SAMOODBRANA I PRE NAPADA: U Krivičnom zakoniku biće proširena definicija pojma "nužna odbrana"

V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

24. 09. 2022. u 15:00

NAJNOVIJE izmene Krivičnog zakonika, na predlog MUP-a, sadržaće i proširenje definicije nužne odbrane.

САМООДБРАНА И ПРЕ НАПАДА: У Кривичном законику биће проширена дефиниција појма нужна одбрана

Foto Shutterstock

Kako je potvrđeno u Ministarstvu pravde, ona će ubudući postojati i u situacijama kada protivpravni napad nije još započeo, da bi se otklonila opasnost od njega.

Prema rečima advokata Krste Bobota, člana Radne grupe za izradu izmena KZ, sve promene ovog propisa i dalje su u formi radne verzije.

- Cilj je da se zakonskim tekstom precizira odredba koja postoji u sadašnjem KZ-u, a koja kaže da je "nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad". Ova definicija je u teoriji detaljno obrazložena, ali pojedini sudovi ipak neke slučajeve nužne odbrane nisu tumačili tako, ne shvatajući da formulacija "istovremen protivpravni napad" znači i napad koji traje, ali i onaj koji neposredno predstoji - kaže Bobot.

To, kako pojašnjava, u praksi znači da ne morate da čekate da neko puca iz pištolja na vas ili da vas udari motikom, već možete da se branite kada shvatite da će to da uradi.

Javna polemika o nužnoj odbrani, odnosno samoodbrani, povela se prošle godine, pošto je muškarac (86), u svom domu u Lebanu, iz legalnog pištolja upucao provalnika, braneći sebe i nepokretnu suprugu.

Tada je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao da misli kako je reč o samoodbrani, kao i da će ministarki pravde Maji Popović predložiti da povede raspravu o mogućoj promeni definicije nužne odbrane.

Tumačeći tada za naš list ovaj slučaj, Krsto Bobot je kazao da građani imaju pravo da se brane od provalnika koji su im ušli u kuću ili stan u nameri da im nešto ukradu ili im naude, ali samo dok lopova ne nadjačaju. Jer, nužna odbrana je samo ona koja je adekvatna, srazmerna i istovremena napadu.

Veliku pažnju je izazvao i slučaj Beograđanina Saška Bogeskog 2013. godine, pošto je u svom stanu na Julinom brdu, u Beogradu, ubio provalnika Vladu Manića, koji je upao dok je Manić bio u stanu sa suprugom i maloletnom kćerkom. Na napad šrafcigerom, Bogeski je reagovao nožem. Posle petogodišnjeg sudskog procesa, Bogeski je pravosnažno oslobođen.

STRAH I AFEKAT SMANJUJU KAZNU

ZAKON kaže da učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane kazna može da se ublaži. Ako je prekoračio granice nužne odbrane zbog jake "razdraženosti ili prepasti izazvane napadom", on može biti i oslobođen kazne.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

DA LI STE PRIMETILI? Kako je Kosjerina reagovala na reči Radeta Bogdanovića o ŽENAMA FUDBALERA