle procene traži se odgovarajuća usvojiteljska porodica. Izbor adekvatne usvojiteljske porodice je složen i ne posmatra se samo u aktuelnom trenutku već i u vremenskoj perspektivi, koja je jako važna za svako dete.

USVOJENI RODITELjI

NEDAVNO je pokrenut sajt www.usvojeniroditelji.rs, koji donosi vodič sa detaljnim smernicama o samom procesu usvajanja, od prikupljanja papira neophodnih za početak procesa, do priprema za usvajanje i dolaska deteta u porodicu.

- Naša misija je da usvojenje bude prepoznato kao celoživotna pozitivna promena za najranjiviju grupu dece, a ne samo kao poslednje utočište za parove koji ne mogu postati biološki roditelji - istakle su osnivači udruženja "Usvojeni roditelji" Tamara Živanović i Monika Milinković Kostić. - Tu smo da pružimo zagrljaj, podršku i podelimo iskustva jer smo kroz sve te faze prošle i znamo koliko je bitno kada vas neko drži za ruku tokom tog putovanja. Nas dve smo imale jedna drugu, a sada želimo da obe budemo tu za sve one parove kojima od srca preporučujemo da se usude i da ne brinu jer ljubav koju dobijete od svog deteta, briše sve mesece čekanja.

Na usvojenje u drugu državu odlaze deca za koju se u roku od godinu dana ne pronađe usvojitelj u Srbiji. Najviše dece bez roditeljskog staranja iz Srbije usvojili su državljani Švedske, SAD, Španije. Statistika Ministarstva pokazuje da je od 2006. godine, otkad se vodi Registar, do početka ove godine, ukupno realizovano oko 2.089 usvojenja, od čega oko 1.811 domaćih, a 278 dece je nove roditelje našlo u inostranstvu. Jedan manji broj mališana ulazi u proces usvajanja iz domova za nezbrinutu decu, a mnogo više njih iz hraniteljskih porodica. U Srbiji postoji oko 4.500 hraniteljskih porodica u kojima je oko 6.000 dece i mladih. Takođe, postoji sedam centara za porodični smeštaj i usvojenje, koji prate rad tih hranitelja.

U registru usvojitelja upisano je više od 800 parova, dok 305 mališana čeka na usvajanje

- Usvojenje predstavlja postupak u kojem je javnost isključena - navodi Perić. - Podaci iz evidencije i dokumentacije o štićenicima predstavljaju službenu tajnu, a svako iznošenje u javnost predstavlja krivično delo, ali može da ostavi i dalekosežne posledice po rast i razvoj deteta koje je usvojeno. Naročito ukoliko podaci o usvojenju izađu u medijima, pa dete nakon nekoliko godina, kada odraste, može da pročita poražavajuće i traumatične činjenice o svom životu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALBANCI NAPALI SRPSKE NAVIJAČE! Počeli tuču na EURO 2024, ali kada se čulo Juriiiš! - nisu se proveli dobro (VIDEO)